Međunarodni tim astronoma potvrdio pronalazak 31 kvazara, među njima i dva najstarija do sada, saopštila Evropska svemirska agencija

Međunarodni tim astronoma potvrdio je otkriće 31 kvazara, uključujući dva najstarija do sada poznata, koristeći Euclid svemirski teleskop Evropske svemirske agencije. Prema saopštenju objavljenom 6. jula 2026. godine, svetlost ovih najudaljenijih kvazara potiče iz perioda kada je svemir bio star oko 670 miliona godina, što predstavlja oko pet procenata njegove sadašnje starosti.

Kvazari, poznati kao najsjajniji objekti u svemiru, formiraju se kada supermasivne crne rupe u središtu ranih galaksija privlače okolnu materiju, emitujući pri tome izuzetno jaku svetlost. Zbog svoje izuzetne svetlosti i udaljenosti, proučavanje kvazara omogućava istraživačima uvid u ranu fazu razvoja univerzuma.

Naučnici su istakli da je pronalazak ovih objekata ostvaren pomoću Euclid teleskopa, koji se nalazi na stabilnoj poziciji udaljenoj oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Ovo dostignuće premašuje prethodni rekord tima za otkriće najstarijeg kvazara, objavljen 2021. godine, za približno 20 miliona godina.

Daming Yang, glavni autor studije i doktorand na Univerzitetu u Lajdenu, izjavio je da je lansiranje Euclid teleskopa 2023. godine značajno unapredilo mogućnosti za pronalaženje drevnih kvazara. “Euclid omogućava efikasnije i šire pretrage neba, što doprinosi otkrivanju i slabije vidljivih izvora svetlosti”, naveo je Yang u zvaničnom saopštenju.

U prethodnim istraživanjima, većina kvazara otkrivana je pomoću teleskopa sa Zemlje, ali ograničenja atmosfere i dometa umanjivala su broj mogućih otkrića. Zahvaljujući novoj tehnologiji, Euclid je u samo dve godine udvostručio broj poznatih drevnih kvazara.

Astronomi naglašavaju da ova otkrića dodatno komplikuju postojeće naučne teorije o razvoju ranog univerzuma, jer ostaje nerazjašnjeno kako su tako masivne crne rupe mogle nastati tako brzo nakon Velikog praska. Istraživanja u ovom pravcu se nastavljaju, a očekuje se da će novi podaci Euclid teleskopa doprineti razumevanju procesa formiranja galaksija i evolucije svemira.

Predstavnici Evropske svemirske agencije istakli su važnost saradnje u međunarodnoj zajednici i dodali da će dalja posmatranja i analiza podataka omogućiti detaljnije proučavanje ovih objekata. Studija je objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics.

Zvaničnici potvrdili zapošljavanje novih radnika nakon smanjenja osoblja, stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog mogućeg uticaja na prikupljanje podataka

Nacionalna meteorološka služba Sjedinjenih Američkih Država suočava se sa početkom sezone uragana u uslovima smanjenog broja iskusnog osoblja i poteškoća u prikupljanju podataka, navode izvori iz službe. Ova situacija nastupila je više od godinu dana nakon što je služba izgubila oko 15% zaposlenih, uglavnom zbog otpuštanja i dobrovoljnih odlazaka sprovedenih političkom odlukom prethodne administracije.

Kako navode nadležni, trenutno se radi na popunjavanju stotina radnih mesta, pretežno na početnim pozicijama, u cilju jačanja kapaciteta službe pred sezonu oluja. Stručnjaci iz oblasti meteorologije ističu da bi dolazak novih radnika mogao doneti određene koristi, ali upozoravaju da nedostatak iskustva među novim zaposlenima može uticati na kvalitet prognoza, posebno u uslovima kada nema dovoljno iskusnih kolega za mentorstvo i obuku.

