Tramp izjavio da izraelski premijer Netanjahu podržava američke stavove, sve opcije ostaju otvorene

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas u Vašingtonu da nije u žurbi da postigne sporazum sa Iranom, istakavši da će izraelski premijer Benjamin Netanjahu postupiti u skladu sa američkim zahtevima po pitanju eventualnih vojnih poteza prema Iranu, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Odgovarajući na pitanja novinara, Tramp je naglasio da ima dobar odnos sa Netanjahuom i očekuje potpunu saglasnost oko iranskog pitanja. “On će uraditi sve što ja želim. Veoma je dobar čovek, i ne zaboravite da je bio premijer u ratnom periodu”, naveo je američki predsednik.

Na pitanje o mogućnosti ograničenog sporazuma sa Iranom, koji bi uključivao otvaranje Ormuskog moreuza i produženje prekida vatre, Tramp je izjavio da ne žuri sa dogovorom. Istakao je da bi izbegavanje ljudskih žrtava bilo poželjno, ali da sve opcije ostaju otvorene.

Tramp je odbacio tvrdnje da predstojeći međuizbori utiču na njegove odluke u vezi sa Iranom. “Svi pričaju o tome, ‘Oh, međuizbori’. Uopšte ne razmišljam o međuizborima kada proučavam iransko pitanje i ne žurim da postignem dogovor”, rekao je Tramp.

Govoreći o stanju u Iranu, američki predsednik je ocenio da je situacija napeta zbog loših ekonomskih uslova i nezadovoljstva građana, dodajući da “postoji mnogo besa u zemlji”. Tramp je uporedio trenutnu situaciju sa prethodnim američkim vojnim angažmanima, naglasivši da je proces oko Irana znatno kraći i da traje svega nekoliko meseci. “U Iranu smo tri meseca, a većinu vremena imamo prekid vatre”, zaključio je Tramp.

Rusko-kineski lideri održali zajedničke razgovore u Pekingu, dogovoren nastavak strateške saradnje

Predsednik Rusije Vladimir Putin okončao je danas dvodnevnu zvaničnu posetu Kini, tokom koje su u Pekingu održani pregovori sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Razgovori su trajali sat i po vremena, a lideri su se fokusirali na najvažnija pitanja međunarodne agende, kako je saopšteno iz zvaničnih izvora.

Nakon sastanaka, potpisana su i usvojena ukupno 42 dokumenta, uključujući zajedničku izjavu o daljem jačanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje, kao i dokument o produbljivanju odnosa dobrosusedstva i prijateljstva između dve zemlje. Si Đinping je naglasio značaj ove posete, ocenivši da je bila veoma uspešna i plodotvorna.

“Gospodine predsedniče, rezultati posete su veoma značajni. Može se reći da je vaša poseta bila veoma uspešna i plodotvorna. Tokom posete potpisali smo veliki broj zajedničkih dokumenata. Zato želim da vam čestitam na uspešnoj realizaciji ove posete. Iako je trajala samo jedan dan, rezultati su veliki i veoma sadržajni”, izjavio je Si Đinping tokom razgovora sa Putinom.

Putin je potvrdio da je poseta bila produktivna i zahvalio timovima obe strane na naporima u organizaciji susreta. “Slažem se sa vašom ocenom: bila je uspešna, plodonosna i intenzivna. Verujem da postoji razlog da se zahvalim svim našim timovima sa obe strane koji su tako naporno radili na organizovanju našeg današnjeg sastanka”, rekao je Putin tokom završnog dela posete.

Tokom boravka u Pekingu, predsednik Rusije se sastao i sa kineskim inženjerom Peng Paijem, kojeg je upoznao još 2000. godine. Si Đinping je istakao da su on i Putin kroz godine izgradili model odnosa velikih sila zasnovan na međusobnom poštovanju i obostranoj koristi, što, prema njegovim rečima, doprinosi stabilnosti u globalno nestabilnom okruženju.

Si Đinping je dodao da su dve strane postigle novi konsenzus o unapređenju strateške koordinacije, izražavajući uverenje da će odnosi Kine i Rusije nastaviti razvoj i dosegnuti viši nivo. Putin je ocenio posetu kao pragmatičnu i efikasnu, istakavši da su detaljno razmotreni pravci buduće saradnje. “Rusija se raduje održavanju bliske komunikacije sa Kinom, jačanju strateške koordinacije i davanju novog doprinosa svetskom miru i prosperitetu kroz stabilnost rusko-kineskih odnosa”, naveo je Putin.

Direktorat za zdravstvo Bangladeša potvrdio više hiljada slučajeva, međunarodne organizacije upozoravaju na rizik širenja bolesti

U Bangladešu je u proteklim nedeljama zabeležen značajan porast slučajeva malih boginja, saopštio je Direktorat za zdravstvo ove zemlje. Prema navodima lokalnih zdravstvenih vlasti, broj sumnjivih slučajeva premašio je 56.000, dok regionalni izvori navode da je u poslednje vreme registrovan i povećan broj smrtnih slučajeva, među kojima su većinom deca.

Vlasti Bangladeša ističu da je broj sumnjivih slučajeva udvostručen od početka aprila tekuće godine. Mnoge bolnice širom zemlje, prema izveštajima lokalnih medija, suočavaju se sa velikim pritiskom zbog broja pacijenata, a deo njih je prinuđen da pruža medicinsku pomoć i na hodnicima zbog nedostatka kapaciteta.

Humanitarne organizacije koje deluju u Bangladešu ukazuju da je veliki deo obolelih među decom koja nisu bila u mogućnosti da prime punu vakcinu protiv malih boginja. Predstavnik UNICEF-a u Bangladešu, Miguel Mateos Muñoz, izjavio je da su zabeleženi slučajevi dece koja su primila samo jednu dozu vakcine ili nisu bila vakcinisana, što je delimično posledica promena u snabdevanju vakcinama i perioda u kojem nije bilo dovoljno vakcina na raspolaganju. “Za potpunu zaštitu neophodne su dve doze vakcine, a u poslednje tri godine došlo je do prekida u imunizaciji”, naveo je Muñoz.

Prema izvorima iz međunarodnih organizacija, uzrok trenutne situacije delimično se može povezati sa globalnim padom stope vakcinacije tokom poslednjih godina. Bangladeš nije izuzetak, a stručnjaci upozoravaju da bi ova epidemija mogla imati šire posledice.

Zvanični predstavnici Ministarstva zdravlja Bangladeša do trenutka objave nisu komentarisali mere koje se preduzimaju u borbi protiv epidemije. Pojedini međunarodni stručnjaci za javno zdravlje izražavaju zabrinutost da bi, s obzirom na obim epidemije i pad vakcinacije u drugim zemljama, došlo do rizika od širenja bolesti i izvan granica Bangladeša.

Prema navodima lokalnih izvora, među pogođenima su uglavnom deca predškolskog uzrasta koja nisu bila obuhvaćena punim programom imunizacije. Bolnice u urbanim i ruralnim sredinama rade pod velikim opterećenjem, dok humanitarne organizacije nastoje da obezbede dodatnu pomoć ugroženim područjima.

Male boginje su među najzaraznijim virusnim bolestima koje se prenose kapljičnim putem sa čoveka na čoveka. Stručnjaci ističu da je bolest posebno opasna za malu decu i nevakcinisane osobe. Prema podacima zdravstvenih organizacija, vakcinacija sa dve doze je najefikasniji način zaštite.

Međunarodne organizacije i stručnjaci za javno zdravlje apeluju na povećanje napora u imunizaciji kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i ublažile posledice trenutne epidemije.