Izveštaj novinara prikazuje kako izgleda slediti ishranu poznatog fudbalera, sa fokusom na unos kalorija i dnevne obroke

Erling Haland, norveški fudbaler i jedan od istaknutih igrača na Svetskom prvenstvu, poznat je po svojoj fizičkoj spremi i specifičnom režimu ishrane. Prema izveštajima, Haland tokom intenzivnih treninga i takmičenja unosi oko 6.000 kalorija dnevno, oslanjajući se pretežno na visokoproteinske obroke iz proverenih izvora hrane u Mančesteru.

Novinar je odlučio da tokom jednog dana prati ovakav režim ishrane kako bi proverio koliko je moguće izdržati takav unos hrane. Prvi obrok dana uključivao je četiri jaja umućena, dve debele kriške hleba od kiselog testa, veliku porciju grčkog jogurta sa bobičastim voćem i crnu kafu sa dodatkom javorovog sirupa. Uz to, konzumirano je i sirovo mleko, piće koje Haland ponekad spominje u svojim izjavama o ishrani.

Do ručka, testiranje ovakvog režima već je predstavljalo izazov. Novinar je posetio italijansku delikatesnu prodavnicu u Mančesteru, poznatu po sendviču nazvanom po Halandu. Taj sendvič sadrži pršutu iz Parme, buratu, pesto, sušeni paradajz i ulje od tartufa, sve u svežoj lepinji dužine oko 30 centimetara.

Za večeru, koja prema navodima izveštaja Halanda predstavlja najobilniji obrok u danu, posećena je mesara u oblasti Česhire, gde poznati sportisti često kupuju meso. Prema rečima zaposlenih, Haland kupuje goveđi steak i divljač, sa akcentom na nemasno meso sa nižim sadržajem holesterola.

Ovaj izveštaj pruža uvid u to kako izgleda slediti dijetu profesionalnog sportiste tokom takmičarskog ciklusa. Prikazano iskustvo ukazuje na izazove i zahteve ovakvog načina ishrane, koji je prilagođen potrebama vrhunskih sportista i nije preporučen za širu populaciju bez stručnog nadzora.

Zvaničnici Ministarstva odbrane SAD potvrdili pojačane mere za sprovođenje pravila o fizičkoj spremi i izgledu vojnika

Zvaničnici Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država poslednjih meseci pojačali su nadzor nad sprovođenjem pravila o izgledu, fizičkoj spremnosti i telesnoj masi pripadnika američkih oružanih snaga. Ove mere usledile su devet meseci nakon što je ministar odbrane Pete Hegseth uputio jasnu poruku visokim vojnim zvaničnicima tokom sastanka u bazi Korpus marinske pešadije u Kvantiku, zahtevajući striktno poštovanje pravila o ličnoj higijeni i fizičkoj spremi.

Prema navodima američkih zvaničnika upućenih u situaciju, Ministarstvo odbrane je obratilo pažnju na slučajeve u kojima pripadnici vojske nisu poštovali pravila vezana za dužinu kose, prisustvo brade i održavanje telesne mase u skladu sa vojnim standardima. Izvori navode da je ova tema ponovo aktuelizovana nakon što je ministar Hegseth privatno izrazio zabrinutost zbog viđenih nepravilnosti u izgledu vojnih lica i povremenih kršenja pravila fizičkog treninga i telesne visine i mase.

Jedan od zvaničnika izjavio je, prema navodima međunarodnih medija, da ministar Hegseth smatra da je dosledno sprovođenje ovih standarda od suštinskog značaja za očuvanje discipline i operativne spremnosti američkih oružanih snaga. Zvaničnici su naglasili da se kontrola pojačava u trenutku kada vojska SAD istovremeno učestvuje u više međunarodnih operacija, uključujući i aktivnosti na Bliskom istoku.

Novi akcenat na sprovođenju pravila o izgledu i fizičkoj spremi deo su šire strategije Ministarstva odbrane SAD za očuvanje profesionalnog standarda u svim granama vojske. Prema navodima izvora, komandanti su zaduženi da obrate pažnju na pridržavanje ovih pravila i preduzmu mere prema vojnicima koji odstupaju od propisanih normi.

Ova inicijativa je nastavak ranijih zahteva ministra Hegsetha, koji je tokom prošlogodišnjeg obraćanja visokim oficirima istakao da neće biti tolerisano nepoštovanje vojnih standarda. Sastanak u Kvantiku bio je usmeren na podsećanje starešina da lični izgled i fizička spremnost predstavljaju ključne elemente vojne discipline.

Vojni analitičari ocenjuju da su ovakve mere u skladu sa dugogodišnjom tradicijom američkih oružanih snaga, koje posvećuju značaj standardizaciji izgleda i održavanju fizičke spremnosti. Zvaničnici nisu precizirali koje će konkretne disciplinske mere biti preduzete prema onima koji ne ispunjavaju zahteve, ali su naglasili da će nadzor biti intenziviran.

Prema dostupnim informacijama, ova politika se odnosi na pripadnike svih rodova američke vojske. Ministarstvo odbrane nije iznelo detalje o broju slučajeva nepridržavanja pravila, ali je potvrđeno da su komandanti dobili instrukcije da pojačaju unutrašnju kontrolu i redovno izveštavaju o sprovođenju standarda.

Bela kuća potvrdila da predsednik još ne namerava da potpiše zakon, zakon će automatski stupiti na snagu ukoliko ne bude veta

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u petak da i dalje ne planira da potpiše novi savezni stambeni zakon koji je ranije ove nedelje usvojen u Kongresu. Ukoliko predsednik ne uloži veto, zakon će automatski stupiti na snagu po isteku zakonskog roka, potvrđeno je iz Bele kuće.

Zakon, koji je prethodno podržan dvopartijskom većinom u oba doma Kongresa, upućen je na potpisivanje predsedniku. Ipak, predsednik je na društvenim mrežama naveo da neće potpisati zakon kao vid protesta zbog neusvajanja drugog zakonskog predloga, poznatog kao Save America Act, koji se odnosi na izborne procedure. Predsednik je naveo da je ovaj predlog veoma popularan unutar Republikanske stranke.

Portparol Bele kuće, upitan da dodatno pojasni stav predsednika, naveo je da ostaje pri ranijem saopštenju objavljenom na zvaničnom nalogu predsednika na društvenim mrežama. U toj objavi, predsednik je naveo da je zakon o stanovanju u potpunosti odobren u Kongresu i prosleđen Beloj kući, ali da ga neće potpisati dok Senat ne usvoji Save America Act.

Podaci Nacionalne asocijacije za nekretnine pokazuju da je srednja cena postojećih stambenih objekata u SAD tokom juna iznosila 440.660 dolara, što je 1,8% više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ove cene su, prema analitičarima, izvan domašaja većine građana SAD. Zakon o stanovanju ima za cilj da unapredi pristup tržištu nekretnina i olakša kupovinu stambenih objekata.

Zakon će, prema proceduri, postati važeći ukoliko predsednik ne uloži veto do 12:01 u subotu. Nakon tog roka, zakon automatski stupa na snagu bez obzira na to da li je predsednik zvanično potpisao dokument. Predstavnici Kongresa ranije su najavili da ovakav ishod može doprineti poboljšanju stambenih uslova u zemlji, dok je predsednik ponovio da prioritet daje usvajanju izbornog zakona.

Očekuje se da zakon, ukoliko stupi na snagu, dovede do promena u federalnoj stambenoj politici, međutim, iz Bele kuće nije najavljeno da li će predsednik uložiti veto ili dopustiti automatsko stupanje na snagu.