Alan Gerard, meteorolog sa višedecenijskim iskustvom u Nacionalnoj meteorološkoj službi i njenoj matičnoj agenciji, izjavio je da je promena kadrovske strukture očekivana pojava, ali naglašava važnost organizovanog prelaza u kojem bi novi zaposleni imali priliku da uče od starijih kolega. “Prirodno je da dolazi do smene generacija, ali proces mora biti postepen i uz adekvatnu podršku iskusnih zaposlenih kako bi nova generacija uspešno preuzela odgovornost”, naveo je Gerard.

Sezona uragana na Atlantiku zvanično je počela 1. juna i poklapa se sa periodom kada su česti i drugi ekstremni vremenski događaji poput tornada, iznenadnih poplava i požara. U tom kontekstu, stručnjaci ukazuju i na zabrinutost zbog mogućeg kašnjenja ili nedostatka ključnih meteoroloških podataka, što bi moglo uticati na sposobnost službe da precizno predviđa i upozorava na ozbiljne vremenske nepogode.

Nacionalna meteorološka služba navodi da su svi napori usmereni na što bržu integraciju novih radnika i osiguravanje kontinuiranog funkcionisanja servisa, uz napomenu da će proces obuke biti prioritet tokom narednih meseci. Prema navodima bivših zaposlenih, organizovana tranzicija je ključna kako bi se sačuvala stručnost i pouzdanost prognoza u vreme kada su pravovremene informacije od vitalnog značaja za javnu bezbednost.

Sezona uragana ove godine dolazi u trenutku kada su pojedini sektori službe i dalje u fazi oporavka od prethodnih smanjenja radne snage. I dok novi kadrovi ulaze u sistem, stručna javnost nastavlja da prati kako će se ovi izazovi odraziti na spremnost službe da odgovori na potencijalne ekstremne vremenske događaje.

Zvaničnici istražuju koordinisanu akciju ruskih mreža sa ciljem slabljenja podrške Ukrajini

Centar za strateške komunikacije iz Ukrajine saopštio je da je u poslednjim danima zabeleženo masovno širenje dezinformacija o navodnom “padu Konstantinovke” na društvenim mrežama i medijskim platformama pod kontrolom ruskih izvora. Prema zvaničnim podacima centra, registrovano je više od 2.100 propagandnih materijala na ovu temu, dok je ukupno 191 izvor u okviru šire informativne operacije objavio skoro 17 hiljada poruka usmerenih protiv Ukrajine.

Glavni narativ, koji se širi kroz zvanična saopštenja Ministarstva odbrane Ruske Federacije i izjave ruskih zvaničnika, fokusiran je na navodno “oslobađanje” Konstantinovke i otvaranje puta ka strateškim gradovima Kramatorsku i Slavjansku. Uz to, proruske platforme plasiraju neproverene podatke o velikim gubicima ukrajinskih oružanih snaga, navodeći broj od 13.500 vojnika, kao i tvrdnje o navodnoj “humanitarnoj pauzi” koju je Kijev odbio.

Na kanalima pod ruskom kontrolom primetne su dramatične fraze poput “kraj igre” i “poslednja bitka za Donbas”, što ima za cilj da kod publike stvori utisak o neizbežnom vojnom porazu Ukrajine. Analitičari centra ukazuju da su korišćene metodologije karakteristične za strane informacione operacije, uključujući predstavljanje spekulacija kao činjenica, falsifikovanje statističkih podataka i izostavljanje zvaničnih stavova Ukrajine.

“Ova informativna operacija ima trostruku svrhu: izazivanje demoralizacije u ukrajinskom društvu, uveravanje zapadne javnosti i donosilaca odluka da je dalja podrška Ukrajini besmislena i vršenje informacionog pritiska na Kijev uoči važnih međunarodnih kontakata”, navodi se u zvaničnom izveštaju centra za strateške komunikacije.

Istraga o načinu širenja i uticaju ovih dezinformacija je u toku, dok zvaničnici pozivaju građane i medije na pažljivo proveravanje informacija iz različitih izvora.