Zvaničnici SAD razmatraju mogućnost postavljanja stalne ograde oko Bele kuće, odluka još nije doneta

Zvaničnici američke administracije razmatraju plan za izgradnju trajne ograde na delu avenije Pensilvanija, u blizini Bele kuće i oko parka Lafajet, s ciljem unapređenja bezbednosti i smanjenja troškova redovnog postavljanja i uklanjanja privremenih barijera tokom posebnih događaja. Ovu informaciju potvrdili su izvori upoznati sa diskusijama, prenose međunarodni mediji.

Avenija Pensilvanija je poznata u Vašingtonu kao saobraćajnica koja povezuje Belu kuću i Kapitol, dok takođe omogućava turistima i građanima pogled na severno pročelje predsedničke rezidencije. Postavljanje trajne ograde razmatra se kao rešenje koje bi moglo doprineti dugoročnoj zaštiti ovog dela centra Vašingtona.

Prema dostupnim informacijama, odluka o izgradnji stalne ograde još nije doneta i čeka se konačna saglasnost predsednika. Nije poznato da li će predsednik podržati predlog da se u ovom javno pristupačnom delu grada postavi trajna fizička barijera. Trenutno su za posebne događaje ili pojačane mere bezbednosti privremene ograde često postavljane i uklanjane, što predstavlja i logistički i finansijski izazov za nadležne službe.

Na severnom delu Bele kuće, u blizini parka Lafajet, već postoje određene ograde i barijere koje se po potrebi modifikuju. Plan o trajnoj ogradi deo je šireg razmatranja bezbednosnih mera u ovom delu glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država. Zvaničnici nisu izneli detalje o mogućem izgledu ili dimenzijama buduće ograde, niti o potencijalnim promenama u pristupu javnosti ovom području.

Odluka o dodatnim bezbednosnim merama na ovom prostoru donosi se u kontekstu kontinuiranih procena rizika i potreba za zaštitom ključnih državnih institucija. Saobraćaj i kretanje pešaka u zoni oko Bele kuće često se prilagođavaju prilikama, a svaka promena u režimu pristupa ovom delu Vašingtona ima značajan uticaj na svakodnevni život građana i posetilaca.

Do petka nije bilo zvanične potvrde da je predsednik odobrio predlog, a izvori navode da je proces razmatranja još u toku. Dalje informacije o konačnoj odluci očekuju se nakon završetka konsultacija unutar administracije.

Bezbednosne službe analiziraju prisustvo anonimne osobe tokom državne žalosti, društvene mreže preplavljene spekulacijama

Na sahrani iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, održanoj u četvrtak u Teheranu, među prisutnima je zabeležen muškarac sa crnim kačketom, maskom i naočarima, što je izazvalo brojne reakcije javnosti, potvrđeno je prema izveštajima sa lica mesta. Prisustvo ove osobe, čije lice nije bilo vidljivo, zabeleženo je među užim krugom muškaraca koji su predvodili dženazu, tokom sedmodnevne državne žalosti povodom smrti Alija Hamneija, koji je poginuo krajem februara u vazdušnim udarima.

Nakon što su se fotografije i video-snimci sa sahrane pojavili na društvenim mrežama, korisnici su počeli da spekulišu o identitetu prikrivene osobe, dovodeći u vezu mogućnost da je reč o Modžtabi Hamneiju, sinu ubijenog vrhovnog vođe. Tokom sedmice žalosti, pojavili su se i AI-generisani snimci na kojima se navodno vidi Modžtaba Hamnei u civilnoj odeći, ali ove tvrdnje nisu potvrđene zvaničnim putem.

Prema izjavama bezbednosnih službi, identitet osobe na snimcima i fotografijama još nije zvanično utvrđen. “Analiziramo dostupne materijale sa događaja i prikupljamo sve relevantne informacije”, kratko je saopšteno iz nadležnih organa.

Istraga o incidentu sprovedena je kako bi se utvrdilo da li je prisustvo misteriozne osobe imalo bezbednosni značaj i da li je došlo do narušavanja protokola tokom državne ceremonije. Zvaničnih informacija o mogućoj ulozi ili identitetu ove osobe za sada nema.

Sahrana Alija Hamneija, koji je poginuo krajem februara u napadu izraelskih snaga u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, okupila je veliki broj zvaničnika i građana u Teheranu. Sedmodnevna državna žalost obeležena je brojnim ceremonijama i skupovima širom Irana, a bezbednosne mere bile su pojačane na svim događajima.

Izveštaj novinara prikazuje kako izgleda slediti ishranu poznatog fudbalera, sa fokusom na unos kalorija i dnevne obroke

Erling Haland, norveški fudbaler i jedan od istaknutih igrača na Svetskom prvenstvu, poznat je po svojoj fizičkoj spremi i specifičnom režimu ishrane. Prema izveštajima, Haland tokom intenzivnih treninga i takmičenja unosi oko 6.000 kalorija dnevno, oslanjajući se pretežno na visokoproteinske obroke iz proverenih izvora hrane u Mančesteru.

Novinar je odlučio da tokom jednog dana prati ovakav režim ishrane kako bi proverio koliko je moguće izdržati takav unos hrane. Prvi obrok dana uključivao je četiri jaja umućena, dve debele kriške hleba od kiselog testa, veliku porciju grčkog jogurta sa bobičastim voćem i crnu kafu sa dodatkom javorovog sirupa. Uz to, konzumirano je i sirovo mleko, piće koje Haland ponekad spominje u svojim izjavama o ishrani.

Do ručka, testiranje ovakvog režima već je predstavljalo izazov. Novinar je posetio italijansku delikatesnu prodavnicu u Mančesteru, poznatu po sendviču nazvanom po Halandu. Taj sendvič sadrži pršutu iz Parme, buratu, pesto, sušeni paradajz i ulje od tartufa, sve u svežoj lepinji dužine oko 30 centimetara.

Za večeru, koja prema navodima izveštaja Halanda predstavlja najobilniji obrok u danu, posećena je mesara u oblasti Česhire, gde poznati sportisti često kupuju meso. Prema rečima zaposlenih, Haland kupuje goveđi steak i divljač, sa akcentom na nemasno meso sa nižim sadržajem holesterola.

Ovaj izveštaj pruža uvid u to kako izgleda slediti dijetu profesionalnog sportiste tokom takmičarskog ciklusa. Prikazano iskustvo ukazuje na izazove i zahteve ovakvog načina ishrane, koji je prilagođen potrebama vrhunskih sportista i nije preporučen za širu populaciju bez stručnog nadzora.