Sud izneo detalje istrage, roditelji osuđeni zbog zanemarivanja, istraga pokazala višenedeljno planiranje

Sud je izrekao presudu roditeljima maloletnika odgovornog za masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, navodeći da je zločin bio rezultat višenedeljnog planiranja, a ne trenutne odluke, saopšteno je u obrazloženju. Prema utvrđenim činjenicama, roditelji nisu prepoznali promene u ponašanju deteta niti reagovali na brojne upozoravajuće znake.

Sud je istakao da je maloletnik, dve do tri nedelje pre tragedije, doneo odluku da izvrši zločin, napravio spisak učenika, nacrtao skicu škole i isplanirao pravac kretanja tokom napada. Takođe je utvrđeno da je nakon odlaska sa ocem u streljanu, na internetu pretraživao informacije o masovnim pucnjavama u školama i poznatim izvršiocima sličnih dela u inostranstvu.

“Roditelji nisu prepoznali nijedan od ovih znakova, iako su, prema proceni suda, jasno ukazivali da se sa detetom dešava nešto ozbiljno”, navedeno je u obrazloženju presude.

Predsednik sudskog veća opisao je da je od prvog ispaljenog hica do izlaska maloletnika iz škole prošlo svega dva minuta i jedna sekunda, a tokom tog perioda kretao se unapred utvrđenom putanjom, ulazio u učionice i pucao u učenike i zaposlene. Maloletnik je ispalio ukupno 66 metaka, od kojih je više od 50 pogodilo žrtve, pri čemu je sud naveo da to nije bila slučajnost već posledica prethodne obuke u rukovanju vatrenim oružjem.

Na osnovu utvrđenih činjenica, otac maloletnika osuđen je na 14 godina i 6 meseci zatvora zbog zanemarivanja i zlostavljanja maloletnog lica i teškog dela protiv opšte sigurnosti, dok je majka osuđena na dve godine i 11 meseci zatvora za zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

“Sud je utvrdio da su roditelji zanemarili niz okolnosti koje su prethodile ovom zločinu, što je dovelo do tragičnih posledica”, stoji u presudi. Istraga je pokazala da su svi elementi događaja bili pažljivo planirani i pripremani tokom više sedmica.

Na samom kraju trosatnog izricanja presude, postupajući sudija je poslao snažnu poruku citirajući reči pokojnog patrijarha Pavla da „moramo da čuvamo porodicu kao zenicu oka svoga”, i izrazio duboko uverenje da će ova presuda pokrenuti spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika i hitnu zabranu pristupa deci streljanama.

Obrazlažući presudu, sudija je izneo i šokantne podatke o arsenalu naoružanja koji je pronađen kod oca, a koji uključuje više pištolja, tri vazdušne puške sa optikom, vazdušni pištolj, gasni cilindar, na stotine metaka i skoro 6.000 dijabola.

Otac dečaka ubice osuđen je na kaznu zatvora od 14 godina i petnaest meseci (14 godina i 6 meseci) zbog krivičnih dela teško delo protiv opšte sigurnosti i zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Majka dečaka ubice osuđena je na dve godine i 11 meseci zatvora zbog krivičnog dela zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica. Sud je ocu produžio pritvor, majci produžio meru zabrane komunikacije sa sinom, a oboje su obavezani da plate troškove postupka.

Ovo je druga prvostepena presuda, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prethodnu. Glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović izjavio je da je tužilaštvo zadovoljno osuđujućom presudom, ali je najavio žalbu na visinu kazni, ističući da su jedino maksimalne kazne pravedne.

Zora Dobričanin: „Niko ne kaže da ga nisu obrazovali, ali nisu ga vaspitali”

Ispred Palate pravde, punomoćnica oštećenih porodica, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, pozdravila je to što je obrazloženje presude javno objavljeno zbog generalne prevencije. Ona je ogolila porodične odnose i dinamiku koji su doveli do nezapamćenog masovnog ubistva.

