Za mnoge vozače brojka od 200.000 kilometara predstavlja psihološku granicu.

Kada automobil dostigne tu kilometražu, vlasnici često počinju da razmišljaju o prodaji. Kupci polovnjaka neretko odmah odustaju od vozila sa tolikim brojem pređenih kilometara. Međutim, stručnjaci iz auto-industrije upozoravaju da upravo tu nastaje jedna od najvećih zabluda među vozačima.

Vozilo koje je zapostavljano može postati veliki finansijski problem

Iskusni auto-mehaničari ističu da kilometraža sama po sebi ne govori gotovo ništa o stvarnom stanju automobila. Mnogo važnije od broja na instrument tabli jeste način na koji je vozilo održavano tokom godina. Automobil koji je redovno servisiran, koji je na vreme dobijao novo motorno ulje, kvalitetne filtere i originalne ili proverene rezervne delove često može bez ozbiljnijih problema da pređe 400.000, pa čak i više od pola miliona kilometara. Nasuprot tome, vozilo koje je zapostavljano može postati veliki finansijski problem i sa upola manjom kilometražom.

Razlog zbog kojeg mnogi automobili počinju da zahtevaju više pažnje posle 200.000 kilometara nije to što motor iznenada postaje nepouzdan. Razlog je zato što veliki broj komponenti prirodno ulazi u period pojačanog habanja. Delovi oslanjanja, kočioni sistem, kvačilo, turbina kod pojedinih motora ili elementi sistema ubrizgavanja goriva mogu zahtevati zamenu, ali to ne znači da je automobil za otpad. Naprotiv, reč je o redovnim intervencijama koje produžavaju njegov radni vek.

Kod modernih automobila mehanički kvarovi često se lakše rešavaju nego problemi sa elektronikom

Zanimljivo je da se danas kod modernih automobila mehanički kvarovi često lakše rešavaju nego problemi sa elektronikom. Brojni senzori, upravljačke jedinice i elektronski sistemi postali su toliko složeni da kvar na njima ponekad može biti skuplji od ozbiljnije popravke motora. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se prilikom kupovine polovnog vozila ne obraća pažnja samo na kilometražu, već i na kompletnu servisnu istoriju, stanje elektronike i dokumentaciju koja potvrđuje da je automobil redovno održavan.

Poseban problem predstavlja činjenica da se na tržištu polovnih automobila i dalje mogu pronaći vozila sa vraćenom kilometražom. Kupci zato neretko poveruju da kupuju automobil koji je prešao 160.000 kilometara, dok je njegova stvarna kilometraža znatno veća. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da automobil sa realnih 250.000 kilometara i urednom servisnom knjižicom često predstavlja mnogo sigurniju kupovinu od vozila sa sumnjivo malom kilometražom i nepoznatom istorijom.

Tajna dugovečnosti u redovnim servisima

Brojni primeri iz prakse potvrđuju da kvalitetni automobili uz pravilno održavanje mogu trajati decenijama. Taksi vozila, službeni automobili i modeli poznati po pouzdanim motorima često bez većih problema prelaze nekoliko stotina hiljada kilometara. Njihovi vlasnici ističu da je tajna dugovečnosti u redovnim servisima, kvalitetnom ulju, blagovremenom otklanjanju i najmanjih kvarova i izbegavanju vožnje dok postoji bilo kakav ozbiljniji problem na motoru ili menjaču.

Stručnjaci smatraju da se prava vrednost polovnog automobila ne krije u broju koji piše na instrument tabli, već u načinu na koji je prethodni vlasnik brinuo o njemu. Servisni računi, uredna dokumentacija i dokaz da su svi preporučeni servisi obavljani na vreme često vrede mnogo više od desetina hiljada kilometara manje na satu.

Zbog toga granica od 200.000 kilometara više nije ono što je bila pre dvadeset ili trideset godina. Savremeni motori projektovani su da traju znatno duže nego ranije, pod uslovom da se pravilno održavaju. Upravo zato iskusni mehaničari poručuju da vozači ne treba da se plaše velike kilometraže, već lošeg održavanja. Automobil koji je pažljivo servisiran može bez problema nastaviti da služi svog vlasnika još mnogo godina, dok zapušteno vozilo sa znatno manjom kilometražom može postati izvor skupih i nepredviđenih kvarova već nakon prvih nekoliko meseci korišćenja.

Kampanja od 1. do 7. avgusta ističe značaj dojenja kroz edukaciju, razmenu iskustava i podršku porodicama

Svetska nedelja dojenja, globalna inicijativa koja se obeležava od 1. do 7. avgusta u više od 170 zemalja, ima za cilj da poveća svest o značaju dojenja za zdravlje majki i dece. Prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ovogodišnja kampanja fokusira se na razmenu iskustava i primenu dobre prakse, pod sloganom „Dojenje najbolji početak života. Osnažimo ono što je provereno najbolje“.

Svetska nedelja dojenja i njen globalni uticaj

Svetska nedelja dojenja, koju koordinira Svetska alijansa za podršku dojenju (WABA), traje neprekidno od 1992. godine. Ova međunarodna mreža organizacija i pojedinaca, u saradnji sa brojnim partnerima, radi na stvaranju okruženja gde majke mogu uspešno započeti i nastaviti dojenje. Kampanja ukazuje na brojne zdravstvene i društvene koristi, uključujući smanjenje troškova ishrane beba i rasterećenje zdravstvenog sistema, kao i obezbeđivanje sigurne i optimalne ishrane za svako dete.

