Švedski sud naložio isplatu 14,3 milijarde kruna, dok ruski regulator Eplu preti kaznom od 45,3 miliona evra

Tehnološka kompanija Gugl obavezana je odlukom švedskog suda da plati 14,3 milijarde kruna (1,29 milijardi evra) firmi PriceRunner, koja je u vlasništvu platforme Klarna, zbog kršenja pravila tržišnog nadmetanja. Ova suma predstavlja najveću dosuđenu naknadu štete u istoriji švedskih konkurentskih sporova, mada je znatno niža od iznosa koji je PriceRunner prvobitno zahtevao – ukupno 64 milijarde kruna, uz dodatnih 14 milijardi kruna kamate.

Sudija Linda Kulberg izjavila je: “PriceRunner nije dobio sve što je tražio, ali naknada štete nesumnjivo je najveća u istoriji švedskih slučajeva pokrenutih zbog tržišnog nadmetanja.” Tužba protiv Gugla podneta je 2022. godine, kada je PriceRunner zahtevao odštetu od oko 2,1 milijardu evra, uz tvrdnju da je Gugl manipulisao rezultatima pretrage u svoju korist.

Samo tri meseca pre ove tužbe, Gugl je izgubio žalbeni postupak na novčanu kaznu od 2,42 milijarde evra, koju mu je izrekla Evropska unija još 2017. godine zbog favorizovanja sopstvenih servisa za poređenje cena na štetu manjih evropskih konkurenata. Iz Gugla navode da su od 2017. godine uveli izmene u oglašavanju koje, prema njihovom mišljenju, dobro funkcionišu i podržavaju veće korišćenje usluga poređenja cena. “Ne slažemo se sa odlukom suda, proučavamo slučaj i razmotrićemo pravne opcije koje su nam na raspolaganju”, saopštio je portparol Gugla.

Platformu PriceRunner švedska kompanija Klarna preuzela je 2022. godine. PriceRunner je u tužbi tražio kompenzaciju za prihode koje je navodno izgubio u Velikoj Britaniji od 2008. godine, kao i u Švedskoj i Danskoj od 2013. godine.

Istovremeno, američka tehnološka kompanija Epl suočava se sa pritiskom ruskog regulatora. Ruska Federalna antimonopolska služba (FAS) upozorila je Epl da do 15. jula otkloni diskriminatorsku praksu prema ruskim internet pretraživačima i softverima, uz pretnju kaznom do četiri milijarde rubalja (oko 45,3 miliona evra). FAS zahteva da Epl omogući unapred instaliranje ruskog softvera, uključujući domaće internet pretraživače i aplikaciju Max, na uređajima namenjenim ruskom tržištu.

Regulator navodi da sadašnja praksa stavlja ruske proizvođače softvera u nepovoljniji položaj i predstavlja kršenje konkurentskih pravila. Ukoliko Epl ne ispuni tražene uslove do ostavljenog roka, suočiće se sa novčanom kaznom do četiri milijarde rubalja. Kompanija Epl se još nije javno izjasnila povodom zahteva ruskih vlasti. Rusija je poslednjih godina pooštrila regulativu prema stranim tehnološkim kompanijama, zahtevajući da aplikacije domaćih kompanija budu dostupne na uređajima za domaće tržište.

Spot cena zlata spustila se na 3.943 dolara, dok je srebro palo za 1,4 odsto na 57,75 dolara po unci

Cena zlata pala je ispod psihološki važne granice od 4.000 američkih dolara po unci tokom prošle sedmice, prvi put od novembra 2025. godine, prema ekonomskim analizama. Ovaj pad privukao je pažnju domaćih i globalnih investitora, budući da se zlato tradicionalno posmatra kao sigurno utočište kapitala u vreme ekonomske i političke neizvesnosti. Jačanje američkog dolara i očekivanja o zadržavanju restriktivne monetarne politike Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država glavni su razlozi za pad, navodi se u izveštaju od 24. juna.

Zlato, kojim se mahom trguje u američkoj valuti, postaje skuplje za investitore izvan SAD kada dolar jača, dok više kamatne stope umanjuju njegovu privlačnost jer zlato ne donosi prinos kao obveznice ili depoziti. Spot cena zlata kretala se 1. jula oko 3.979 dolara po unci, nakon što je u prethodnoj trgovinskoj sesiji dostigla najniži nivo u poslednjih sedam meseci od 3.943 dolara.