Foto: društvene mreže/privatna arhiva/TV Pink Printscreen/Pink.rs/Tanjug video/Dejan Petrović

„Sud je objasnio ceo tok glavnog pretresa i danas može da se stekne potpuna slika, gotovo kao da ste sve vreme bili u sudnici. Niko nije osporavao da su roditelji bili posvećeni obrazovanju deteta, odlascima na kulturne događaje i organizovanom životu, ali je zaključak da se nisu posvetili njegovom vaspitanju. Nisu dovoljno osluškivali njegove potrebe niti prilagođavali roditeljsko ponašanje njegovom uzrastu i emocionalnom razvoju, što je osnovna roditeljska dužnost”, izjavila je Dobričanin Nikodinović za emisiju „Puls Srbije”.

Iz sudskih spisa proizašao je i duboko uznemirujući psihološki detalj o trenucima koji su prethodili tragediji. Maloletni ubica je priznao da je, nakon što je ušao u školu, razmišljao da li da pozove majku. Kako navodi advokatica, dečak je rekao da se „bojao njene reakcije, pa je kao manje strašno izabrao da počini masakr”.

Odnos sa majkom opisan je kao zahtevan, a dečak je osećao konstantan pritisak da mora biti najbolji. Kao motive za zločin naveo je i da je bio psihički zlostavljan u školi, kao i da je želeo da nakon svega bude zatvoren kako bi se sklonio od kuće i porodice.

Oružje držano u koferima za transport, dečak uspešno obučavan

Značajan deo obrazloženja presude odnosio se na to da otac dečaka ubice nije na zakonit način obezbedio smrtonosni arsenal u stanu.

„Iako je prilikom dobijanja dozvole policiji prikazao sef sa ključem, oružje kasnije nije držano u tom sefu, već u pokretnim koferima koji služe za transport do streljane. Ti koferi nisu bili adekvatno obezbeđeni”, otkrila je advokatica detalje iz sudnice.

Dokaz za to je činjenica da je trinaestogodišnji dečak u dva navrata bez ikakvih prepreka došao do pištolja – prvi put 24. aprila, kada ih je uzeo i vratio, i drugi put 1. maja, kada ih je sakrio u svoju fioku. Kobnog jutra roditelji nisu ni ušli u sobu sina da provere da li je ustao, niti su primetili da su pištolji danima bili kod njega. Pre polaska, dečak je u stanu fotografisao oružje i pripremljene Molotovljeve koktele.

Sud je konstatovao da je dete od ranog uzrasta sistematski obučavano u streljani i van nje, o čemu svedoče i video-snimci dostavljeni u spisima predmeta. Kako je sud naveo, dečak je bio uspešan u rukovanju i zbog toga pohvaljivan, a stav veća je da bez obuke i dostupnosti oružja do ovoga ne bi došlo. Sam maloletnik je izjavio da ne bi počinio zločin da nije imao očevo oružje.

Jeziva statistika masakra: Pogoci u glavu i srce sa 75% preciznosti

Sudsko obrazloženje je potvrdilo da je sam zločin trajao tačno dva minuta i jednu sekundu – od trenutka kada je dečak ubio čuvara Dragana Vlahovića do završetka pucnjave. Očevici su naveli da se dečak ponašao hladnokrvno, „kao robot i zaleđenog lica”, svesno birajući da ne pokazuje emocije i da deluje kao psihopata.

Foto: TV Pink Printscreen

Advokatica Dobričanin Nikodinović je pred medijima predočila precizne podatke o tome kako je maloletnik precizno likvidirao i ranjavao svoje žrtve:

U stanu je pronađena ogromna količina municije – ukupno više od 1.500 metaka različitog kalibra.

Maloletnik je u školi ispalio ukupno 66 metaka, a čak 50 je pogodilo tela žrtava (skor od 75% uspešnosti).

Svoje školske drugare uglavnom je gađao u predele glave i srca.

