Debata između Hejli Stivens i Abdula El-Sayeda održana uoči primarnih izbora, potvrđeno od strane zvaničnika, dok je kampanja Mallory McMorrow obustavljena

Demokratski kandidati za Senat iz Mičigena, Hejli Stivens i Abdul El-Sayed, suočili su se u televizijskoj debati u utorak, dva dana nakon što je državna senatorka Mallory McMorrow objavila da obustavlja svoju kampanju. Ova odluka je značajno uticala na tok primarnih izbora, koji se održavaju 4. avgusta. Prema izveštajima sa lica mesta, McMorrow je u kampanji predstavljala umerenu opciju između Stivens, koja ima podršku lidera manjine u Senatu Čaka Šumera iz Njujorka, i El-Sayeda, koji je poznat po progresivnim stavovima i podršci senatora Bernija Sandersa i kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez.

Pobednik demokratskih primarnih izbora suočiće se sa bivšim republikanskim kongresmenom Majkom Rodžersom na opštim izborima. Rodžers je prethodno izgubio trku za Senat protiv demokratske senatorke Elise Slotkin 2024. godine. Sedište u Senatu trenutno drži demokratski senator Geri Piters, koji je najavio povlačenje iz politike.

Ova izborna trka smatra se jednom od najznačajnijih u tekućem izbornom ciklusu, budući da se očekuje da bi ishod mogao imati uticaj na ukupnu većinu u Senatu. Prema navodima iz američke političke sfere, demokratska stranka mora da odbrani nekoliko ključnih mesta, uključujući i Mičigen, kako bi zadržala ili povratila kontrolu u Senatu. Za povratak većine, potrebno je da demokratski kandidati osvoje četiri dodatna mesta, pored očuvanja postojećih.

Predstojeća debata Stivens i El-Sayeda dolazi nakon što su kandidati poslednji put učestvovali u debati u maju, tokom koje su izbegavali direktne napade uprkos izraženim razlikama u političkim stavovima, posebno u vezi sa pitanjem Izraela. El-Sayed je tokom kampanje bio kritičan prema izraelskoj politici, dok je Stivens iskazala podršku Izraelu, što je izazvalo razlike među biračkim telom unutar stranke.

Kampanja Mallory McMorrow, koja je predstavljala umereni glas unutar demokratskog spektra, povučena je nakon dužih unutrašnjih neslaganja među kandidatima. Ova odluka dodatno je polarizovala preostale kandidate i usmerila pažnju na predstojeću debatu između Stivens i El-Sayeda, koja bi mogla biti odlučujuća za dalji tok kampanje.

Izborna trka za Senat u Mičigenu pažljivo se prati i na nacionalnom nivou, budući da bi ishod mogao imati značajne posledice na političku ravnotežu u gornjem domu Kongresa. Očekuje se da će debata doprineti boljem razumevanju stavova kandidata i uticati na odluku birača tokom primarnih izbora.

Vodeći članovi Senata zahtevaju informacije o primeni poreskog sporazuma, dokumentacija dostavljena Ministarstvu pravde

Vodeći demokratski senatori u Sjedinjenim Američkim Državama pokrenuli su inicijativu u kojoj traže pojašnjenja o tome da li se određene odredbe iz nedavnog poreskog poravnanja između bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegove administracije odnose i na kompanije koje su povezane sa porodicom Tramp. Zahtev je upućen nakon što je Ministarstvo pravde postiglo sporazum sa bivšim predsednikom u maju, kojim je dogovoreno da Poreska uprava (IRS) trajno odustaje od pokretanja bilo kakvih zahteva protiv Donalda Trampa, njegove najstarije sinove Dona Juniora i Erika, kao i kompaniju Tramp Organizacija, na osnovu prethodnih poreskih prijava.

Sporazum je potpisan 19. maja od strane tadašnjeg vršioca dužnosti državnog tužioca Toda Blanša. U zvaničnom dokumentu Ministarstvo pravde je navelo da su tuženi u ovom slučaju, IRS i Ministarstvo finansija, ‘zauvek sprečeni’ da pokreću ili sprovode bilo kakve postupke ili zahteve koji potiču iz poreskih prijava podnetih pre stupanja na snagu ovog poravnanja. U istom dokumentu se navodi da se ova odluka odnosi i na “strane uključujući fondove, matične, sestrinske ili povezane kompanije, kao i filijale”.

