Islandski mlečni proizvod sa visokim sadržajem proteina postaje sve popularniji među ženama koje brinu o ishrani

Sve više žena u Srbiji uvrštava skir u svoju svakodnevnu ishranu, prepoznajući ga kao odličan izbor za zdravlje i održavanje linije. Skir, tradicionalni islandski mlečni proizvod, poznat je po izuzetno visokom sadržaju proteina, dok sadrži minimalnu količinu masti, zbog čega je često svrstan u superhranu među nutricionistima. U Srbiji se može pronaći u rashladnim vitrinama velikih supermarketa, najčešće pored grčkog jogurta i drugih proteinskih mlečnih proizvoda.

Za razliku od običnog jogurta, skir ima znatno gušću teksturu i podseća na sveži sir. Priprema se od pasterizovanog obranog kravljeg mleka i jede se kašikom. Na Islandu je vekovima deo ishrane, a danas ga sve češće biraju žene širom sveta koje žele zdrav i zasitan obrok ili užinu. Skir je odličan za one koji žele da izgube kilograme ili duže osećaju sitost tokom dana.

Posebnost skira je u tome što sadrži dvostruko više proteina u poređenju sa klasičnim jogurtom, što doprinosi dužem osećaju sitosti i lakšoj kontroli apetita između obroka. Osim toga, ima vrlo malo masti i sadrži manje šećera od voćnih jogurta. Nutricionistkinja Jovana Petrović ističe: “hrana bogata proteinima pomaže da se osećaj gladi odloži, čime se lakše održava željena telesna težina”. Skir je takođe bogat vitaminom B12 za zdrav nervni sistem, kao i kalcijumom koji doprinosi čvrstini kostiju i zuba. Kalijum i magnezijum u skiru važni su za oporavak tela posle fizičke aktivnosti, zbog čega ga često koriste žene koje treniraju ili su fizički aktivne.

Neutrala aroma skira omogućava jednostavno kombinovanje sa različitim namirnicama. Možete ga jesti samostalno, dodati sveže voće, ovsene pahuljice ili semenke, a često se koristi i kao zdravija zamena za pavlaku ili majonez u salatama i sosovima. Popularan je i kao sastojak u zdravim smutijima i kolačima. Na rafovima supermarketa u Srbiji dostupan je u pakovanjima od 150 do 200 grama, kao i većim od 450 do 500 grama, po cenama koje su slične drugim proteinskim mlečnim proizvodima.

Skir je postao pravi izbor za žene koje žele brz, praktičan i zdrav obrok ili užinu. Zahvaljujući visokom sadržaju proteina i niskoj kalorijskoj vrednosti, pomaže očuvanju mišićne mase. Rekreativka Milica Jovanović kaže: “Nakon treninga uvek biram skir jer mi pomaže da se brže oporavim”.

Ako tražite nutritivno bogat proizvod koji se lako uklapa u savremeni način života i pomaže vam da se zdravo hranite, skir je odlična opcija koju vredi uvrstiti u jelovnik.

Najnovija istraživanja pokazuju da geni mogu otežati mršavljenje, ali životne navike i okruženje takođe imaju snažan uticaj.

Mnoge žene se suočavaju sa izazovima prilikom mršavljenja, čak i kada vode računa o ishrani i redovno vežbaju. Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu, pod vođstvom profesora Gajlsa Jeoa, otkrili su da genetika ima značajnu ulogu kada je reč o regulaciji telesne težine. Ovo je posebno važno za žene koje, uprkos trudu, ne postižu željene rezultate. Stručnjaci naglašavaju da pored uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti, na gojaznost utiče i kompleksna kombinacija gena, životnog okruženja i hormonskog statusa.

Današnje okruženje obiluje visokokaloričnom hranom, dok brz tempo života ostavlja malo vremena za kretanje. Čak i među ženama sa sličnim navikama razlike u telesnoj masi mogu biti velike, a prema rečima profesora Jeoa, glavni razlog leži u genetskim predispozicijama. Istraživanja na blizancima pokazala su da genetika može uticati na telesnu masu i do 70 odsto.

