Prvi slučaj korišćenja tajnog suda za deportaciju u SAD

Nazira Haji Zada, 47-godišnja stalna rezidentkinja SAD iz Afganistana, deportovana je nakon što ju je Ministarstvo pravde optužilo za terorizam. Ovo je prvi put da je korišćen tajni sud za deportaciju takve vrste.

Detalji optužbe i procesa

Ministarstvo pravde koristilo je Alien Terrorist Removal Court, sud osnovan 1996. godine, kako bi omogućilo deportaciju stranaca čiji su slučajevi klasifikovani i ne mogu biti javno objavljeni iz razloga nacionalne bezbednosti. Zada je odlučila da napusti SAD umesto da nastavi pravnu borbu.

Prema navodima Ministarstva, Zada je podržavala planove svojih sinova koji su osuđeni zbog pokušaja terorističkog napada inspirisanog ISIS-om na dan izbora 2024. godine.

Reakcije i posledice

Pravni zastupnici Zade tvrdili su da tajni sud krši prava na pravično suđenje jer optuženi ne mogu videti dokaze protiv sebe. Ovaj slučaj izazvao je brojne polemike o pravima stranaca i transparentnosti pravosudnog sistema u SAD.

Na Opštini Savski venac počelo prikupljanje potpisa građana za izborni listu, Lončar naglasio važnost nastavka započetih procesa

Član Predsedništva Srpske napredne stranke (Zlatibor Lončar) danas je u zgradi Opštine Savski venac potpisao podršku izbornoj listi “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” za predstojeće vanredne parlamentarne izbore. Tom prilikom, Lončar je istakao da Srbija nema vremena za blokade i nazadovanje, naglašavajući značaj kontinuiteta u radu državnih institucija.

Po njegovim rečima, veliki broj građana okupio se još pre zvaničnog početka prikupljanja potpisa, kako bi dao podršku listi. “Izuzetno mi je drago da vidim ovoliki broj ljudi koji je došao i pre nego što je zvanično krenulo potpisivanje. To je dobra prilika da razgovaram sa tim ljudima, da čujem njihovo mišljenje”, izjavio je Lončar.

Podrška građana listi ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’

Lončar je dodao da je kod okupljenih primetna velika energija i želja da se nastavi sa započetim procesima. Prema njegovim rečima, građani su izrazili potrebu da se rad ne prekida, već da se nastavi i unapređuje ono što je pokrenuto u prethodnom periodu. “Vidim da ovi ljudi nemaju nikakvu dilemu, da ne razmišljaju i kao da su jedva čekali da dođu i da iskažu svoje mišljenje i ono za šta se bore, šta žele da se uradi”, rekao je Lončar.

Za podršku izbornoj listi potrebno je najmanje 10.000 potpisa građana. Prikupljanje potpisa, osim u Savskom vencu, organizovano je i širom Srbije, kako bi se omogućilo što većem broju građana da učestvuju u ovom procesu.

Prikupljanje potpisa širom Srbije i izborni proces

Tokom dana, prikupljanje potpisa za listu “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” odvijalo se na više lokacija u zemlji. Lončar je naglasio da su okupljeni građani istakli protivljenje blokadama i zastojima koji bi mogli da uspore napredak. On je naveo da postoji široka podrška nastavku započetih projekata i otvaranju novih procesa važnih za dalji razvoj Srbije.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Ukaz o raspuštanju Skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održani 25. oktobra. Ovaj potez označio je početak izbornog procesa u kojem je prikupljanje potpisa ključan korak za prijavu izbornih lista.

Na kraju, Lončar je ponovio da je cilj nastavak stabilnosti i napretka, uz poruku da je u interesu građana da se započeti procesi dovrše i da se zemlja ne vraća unazad. Prikupljanje potpisa za izbornu listu “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” nastavlja se u narednim danima na različitim lokacijama širom Srbije.

Švedski demokrati mogli bi prvi put ući u vladu, nakon decenija političke marginalizacije.

Švedska odlučuje o budućnosti desnog populizma

Švedska će u nedelju na izborima odlučivati o potencijalnom ulasku desničarske populističke partije Švedski demokrati u vladu, što bi moglo predstavljati značajan obrt ne samo za ovu skandinavsku zemlju, već i za političku dinamiku Evrope. Ovo je prvi put da Švedski demokrati, partija sa korenima u ekstremnoj desnici, imaju realnu šansu da postanu deo izvršne vlasti.

Politički uspon Švedskih demokrata

Od svog prvog ulaska u parlament 2010. godine, Švedski demokrati su postepeno povećavali svoj uticaj, prelazeći put od političke periferije do centra moći. Uz podršku manjinske vlade premijera Ulf Kristerssona od 2022. godine, partija je imala značajan uticaj na politike imigracije i kriminala, iako bez direktnih ministarskih pozicija. Međutim, Kristersson sada teži formiranju većinske vlade, što bi Švedskim demokratama omogućilo i formalnu vlast.

Izazovi i kontroverze

Predstojeći izbori testiraju dugogodišnji proces ‘normalizacije’ Švedskih demokrata. Njihov potencijalni ulazak u vladu izaziva žestoke debate unutar Švedske, ali i šire. Profesor Andreas Önnerfors ističe da se fokus političke debate pomera sa stvarnih izazova na pitanje ko će zauzeti ključne pozicije u vladi. Izbori će pokazati jesu li švedski birači spremni prihvatiti ovu promenu.