„Čuvara Dragana Vlahovića pogodio je sa dva metka u levu stranu grudi, u srce. U Anu Božović je ispalio pet metaka, od kojih jedan u glavu. U Bojanu Asović dva metka – jedan u čelo, jedan u slepoočnicu. U Sofiju Negić je ispalio sedam metaka, od kojih jedan u srce. U učionici je u Katarinu Martinović ispalio pet metaka, jedan u glavu, jedan u vrat. U Maru Anđelković je ispalio šest metaka, u Emu Kobiljski dva metka (jedan u slepoočnicu), u Andriju Čikića dva metka, a u Angelinu Aćimović jedan metak”, detaljno je pročitala advokatica.

Sud je utvrdio i ozbiljno odsustvo empatije kod maloletnika, navodeći da je pucao čak i u dečake koji su verovali da su mu najbolji drugovi. Obojicu je teško povredio, a jedan od njih, pogođen u vrat, i danas je na lečenju.

Pre zločina, dečak je na internetu pretraživao masovna ubistva sa najviše žrtava, gledao snimke majke ubice iz škole „Columbine”, ali i istraživao šta znači biti psihopata, šta je kompleks više i niže vrednosti, i da li psihopata može biti neko ko voli životinje. Takođe je istraživao i uvođenje doživotne kazne u Srbiji. Sudija je naveo i poruku koju je poslao drugu: „Bilo bi zanimljivo da upadnu teroristi u školu pa da bežimo po školi”, dok ostale poruke sud nije želeo javno da čita radi zaštite maloletnika.

Dalji pravni koraci i procedura pred Apelacionim sudom

Nakon usmenog izricanja, sud će pristupiti izradi pisanog otpravka presude koji će biti dostavljen svim stranama u postupku. Odbrana je nezadovoljna osuđujućom presudom i očekuje se da uloži žalbu.

Okrivljeni, njihovi branioci i tužilaštvo imaju pravo žalbe na celu presudu, dok oštećene porodice imaju pravo žalbe samo u delu koji se odnosi na imovinsko-pravni zahtev i troškove postupka. Nakon toga, predmet ide pred Apelacioni sud u Beogradu, koji pribavlja odgovore na žalbe i prosleđuje predmet Apelacionom tužilaštvu na izjašnjenje.

Sledi sednica Apelacionog suda na kojoj se razmatraju žalbe. Drugostepeno sudsko veće može presudu potvrditi, preinačiti (povećati ili smanjiti kazne) ili otvoriti glavni pretres ukoliko smatra da ključne činjenice nisu dovoljno razjašnjene u prvom stepenu. Podsetimo, dečak ubica u vreme izvršenja zločina nije imao navršenih 14 godina, zbog čega po domaćem zakonu ne može biti krivično odgovoran.

Sud doneo odluku u vezi sa odgovornošću roditelja, prisutni roditelji žrtava vidno potreseni

Presuda roditeljima maloletnog počinioca u slučaju tragičnog događaja u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ izrečena je danas u Beogradu, saopšteno je iz suda. Nakon izricanja presude, otac jedne od ubijenih devojčica, Anđelko Aćimović, izjavio je da je zadovoljan radom sudije i istakao značaj donete odluke za sve strane u postupku.

Tokom izricanja presude u sudnici je vladala veoma teška atmosfera, posebno u trenucima kada su pročitani delovi presude koji se odnose na stradanje dece. Prisutni roditelji žrtava bili su vidno uznemireni, a neki su napustili sudnicu odmah nakon završetka čitanja presude.

“Sudija je odradio maestralno svoj posao. Ovom presudom poslao je jasnu poruku svima, a pre svega okrivljenima, zatim svim roditeljima i državi,” izjavio je Aćimović nakon izlaska iz suda.

Prema navodima iz sudnice, najteži trenuci su nastupili kada je sudija obrazlagao način na koji su deca izgubila život. U tim trenucima su roditelji spuštali glave i brisali suze, dok su neki napustili prostoriju tek po završetku izricanja presude.

Sud je ovim postupkom želeo da pošalje jasnu poruku o odgovornosti svih učesnika i važnosti procesa za društvo u celini. Istraga i dalje traje, a nadležne institucije nastavljaju da prate slučaj.