Proizvodnja derivata nafte skočila 38,7 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 8,4 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2026. godine bila je veća za 6,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju najnoviji podaci. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, martovska proizvodnja bila je viša za 10,5 odsto. Ipak, ukupno gledano, industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2026. zabeležila je pad od 0,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Desezonirani indeks za mart 2026. godine, u odnosu na februar iste godine, pokazuje rast od 5,7 odsto za ukupnu industriju, dok je u sektoru prerađivačke industrije zabeležen rast od 11,4 odsto. Po sektorima, rudarstvo je u martu 2026. godine ostvarilo povećanje od 1,2 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 8,4 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je blagi pad od 0,1 odsto.

Najveći doprinos rastu dala je proizvodnja derivata nafte, koja je, nakon zastoja u januaru, u martu 2026. godine porasla za čak 38,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, zahvaljujući povećanju proizvodnje u rafineriji Pančevo. Hemijska industrija takođe je zabeležila značajan međugodišnji rast od 32,1 odsto, što je povezano sa većom preradom nafte, iako je proizvodnja u ovim oblastima u prvom kvartalu i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prehrambena industrija ostvarila je rast od 3,7 odsto, dok je proizvodnja duvanskih proizvoda porasla za 12,7 odsto. Poseban značaj za ukupni rast industrije ima proizvodnja motornih vozila, pre svega zahvaljujući Stealntisu u Kragujevcu, koja je u martu i u prva tri meseca 2026. godine bila iznad 50 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

S druge strane, proizvodnja računara i elektronskih proizvoda smanjena je za 20 odsto u odnosu na mart 2025. godine, dok je proizvodnja osnovnih metala, koja se uglavnom odnosi na železaru u Smederevu, zabeležila pad od oko 10 odsto. U rudarstvu, proizvodnja uglja opala je za 6,6 odsto, dok je eksploatacija metala, pre svega iz Ziđinovih kompanija na istoku Srbije, zabeležila rast od 6,1 odsto.

BDP SAD porastao na 2%, cene nafte iznad 100 dolara po barelu, Pauel ostaje član FOMC nakon isteka mandata

Privreda Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda od 2 odsto u prvom kvartalu 2026, prema preliminarnim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležen rast od 0,5 odsto, ali je ipak slabiji od procene analitičara iz organizacije Fekset, koji su očekivali rast BDP-a od 2,3 odsto.

Američka ekonomija je ušla u period eskalacije sukoba sa Iranom na stabilnim osnovama, pri čemu su veći poreski povraćaji ublažili povećanje troškova izazvano rastom cena goriva. Rat na Bliskom istoku traje oko devet nedelja i nastavlja da utiče na globalno tržište energije, a cene nafte su ostale iznad 100 dolara po barelu, što zadržava pritisak na potrošačke cene u SAD.

„Rast u prvom kvartalu pokazuje otpornost američke ekonomije uprkos geopolitičkim tenzijama i rastu cena energije“, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao dodatno da uspori privrednu aktivnost u narednim kvartalima zbog viših troškova energije i neizvesnosti koja utiče na investicije i potrošnju.

Predsednik Federalnih rezervi Džeroum Pauel, kome mandat ističe u maju, izjavio je da ostaje član Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) i nakon primopredaje dužnosti. “Neću nastupati kao predsednik u senci, ali ću i dalje doprinositi radu FOMC u skladu sa institucionalnom ulogom”, istakao je Pauel. Senatski odbor za bankarstvo podržao je imenovanje Kevina Vorša za novog predsednika Feda, koji će preuzeti funkciju po potvrdi u Senatu.

FOMC je na poslednjem sastanku odlučio da zadrži kamatne stope u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, naglašavajući važnost stabilnosti u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Pauel je naglasio da predsednik Federalnih rezervi ima jedan glas, a da odluke donosi ceo komitet na osnovu konsenzusa. Novi predsednik Feda preuzeće i vođenje FOMC, koji određuje monetarnu politiku u SAD.

EBITDA dostigla 11 milijardi dinara zahvaljujući rastu cena nafte i optimizaciji troškova, investicije usmerene na istraživanje i proizvodnju

Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu ruskog Gasproma, zabeležila je neto dobit od 2,8 milijardi dinara (23,9 miliona evra) u prvom kvartalu 2026. godine, saopštila je kompanija. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 11 milijardi dinara (93,7 miliona evra), dok je operativni novčani tok dostigao 16,7 milijardi dinara.

U periodu januar-mart ove godine, NIS je sproveo mere optimizacije troškova na svim nivoima, istovremeno zadržavajući finansiranje strateških projekata važnih za bezbednost i nastavak poslovanja. Najveći deo investicija, ukupno 6,3 milijarde dinara (53,7 miliona evra), bio je usmeren na istraživanje i proizvodnju nafte i gasa.

Prosečna cena nafte tipa brent tokom izveštajnog perioda iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je povećanje od 7 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. Efekat rasta cena nafte na svetskom tržištu i uticaj jeftinijih zaliha doprineli su pozitivnim finansijskim rezultatima, uprkos nastavku poslovanja u složenim tržišnim uslovima i ograničenjima nametnutim kratkoročnim licencama Ministarstva finansija SAD (OFAC).

Ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u prvom tromesečju dostigao je 280 hiljada uslovnih tona, dok je prerada sirove nafte i poluproizvoda iznosila 643 hiljade tona. Promet naftnih derivata bio je 592 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 40,5 GWh.

Kompanija je tokom ovog perioda smanjila ukupnu zaduženost prema bankama na 373,7 miliona evra. Obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda za prvih tri meseca iznose 44 milijarde dinara.

U saopštenju se navodi da su ograničenja nametnuta od strane američkog Ministarstva finansija uticala na finansijske i operativne pokazatelje, posebno u segmentima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uprkos tome, NIS je zadržao stabilnost poslovanja i uredno snabdevanje domaćeg tržišta.

Kompanija će do kraja godine ostati fokusirana na očuvanje finansijske discipline, uredno snabdevanje tržišta i socijalnu stabilnost zaposlenih, navodi se u zvaničnom saopštenju.