Pored oblika tela, geni utiču i na kontrolu apetita i rad metabolizma. Najnovija saznanja ukazuju da geni povezani sa gojaznošću pre svega utiču na centre za glad i osećaj nagrade u mozgu. Tako se može dogoditi da dve žene pojedu isti obrok, ali se jedna brže ponovo oseti gladnom. Hormon leptin, koji stvaraju masne ćelije, ima ključnu ulogu u obaveštavanju mozga o zalihama energije. Kod nekih osoba ovaj sistem zbog genetskih varijacija ne funkcioniše kako treba, pa mozak dobija pogrešnu informaciju da telu nedostaje energija, što izaziva stalni osećaj gladi i povećava rizik od prejedanja.

Utvrđeno je više od 1.000 gena koji utiču na indeks telesne mase, a neki od njih, kao MC4R, direktno utiču na želju za hranom. Žene sa određenom varijacijom tog gena mogu biti i do 18 kilograma teže od svojih vršnjakinja, iako žive slično. Osim toga, hormoni iz creva, naročito GLP-1, takođe su važni za regulaciju apetita i osećaja sitosti, pa su i savremeni lekovi za mršavljenje bazirani na stimulaciji ovog hormona.

“Geni nisu sudbina, ali mogu da otežaju održavanje željene telesne težine. Okruženje, navike i podrška su ključni za dugoročne rezultate”, izjavio je profesor Gajls Jeo.

I dok genetika ima veliki uticaj, svakodnevne odluke i životni stil mogu značajno promeniti rizik od gojaznosti. Faktori kao što su stalna izloženost reklamama za hranu, stres i manjak sna dodatno mogu povećati apetit, bez obzira na gene. Žene koje biraju nutritivno bogate obroke i redovno vežbaju mogu umanjiti negativan uticaj naslednih faktora.

Na kraju, treba imati na umu da borba sa kilogramima nije stvar lične slabosti. Naučna istraživanja potvrđuju da su hormoni, geni i okruženje neraskidivo povezani. Zato je važno da žene sebi pruže razumevanje i podršku, ali i da potraže stručnu pomoć ukoliko nailaze na poteškoće u održavanju zdrave telesne težine.

Najduži dan u godini pruža priliku za lični rast, obnovu energije i nove početke za svaki horoskopski znak

Letnji solsticij, koji se na severnoj hemisferi dešava 21. juna, označava ulazak Sunca u znak Raka i donosi najduži dan u godini. Ovaj period je poznat po energiji promena, optimizma i ličnog razvoja, zbog čega mnoge žene širom sveta koriste ovaj trenutak za povezivanje sa prirodom i postavljanje novih ciljeva. Duhovna savetnica Nancy Hayes ističe da nas letnji solsticij podseća na „lepote tajminga i mogućnost da obnovimo energiju kroz male rituale“. Preporučuje da tog dana provedemo što više vremena na suncu, ali i da preispitamo zadatke koje često odlažemo, kako bismo u život uneli novu svežinu i povratili motivaciju za svoje projekte.

Stručnjak za kristale Corbin Chamberlin savetuje korišćenje citrina i karneola, poznatih po svojoj energiji jasnoće i inicijative. „Citrin donosi jasnoću i pravac, dok karneol podstiče na delovanje i istrajnost“, navodi Chamberlin. On predlaže jednostavan ritual: izložite kristale suncu nekoliko minuta, zatim ih držite u rukama i jasno izgovorite svoju nameru, a potom ih nosite kao podsetnik na svoju odluku. Prema njegovim rečima, ovakvi rituali pomažu da vaša namera ostane snažna i nakon solsticija i da „prepoznate šta već funkcioniše i odlučite da još više verujete sebi“.

Astrološke promene ovog perioda donose različite izazove i prilike za svaki znak. Ovnovima se savetuje da osveže svoj životni prostor novim detaljima ili umetničkim delima kako bi uneli toplinu u dom. Bikovima je preporučeno da budu otvoreniji u komunikaciji i prihvate različita mišljenja kako bi postigli bolji balans u odnosima. Blizanci će moći da ojačaju svoju finansijsku sigurnost kroz planiranje i štednju, dok Rakovi treba da napuste zonu komfora i prihvate izazove koji mogu otkriti njihove prave želje i motive. Letnji solsticij je simbol novih početaka i lične sreće. „Neka vam ovaj solsticij donese mnogo topline i sreće“, poručuje Hayes. Bez obzira na to kojem znaku pripadate, sada je pravo vreme da slavite svoje snove i sve ono što vas čini jedinstvenom.