Stručnjaci savetuju otvoren razgovor o higijeni pre uvođenja dezodoransa, posebno u pubertetu

Sve više roditelja se pita u kom uzrastu je prikladno da njihovo dete počne sa upotrebom dezodoransa, posebno kada primete prve promene vezane za pubertet. Dečji lekari podsećaju da pubertet kod devojčica može nastupiti između osme i trinaeste godine, dok je kod dečaka to obično između devete i četrnaeste. Prvi znaci puberteta – poput pojačanog znojenja, drugačijeg mirisa tela, akni ili rasta dlaka – mogu se pojaviti i pre tog uzrasta, što dodatno zabrinjava roditelje.

Pre nego što detetu ponudite dezodorans, preporučuje se da roditelji najpre razgovaraju s njim o ličnoj higijeni. Stručnjaci savetuju nežan i podržavajući pristup, kao što je: “Izgleda da se tvoje telo menja, primećuješ li to? Kako ti se čini?”, navodi pedijatar dr Ana Petrović, koja ističe da je korisno podeliti i svoja iskustva, kako bi dete shvatilo da su promene u pubertetu sasvim normalne.

Za decu koja su mlađa ili tek ulaze u adolescenciju, stručnjaci podvlače važnost svakodnevne higijene. Redovno pranje tela, sa naglaskom na pazuhe, prepone i stopala, najčešće je sasvim dovoljno da se spreči neprijatan miris. Rutine poput tuširanja, pranja lica i nogu mogu se usvojiti već od najranijeg uzrasta, čime se razvijaju zdrave navike pre nego što se pojave prvi znaci puberteta.

Kada je u pitanju tuširanje, savetuje se da deca posebnu pažnju obrate na delove tela gde se koža dodiruje, kao što su pazusi, međunožje i analna regija. Genitalnu oblast treba prati vodom od napred ka nazad, a noge i prostor između prstiju dobro oprati i osušiti. Tuširanje je preporučljivije od kupanja, jer bolje uklanja nečistoće sa kože.

Dezodorans se uvodi tek kada svakodnevna higijena više ne može da kontroliše neprijatne mirise, što se uglavnom dešava kod starijih adolescenata. Tada je važno birati blage dezodoranse, bez agresivnih sastojaka, i detetu objasniti kako se pravilno koristi. Stručnjaci ističu da bi adolescenti trebalo da preuzmu odgovornost za svoju higijenu najkasnije do 13. ili 14. godine.

Roditelji su tu da pruže podršku i budu vodiči kroz promene koje donosi odrastanje, kako bi deca razvila dobre navike i samopouzdanje u tom periodu.

Lekari savetuju da na vreme započnete terapiju i prilagodite dom, kako biste lakše prošli kroz sezonu alergija

Sa dolaskom proleća, mnoge žene u Srbiji primete prve znake sezonskih alergija poput svraba očiju i učestalog kijanja. Iako su u nekim krajevima još prisutni tragovi zime, polen drveća i trave već se nalazi u vazduhu, zbog čega stručnjaci ističu važnost pravovremene prevencije.

Alergolozi naglašavaju da alergijska sezona najčešće startuje već u martu, čim temperature porastu i vegetacija procveta. Zbog globalnog zagrevanja, period izloženosti polenu postaje duži i intenzivniji, pa je priprema unapred od ključnog značaja za sve koji redovno doživljavaju simptome poput zapušenog nosa, bola u grlu ili iritacije očiju.

Imunolog dr Pajel Gupta savetuje: “Nemojte čekati da se simptomi pogoršaju. Što se ranije pripremite, to ćete lakše proći kroz sezonu alergija.” Preporučuje se da se antihistaminici druge generacije, poznati moderni lekovi protiv alergije, počnu uzimati dve do četiri nedelje pre očekivanih simptoma. Takođe, nazalne sprejeve treba početi koristiti oko dve nedelje pre početka sezone, kako bi postigli potpuni efekat.