Senatori Elizabet Voren iz Masačusetsa, Čak Šumer iz Njujorka i Ron Vajden iz Oregona zatražili su od 11 preduzeća i organizacija koje su povezane sa porodicom Tramp da odgovore na pitanja u vezi sa primenom ovog poravnanja. Prema njihovom zahtevu, cilj je da se utvrdi da li pomenute odredbe imaju šire dejstvo od individualnog sporazuma sa Donaldom Trampom i njegovom porodicom. Zvaničnici su u svom zahtevu naveli da žele jasna pojašnjenja o tome da li poreska zaštita iz sporazuma pokriva i pravna lica koja su u poslovnom odnosu sa porodicom Tramp, uključujući povezane kompanije, fondacije ili filijale.

Zahtev za pojašnjenjem upućen je neposredno nakon objavljivanja jednog od dokumenata Ministarstva pravde u kojem se navodi da se zabrana odnosi i na ‘povezane strane’. Senatori su u svom saopštenju naveli da je važno utvrditi obim primene ovog poravnanja, sa ciljem transparentnosti i odgovornosti poreskih organa. Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, kompanije i organizacije koje su dobile zahtev nisu javno komentarisale predmet. Ministarstvo pravde i Poreska uprava takođe nisu izdali dodatna objašnjenja o tumačenju sporazuma.

Ovaj slučaj deo je šireg konteksta sporova oko poreskih i pravnih pitanja bivšeg predsednika Trampa i njegove porodice. Tokom prethodnih godina, Tramp Organizacija i članovi porodice suočavali su se sa različitim istragama i tužbama u vezi sa porezima i finansijama. Sadašnja inicijativa senatora ima za cilj da razjasni kako se aktuelni sporazum primenjuje na širi krug pravnih lica povezanih sa Trampom.

Kompanija Toyota potvrdila investiciju u proširenje fabrike u San Antoniju, najavljeno otvaranje 2.000 novih radnih mesta

Kompanija Toyota objavila je da će većinu proizvodnje svog pikap vozila srednje veličine Tacoma prebaciti iz Meksika u Sjedinjene Američke Države, u okviru investicije vredne 3,6 milijardi dolara u svoju fabriku u San Antoniju, Teksas. Prema navodima iz saopštenja, tranzicija proizvodnje iz pogona u Tihuani, Meksiko, planirana je tokom naredne četiri godine.

Ova odluka je saopštena nekoliko dana nakon što su vlasti SAD odlučile da ne produže aktuelni severnoamerički trgovinski sporazum sa Meksikom i Kanadom, što je izazvalo neizvesnost među kompanijama koje posluju u regionu. Toyota je već ranije, u novembru, najavila planove za ukupna ulaganja do 10 milijardi dolara u Sjedinjenim Državama tokom sledećih pet godina.

Kako je objašnjeno u zvaničnom saopštenju kompanije, izgradnja druge proizvodne linije u fabrici u San Antoniju omogućiće otvaranje više od 2.000 novih radnih mesta i povećanje godišnjeg kapaciteta za 150.000 vozila. “Ova investicija ima za cilj dodatno unapređenje Toyotinog lokalnog i konkurentnog sistema proizvodnje”, navodi se u saopštenju.

Pored planiranog premeštanja većine proizvodnje modela Tacoma, određeni deo proizvodnje će ostati u Toyotinoj fabrici u Guanahuatu, Meksiko. U fabrici u San Antoniju se trenutno proizvode modeli Tundra i Sequoia, a kompanija najavljuje i otvaranje pogona za sklapanje zadnjih osovina na kampusu u Teksasu tokom jeseni.

Proizvođači automobila, uključujući i Toyotu, prilagođavaju svoje proizvodne strategije usled promena trgovinskih politika, uključujući povećanje carina na vozila, čelik i aluminijum. Globalne kompanije, među kojima su i američki proizvođači, često proizvode vozila u Meksiku i drugim državama kako bi iskoristile prednosti različitih trgovinskih sporazuma, uključujući postojeći US-Meksiko-Kanada sporazum (USMCA).

U saopštenju, kompanija Toyota je navela da ostaje posvećena poslovanju u SAD, Kanadi i Meksiku, i izrazila podršku brzom rešavanju pitanja vezanih za trgovinski sporazum, sa ciljem održavanja konkurentnosti severnoameričkog tržišta.