Preživeli vojnici izjavili da je jedinica tokom napada bila izložena i nedovoljno pripremljena, Pentagon izneo drugačije tumačenje događaja

Preživeli pripadnici američke vojske iz jedinice pogođene smrtonosnim napadom u Kuvajtu javno su osporili zvaničnu verziju Ministarstva odbrane SAD, navodeći da je njihova jedinica bila neadekvatno pripremljena za odbranu tokom napada u kojem je, prema zvaničnim navodima, poginulo šest vojnika, dok je više od 20 ranjeno. Incident se dogodio na američkoj vojnoj lokaciji u Kuvajtu i predstavlja najsmrtonosniji napad na američke snage otkako je počeo sukob sa Iranom, navode međunarodni izveštaji.

Vojnici koji su preživeli napad govorili su javno prvi put, iznoseći detalje o događaju i posledicama iz perspektive onih koji su se nalazili na licu mesta. Prema njihovim rečima, zvanična izjava Pentagona, koju je izneo američki sekretar za odbranu Pit Hegset, ne odražava stvarnu situaciju tokom napada. Hegset je napad okarakterisao kao slučaj u kojem je dron “prošao kroz odbranu” utvrđene jedinice, nazivajući ga “squirterom”.

Jedan od povređenih vojnika izjavio je za međunarodne medije da je prikaz da je “jedan dron prošao odbranu” netačan i da je jedinica bila nespremna za bilo kakvu odbranu u tom trenutku. Prema navodima preživelih, nije postojala adekvatna zaštita ni oprema koja bi omogućila brzo reagovanje na vazdušni napad. Detalji o vrsti upotrebljene vojne opreme ili taktičkim merama nisu objavljeni.

Zvanični predstavnici Pentagona do sada su tvrdili da je napad bio izuzetak i da su zaštitne mere na licu mesta bile u skladu sa procedurama. Međutim, izjave vojnika sa terena ukazuju na razlike u tumačenju stepena pripreme i nivoa zaštite u trenutku napada.

Incident je izazvao dodatna pitanja o bezbednosti američkih trupa stacioniranih u regionu i merama koje su preduzete kako bi se smanjio rizik od novih napada. Zvaničnici su najavili internu istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti napada i eventualne propuste u zaštiti.

Situacija u Kuvajtu deo je šireg konteksta tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje traju od početka aktuelnog sukoba i odražavaju se na bezbednost američkih vojnih baza u regionu Zaliva. Nema izveštaja o dodatnim napadima na istom području u periodu nakon incidenta. Nezavisna verifikacija svih navoda iz izjava vojnika i zvaničnih izvora nije bila moguća u trenutku objavljivanja ove vesti.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo višenedeljnu operaciju praćenja, ruske podmornice napustile područje nakon akcije

Britanska i norveška vojska sproveli su višenedeljnu operaciju u Severnom Atlantiku sa ciljem nadzora ruskih podmornica za koje se sumnjalo da sprovode aktivnosti u blizini podvodne infrastrukture severno od Ujedinjenog Kraljevstva. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva 9. aprila 2026. godine.

Prema izjavama britanskog ministra odbrane Džona Hileja, u operaciji su učestvovali fregata, avioni i stotine pripadnika oružanih snaga, koji su pratili rusku napadnu podmornicu i dve podmornice za izviđanje na ovom području. Operacija je, prema navodima britanskih zvaničnika, trajala više od mesec dana, nakon čega su ruske podmornice napustile okolinu podvodnih kablova i cevi.

Ministar Hilej naveo je da je cilj operacije bio da se nadgleda kretanje ruskih podmornica i osigura bezbednost ključne infrastrukture. On je izjavio: „Vidimo vašu aktivnost iznad naših kablova i naftovoda i treba da znate da će svaka namera njihovog oštećivanja imati ozbiljne posledice.“

Predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova Norveške, kao i oružanih snaga te zemlje, nisu odmah dali komentare povodom ove operacije.

