Praktični saveti farmaceutkinje Marije Tanasković o lekovima i preparatima koje ne smete zaboraviti tokom letnjeg odmora

Priprema putne apoteke spada među najvažnije zadatke pred svako letovanje, bez obzira da li idete na more ili u planine. Tokom leta, češće se susrećemo sa sunčevim opekotinama, stomačnim smetnjama, alergijama i manjim povredama, pa je važno unapred odabrati lekove i proizvode za prvu pomoć. Farmaceutkinja Marija Tanasković podvlači da sadržaj putne apoteke uvek treba prilagoditi ličnim potrebama, zdravstvenom stanju, uzrastu i destinaciji na koju putujete.

Kada pakujete apoteku za odmor, preporuka je da uključite tri osnovne grupe proizvoda: preventivne preparate, lekove za brzu reakciju i sredstva za prvu pomoć. Takva organizacija olakšava snalaženje u slučaju najčešćih letnjih zdravstvenih izazova kao što su povišena temperatura, bolovi, alergije, stomačne infekcije ili manje povrede.

Šta je potrebno poneti? Budući da se često boravi u nepoznatoj sredini, važno je imati lekove koji odmah mogu pomoći. Marija Tanasković savetuje: „Lekovi za snižavanje temperature i ublažavanje bolova su neophodni. Oni pomažu kod glavobolje, zubobolje, bolova u mišićima ili nakon sunčanja.” Preparati protiv mučnine preporučuju se osobama koje često imaju mučninu tokom putovanja – tablete deluju do osam sati, ali mogu izazvati pospanost, pa s njima treba biti oprezan. Preparati za dijareju i rehidrataciju su vrlo korisni zbog promene vode i ishrane, naročito kod dece, starijih i hroničnih bolesnika koji lakše dehidriraju. Ne zaboravite ni antihistaminike i preparate za alergije, posebno ako ste skloni alergijskim reakcijama ili ste osetljivi na ubode insekata. U paketu obavezno treba da se nađu i sredstva za dezinfekciju rana, flasteri i zavoji za zbrinjavanje ogrebotina, žuljeva ili manjih povreda.

Posebna pažnja leti mora biti posvećena zaštiti kože. „Preparati sa zaštitnim faktorom obavezni su deo putne apoteke. Opekotine od sunca nisu samo estetski problem. Mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja kože. Preparati za negu kože nakon sunčanja pomažu kod crvenila, peckanja i iritacije kože”, naglašava Marija Tanasković. Žene koje su sklone upali spoljnog uha nakon plivanja trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom oko izbora odgovarajućih sredstava. Dodatno, preporučuje se nošenje probiotika, posebno ako menjate ishranu ili putujete u inostranstvo. Ne zaboravite ni lične lekove koje redovno koristite.

Pakovanje putne apoteke može biti jednostavno ako pažljivo odaberete ono što vam je zaista potrebno. Pre polaska, proverite rok trajanja i način čuvanja lekova. Ako putujete sa decom, prilagodite vrste i količine lekova njihovom uzrastu. Na planinskim destinacijama korisni su repelenti i preparati protiv ujeda insekata, dok su na moru nezaobilazne kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Za sve dileme ili posebne zdravstvene potrebe, konsultujte se sa farmaceutom ili lekarom. Održavajte higijenu ruku i koristite flaširanu vodu tamo gde je to preporučeno. Ovako pripremljeni, možete sebi obezbediti miran i bezbrižan letnji odmor.

Za svaku zdravstvenu nedoumicu ili dijagnozu, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Jednostavni koraci i stručni saveti pomažu ženama da ublaže valunge kada temperature porastu

Letnje vrućine mogu dodatno otežati simptome menopauze, naročito valunge, koji postaju izraženiji zbog kombinacije visokih temperatura i hormonskih promena. Oko 75% žena u menopauzi doživljava valunge, a tokom leta oni često postaju češći i intenzivniji, što može uticati na san, izazvati umor i smanjiti kvalitet života.

Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju lice, vrat i grudi, praćeni crvenilom, znojenjem i ubrzanim srčanim ritmom. Ove epizode traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i mogu se javiti više puta dnevno, posebno kod žena sa izraženijim simptomima. Glavni razlog za pojavu valunga je pad estrogena, zbog čega hipotalamus pogrešno procenjuje telesnu temperaturu i izaziva širenje krvnih sudova, što dovodi do osećaja toplote i znojenja.