Dečiji alergolog dr Džefri Čamblis dodaje: “Bitno je znati kada vaša lična sezona alergija počinje i kada se simptomi pojačavaju. Ako redovno imate tegobe čim se sneg otopi, verovatno reagujete na polen drveća. Ako su simptomi izraženiji u maju, možda ste osetljivi na polen trave.” Precizno testiranje na alergije može utvrditi specifične okidače.

Kod izbora lekova, preporučuju se antihistaminici druge generacije zbog veće efikasnosti i manje nuspojava, kao što je pospanost. Sprejevi za nos na bazi kortikosteroida mogu se koristiti preventivno, dok se dekongestivi ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu.

Da biste smanjili alergijske reakcije u domu, stručnjaci savetuju da prozore držite zatvorenim nedelju do dve pre početka sezone, naročito u spavaćim sobama. Filtere u klima-uređajima i prečišćivačima vazduha menjajte prema preporukama proizvođača: HEPA filtere na svakih šest do 12 meseci, a ugljene filtere na tri do šest meseci. Odeću i obuću koju nosite napolju držite dalje od prostora u kojem najviše boravite, kako biste smanjili unos polena.

Specijalista za nos i sinuse, dr Nil Gods, naglašava: “Pripremite zalihe maski, fiziološkog rastvora za ispiranje nosa i potrebnih lekova. Tako ćete biti spremne za svaku situaciju i olakšati sebi simptome čim se pojave.”

Ženama koje svake godine imaju izražene alergijske reakcije savetuje se da se pre početka sezone konsultuju sa izabranim lekarom ili alergologom kako bi napravile plan terapije i sprečile jače simptome. Dobra priprema unapred može znatno poboljšati kvalitet života tokom proleća i leta.

Stručnjaci upozoravaju: pravilno čuvanje mlečnih proizvoda, supa, sirovih jaja i mesa smanjuje rizik po zdravlje

Bezbednost hrane u domaćinstvu je tema od posebnog značaja, naročito za žene koje vode brigu o ishrani porodice. Najnoviji saveti stručnjaka za čuvanje namirnica otkrivaju da određene vrste hrane nikako ne bi trebalo držati u plastičnim posudama, iako su one praktične i lako dostupne. Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt, pavlaka i sirevi posebno su osetljivi – skloni su promenama ukusa i teksture kada su u plastici, naročito ako su bili topli ili nisu odmah stavljeni u frižider. Dr Snežana Petrović, specijalista za higijenu ishrane, ističe: “Staklene posude su mnogo sigurniji izbor za mlečne proizvode, jer ne reaguju sa hranom i omogućavaju stabilnije čuvanje.”

Još jedna česta greška je sipanje vrelih supa i čorbi direktno u plastične kutije. Visoka temperatura ubrzava oslobađanje hemikalija kao što je bisfenol A iz plastike, što može preći u hranu. Preporučuje se da se jela prvo ohlade, a zatim čuvaju u staklenim ili posudama otpornim na toplotu.

Sirova jaja i domaći sosovi na bazi jaja, poput majoneza i holandez sosa, predstavljaju dodatni rizik ako se čuvaju u plastičnim kutijama, naročito ako su posude već korišćene i imaju mikropukotine u kojima se lako nakupljaju bakterije. Isto važi i za sirovo meso i ribu – postoji opasnost od širenja bakterija i unakrsne kontaminacije, naročito ako se iste plastične posude koriste za više vrsta hrane.

Voće i povrće takođe brže gube svežinu i menjaju teksturu u plastičnim kutijama zbog nedostatka cirkulacije vazduha, iako ne predstavljaju direktan zdravstveni rizik. Staklene posude ili pamučne kese su bolja opcija jer omogućavaju „disanje“ namirnica i duže održavaju svežinu.

Ipak, plastične posude mogu biti korisne za transport jela koja su stabilna, poput pirinča, testenine, mahunarki ili pečenog mesa bez soseva. Kada je reč o podgrevanju hrane u mikrotalasnoj pećnici, savetuje se da se plastika izbegava, a prednost daje staklu ili keramici. Pravilno biranje ambalaže pomaže da hrana traje duže i smanjuje rizik po zdravlje, predstavljajući jednostavan korak ka sigurnijoj i zdravijoj ishrani cele porodice.