Britanski zvaničnici poslednjih meseci ističu važnost praćenja aktivnosti Rusije u Severnom Atlantiku, navodeći da je bezbednost podmorske komunikacione i energetske infrastrukture od strateškog značaja. Ministar Hilej je tokom konferencije za novinare istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici „neće skretati pažnju sa aktivnosti Rusije“, uprkos globalnoj pažnji usmerenoj na sukob na Bliskom istoku i situaciju u Ukrajini.

Prema navodima britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška su krajem prošle godine postigle sporazum o zajedničkom nadzoru i zaštiti podvodnih komunikacionih linija u Severnom Atlantiku. Ova saradnja deo je šireg paketa bezbednosne saradnje usmerene na jačanje regionalne stabilnosti i zaštitu vitalne infrastrukture.

Nije bilo izveštaja o incidentima ili oštećenju infrastrukture tokom ove operacije, a nezavisna potvrda kretanja podmornica nije objavljena. Ruska strana nije javno komentarisala navode o prisustvu svojih podmornica u blizini teritorije Ujedinjenog Kraljevstva u ovom periodu.

Operacije nadzora podmorskih aktivnosti u Severnom Atlantiku redovno sprovode evropske zemlje u saradnji sa partnerima, kako bi zaštitile komunikacione i energetske resurse. Ovakvi zahvati deo su šireg bezbednosnog okvira u uslovima pojačanih napetosti između NATO saveznika i Rusije.

Vlada Italije ostaje do kraja mandata, nema ostavki, prioritet borba protiv mafije i ekonomska stabilnost

Premijerka Italije Đorđa Meloni saopštila je danas u Donjem domu parlamenta da njena vlada neće podnositi ostavke niti sprovoditi rekonstrukciju, ističući da će mandat trajati svih pet godina kako je predviđeno. Meloni je predstavila političku „mapu puta“ i naglasila da nema potrebe za promenom političkih smernica, potvrđujući stabilnost administracije.

Meloni je odbacila spekulacije o navodnoj nestabilnosti unutar vlade i istakla da su sve politike deo vladinog programa. “Nema ostavki, nema rekonstrukcija, nema potrebe za novim političkim smernicama, jer su naše uvek bile deo vladinog programa. Vladaćemo pet godina, kao što smo se obavezali da ćemo to učiniti”, izjavila je Meloni.

Na temu međunarodnih odnosa, Meloni je odgovorila na optužbe o pokornosti prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i pritiscima da se Italija opredeli između Vašingtona i Brisela. “Kažem ovo da bih odgovorila pre nego što počne refren koji je postao kliše o mojoj pokornosti američkom predsedniku Trampu, ili još veći kliše pod nazivom ‘Meloni treba da bira između Trampa i Evrope’. Italijanska vlada je tvrdoglavo ujedinjena po pitanju odnosa SAD i Evrope i mi smo tvrdoglavo zapadni. Samo ako je Zapad ujedinjen može da bude sila sposobna da izrazi svoj glas svetu”, navela je premijerka.

Govoreći o unutrašnjoj bezbednosti, Meloni je istakla nastavak bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala. Odbacila je pokušaje da se njena stranka poveže sa mafijaškim strukturama, podsećajući da je od početka političke karijere protiv mafije. “Borim se protiv mafije od svog ulaska u politiku. Inspirisana sam ubijenim tužiocima Đovanijem Falkoneom i Paolom Borselinom. Parlamentarna komisija treba da se pozabavi infiltracijom mafije u političke stranke, uključujući i moju”, istakla je Meloni.

Na ekonomskom planu, Meloni je upozorila na moguće posledice iranskih dodatnih carina u Ormuskom moreuzu, koje bi mogle izazvati nepredvidive ekonomske posledice. Predložila je da Evropska unija, u slučaju pogoršanja krize u Iranu, suspenduje Pakt o stabilnosti i rastu, kao tokom pandemije kovida-19. Premijerka je naglasila da je vlada spremna da reaguje i protiv spekulacija cenama energije.