Letnje temperature dodatno opterećuju telo, zbog čega valunzi postaju učestaliji i jači. Noćno znojenje može ometati san i uzrokovati hronični umor, dok vrućina može doneti glavobolje, nervozu i pojačan stres. Zato je važno prilagoditi dnevne navike kako bi se simptomi lakše podneli.

Poznati ginekolog dr Ivana Petrović savetuje: “Tokom visokih temperatura birajte laganu odeću od prirodnih materijala, poput pamuka ili lana. Nosite više tankih slojeva, kako biste mogli lako da ih skinete kada se pojavi valung.” Ona naglašava i važnost hidratacije: “Pijte dovoljno hladne vode, a izbegavajte veoma tople napitke, alkohol i kafu, jer oni mogu pojačati simptome. Lagana i nezačinjena hrana takođe može pomoći.”

Prostor u kojem boravite treba što češće rashlađivati. Preporučuje se provetravanje u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima, kao i spuštanje roletni tokom dana radi održavanja prijatne temperature. Ventilatori, ručne lepeze ili termalni sprejevi za lice mogu biti od pomoći tokom naleta toplote.

Stručnjaci preporučuju i tehnike sporog, kontrolisanog disanja, koje mogu smanjiti intenzitet valunga. Izbegavanje stresa je takođe ključno, jer napetost često pojačava simptome menopauze. Ukoliko su tegobe veoma izražene ili ometaju svakodnevni život, neophodno je obratiti se svom lekaru za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.

Najnovija istraživanja otkrivaju da GLP-1 agonisti pomažu snižavanju krvnog pritiska kod žena, nezavisno od gubitka težine.

Velika međunarodna studija donosi ohrabrujuće vesti za žene koje se bore sa povišenim krvnim pritiskom. Istraživači su analizirali podatke iz 32 klinička ispitivanja sa skoro 44.000 odraslih osoba, prosečne starosti 52 godine, među kojima je polovina bila ženskog pola. Pokazalo se da lekovi iz grupe GLP-1 agonista, koji se koriste za lečenje gojaznosti i dijabetesa tipa 2, mogu značajno sniziti krvni pritisak, i to ne samo zahvaljujući smanjenju telesne mase.

U ovoj studiji, čak 59% učesnika imalo je visok pritisak, a rezultati su pokazali da je 77% sniženja pritiska povezano sa gubitkom kilograma. Ipak, čak 23% poboljšanja nastaje nezavisno od mršavljenja, što ukazuje na direktan uticaj ovih lekova na krvne sudove i bubrege.

Doktorka Jordana Cohen iz American Heart Association objašnjava: „U kliničkim ispitivanjima, ovi lekovi obično snižavaju sistolni (gornji) krvni pritisak za skromnu, ali klinički značajnu količinu – u proseku za 3 do 6 mmHg.“ Ovakav pad pritiska može biti posebno značajan za žene koje već uzimaju standardne medikamente, kao i za one koje se bore sa viškom kilograma.

GLP-1 lekovi deluju tako što ne samo da pomažu u smanjenju masnih naslaga, već šire krvne sudove i podstiču bubrege da izbacuju višak natrijuma, čime dodatno pomažu regulaciju pritiska. Takođe, doprinose poboljšanju elastičnosti arterija, što je naročito važno za žene posle četrdesete. Dr Marcel Muskiet, jedan od autora studije, naglašava: „Stvarni efekat ovih lekova možda je čak i potcenjen, jer su mnogim pacijentima tokom ispitivanja smanjivane doze uobičajenih lekova za pritisak kako bi se izbegle komplikacije.“ To govori u prilog tome da GLP-1 agonisti mogu biti važan dodatak postojećoj terapiji, ali ih ne mogu potpuno zameniti.

Stručnjaci ističu da zdrava ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja ostaju osnovni stubovi prevencije i lečenja hipertenzije. Nijedna žena ne bi trebalo da prekine redovnu terapiju bez konsultacije sa lekarom. GLP-1 agonisti nisu namenjeni svima i njihova upotreba mora biti pod stručnim nadzorom. Ako imate visok pritisak ili gojaznost, važno je da redovno pratite svoje zdravlje i obratite se lekaru radi savetovanja.