Osim toga, od 2016. godine, nedelja dojenja je usklađena sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Na taj način, ističe se da je dojenje jedna od najefikasnijih mera za unapređenje zdravlja, pravilnog razvoja dece i očuvanja zdravlja žena. Ova inicijativa, kao rezultat, doprinosi smanjenju nejednakosti i održivom razvoju društva.

Prednosti dojenja za majke, decu i društvo

Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način ishrane novorođenčadi. Majčino mleko zadovoljava sve nutritivne potrebe deteta, a stručnjaci preporučuju da ono bude osnovna hrana do druge godine života, uz odgovarajuću dohranu. Među glavnim prednostima dojenja ističu se prilagodljivost sastava mleka potrebama deteta, zaštita zdravlja obe strane i podsticanje pravilnog razvoja.

Takođe, dojenje ima značajan ekonomski i društveni značaj jer predstavlja dostupan izvor najkvalitetnije ishrane, čime pomaže smanjenju nejednakosti i donosi uštede porodicama i zajednici. Pored toga, dugoročne koristi uključuju manji rizik od obolevanja i pozitivne efekte na zdravlje tokom celog života deteta i majke.

Aktivnosti tokom Svetske nedelje dojenja

Tokom obeležavanja, organizuju se predavanja, tribine i izložbe posvećene značaju dojenja. Posebna pažnja posvećuje se pravovremenoj podršci trudnicama i majkama koje doje, kako bi im se omogućilo uspešno uspostavljanje i nastavak dojenja. Ove aktivnosti, pored edukacije, doprinose razmeni iskustava među majkama i stručnjacima.

U Srbiji se, pored svetske, tradicionalno obeležava i Nacionalna nedelja promocije dojenja u 40. kalendarskoj nedelji (od 28. septembra do 5. oktobra). Ova nedelja simbolizuje trajanje trudnoće, a glavni cilj je pružanje snažne podrške trudnicama, porodiljama i porodicama. Na taj način, kampanja nastoji da osigura da svako dete i svaka majka dobiju najbolji mogući početak.

Svetska nedelja dojenja ostaje važan podsetnik na značaj ranog početka i kontinuirane podrške dojenju, kao i na šire zdravstvene, društvene i ekonomske koristi koje ova praksa donosi zajednici.

Zbog štrajka carinika na graničnom prelazu Evzoni formirane su kilometarske kolone, a saobraćaj je usporen u oba smera.

Dugo najavljivani štrajk grčkih carinika počeo je jutros na graničnom prelazu Evzoni, što je izazvalo ozbiljne zastoje za putnike iz Srbije. Kako je saopšteno, štrajk se održava ovog ponedeljka, 27. jula, u vremenu od 06:00 do 10:00 časova po lokalnom, grčkom vremenu. Prelazak granice na Evzoniju dodatno je otežan zbog velikih kolona vozila, a očekuje se da će zastoji potrajati tokom trajanja štrajka.

Štrajk grčkih carinika usporava prolazak granice

Prema najavama, štrajk obuhvata ključne granične prelaze između Severne Makedonije i Grčke, među kojima su Evzoni (Bogorodica), Dojran i Niki (Medžitlija). Zbog toga je saobraćaj i ulazak i izlazak iz Grčke značajno otežan. Putnici iz Srbije, koji su planirali putovanje ili povratak sa letovanja, suočavaju se sa višesatnim čekanjem u kolonama na vrućini.

Granične službe su najavile da će tokom štrajka putničkim vozilima, automobilima i autobusima, dozvoljavati prolazak na svakih 10 minuta. Ovakav režim rada dovodi do brzog formiranja kilometarskih kolona sa obe strane granice.

Potpuna blokada teretnog saobraćaja

Teretni saobraćaj je tokom štrajka potpuno obustavljen. Kamioni ne mogu preći granicu dok traje štrajk carinika, što dodatno komplikuje situaciju na prelazima. S druge strane, putnici su upućeni na to da pažljivo isplaniraju vreme polaska i dolaska na granicu, kako bi izbegli višesatno stajanje u redovima.

Pored toga, obustava rada carinika odvija se isključivo u jutarnjim satima, pa se savetuje da se putnici prilagode ovom vremenskom intervalu kako bi umanjili čekanje. Na društvenim mrežama, prema objavama iz grupe „Grčka info“, već su se pojavile fotografije sa lica mesta koje prikazuju dugačku kolonu vozila na Evzoniju.

Preporuke za putnike i očekivanja

S obzirom na to da štrajk grčkih carinika utiče na saobraćaj u oba pravca, svima koji planiraju prelazak granice savetuje se da dobro proračunaju vreme dolaska. Takođe, preporučuje se izbegavanje ranih jutarnjih sati kada je obustava rada najavljena. Očekuje se da će po završetku štrajka saobraćaj biti normalizovan, ali da će zadržavanja biti moguća i nakon toga zbog zaostalih kolona.

Za više informacija o trenutnom stanju na prelazima preporučuje se da putnici prate zvanična saopštenja i informacije iz pouzdanih izvora, kako bi izbegli dodatne neprijatnosti tokom putovanja.