Pad zlata ispod 4.000 dolara ima i snažan psihološki efekat na tržište, jer predstavlja cenovni prag koji pažljivo prate investitori. Kratkoročne promene često vode do pojačane prodaje među špekulativnim učesnicima, dok dugoročni investitori ovakve korekcije mogu videti kao priliku za kupovinu po nižim cenama. Ipak, osnovna funkcija zlata ostaje očuvanje kupovne moći u dugom roku, posebno u uslovima inflacije i valutne nestabilnosti.

Srebro je poslednjih dana beležilo još izraženiju volatilnost. Cena srebra pala je 1. jula za 1,4 odsto, na 57,75 dolara po unci, prateći pad i ostalih plemenitih metala. Zbog svoje dvostruke investicione i industrijske uloge, tržište srebra reaguje osetljivije na kretanje dolara, kamatnih stopa i očekivanja privredne aktivnosti. U periodima slabijeg tržišnog sentimenta, srebro često beleži veći pad u odnosu na zlato.

Za domaća domaćinstva i individualne investitore, trenutna korekcija predstavlja podsetnik da se dugoročna vrednost zlata ne meri kretanjem u jednoj sedmici ili mesecu, već njegovom sposobnošću da čuva vrednost imovine tokom promenljivih ekonomskih ciklusa.

Vrednost otkupa od domaćih dobavljača porasla 16 odsto, izvoz dostigao 22 miliona evra u 2025.

Lidl Srbija zadržala je poziciju trgovinskog lanca sa najpovoljnijom nedeljnom potrošačkom korpom u zemlji tokom čitavih prethodnih 12 meseci, prema nezavisnom istraživanju Agencije za istraživanje tržišta NMS Market Research. Kontinuirani rezultati za godinu dana potvrđuju da niske cene u Lidlu nisu deo kratkoročnih akcija, već stalna poslovna politika, bez kompromisa po pitanju kvaliteta proizvoda.

Svaki mesec u proteklih godinu dana, nedeljna potrošačka korpa u Lidl prodavnicama bila je najpovoljnija na tržištu, što prema istraživanju donosi jasnu korist potrošačima. Uspeh se temelji na optimizovanim procesima, efikasnosti i fer odnosima sa partnerima, zahvaljujući čemu se uštede iz lanca snabdevanja prelivaju u niže cene za kupce.

“Lidlova pozicija najpovoljnije nedeljne potrošačke korpe već 12 meseci zaredom najbolji je pokazatelj da su fer odnosi u lancu snabdevanja i stabilna poslovna strategija jedini pravi put do dugoročnog poverenja potrošača. Ovaj rezultat potvrđuje da prava vrednost – u smislu idealnog balansa cene i kvaliteta – dolazi iz sistemskog rada i jasne poslovne vizije, kojoj će Lidl ostati posvećen i u budućnosti”, istakao je Dragan Čigoja, generalni direktor i član Uprave Lidl Srbija.

Prema podacima, u Lidlovim prodavnicama je svakodnevno dostupno više od 700 domaćih proizvoda, dok je vrednost otkupa od domaćih dobavljača u protekloj godini porasla za 16 odsto. Izvoz proizvoda srpskih dobavljača kroz Lidlovu mrežu je u 2025. godini dostigao ukupno 22 miliona evra.

Nikola Balaban, direktor za nabavku i član Uprave Lidla Srbija, izjavio je: “Mi smo trgovinski lanac koji bira da ne prati uobičajene prakse, već kroz sopstvenu efikasnost, inovacije i razvoj lokalne mreže dobavljača investiramo u dugoročan odnos poverenja sa potrošačima i svim saradnicima. Bez obzira na to kako se tržišni uslovi menjaju, naš fokus na niske redovne cene ostaje nepromenjen, jer se kupovina u Lidlu zaista uvek isplati.”

Kompanija Lidl Srbija je na početku poslovne godine u martu najavila nastavak politike niskih cena, kako bi potrošači mogli sigurnije da planiraju kupovinu i svakodnevno dobiju kvalitet na koji mogu da računaju.