Pet vodećih američkih IT kompanija vredne su 20,81 bilion dolara, iznad BDP-a Kine od 20,71 bilion

Američka tehnološka kompanija Nvidia postala je sredinom maja 2026. godine firma sa najvećom tržišnom kapitalizacijom na svetu, dostigavši vrednost od 5.700 milijardi dolara (oko 617,4 biliona dinara). Ovaj iznos nadmašio je bruto domaći proizvod Nemačke, procenjen na 5,45 biliona dolara za tekuću sezonu.

Uz Nvidiju, na vrhu liste najvrednijih firmi su i Alfabet (Gugl) sa 4,81 bilion dolara i Epl sa tržišnom vrednošću od 4,38 biliona dolara. Majkrosoft, poznat po personalnim računarima, zauzima četvrto mesto sa 3,04 biliona dolara, dok je Amazon peti, pokrivajući širok spektar delatnosti.

Među kompanijama van Sjedinjenih Američkih Država, najvredniji je južnokorejski proizvođač čipova TSMC na šestoj poziciji, dok je Tesla Ilona Maska deveta. Najbolje plasirana evropska kompanija je holandski ASML, sa kapitalizacijom od 610 milijardi evra (oko 71,4 biliona dinara), ali tek na 21. mestu. Slede švajcarski Roš sa 335 milijardi evra i britanski Astra-Zeneka sa 282 milijarde evra.

Značajan rast Nvidije počeo je krajem 2022. godine, kada je vrednost kompanije dostigla 300 milijardi dolara. Za manje od četiri godine, cena akcija porasla je četrnaest i po puta, što čini rast od 1.440 odsto. U oktobru prošle godine Nvidia je postala prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija prešla pet biliona dolara.

Prihodi Nvidije lane su premašili 216 milijardi dolara (oko 23,4 biliona dinara), a za 2027. godinu predviđa se da bi mogli dostići i bilion dolara, što bi premašilo godišnje prihode Volmarta i Amazona. Tržišna vrednost vodećih IT kompanija uporediva je sa BDP-om najjačih svetskih ekonomija: Alfabet i Epl su pojedinačno vredniji od BDP-a Velike Britanije (4,26 biliona dolara) i Francuske (3,60 biliona evra).

Zbirna tržišna kapitalizacija pet najvećih američkih IT kompanija iznosi 20,81 bilion dolara, što je više od BDP-a Kine (20,71 bilion dolara) i čini dve trećine godišnjeg BDP-a SAD, procenjenog na 32,35 biliona dolara.

Visoke berzanske vrednosti ovih kompanija odražavaju očekivanja investitora o daljem rastu i razvoju IT sektora. U slučaju Nvidije, očekuje se nastavak inovacija i potencijalni povratak na kinesko tržište, gde je do pre godinu dana držala 90 odsto tržišta čipova, pre uvođenja američkih izvoznih ograničenja.

Dvodnevni skup 3. i 4. juna u Privrednoj komori Srbije analiziraće regulativu digitalnih tehnologija i usklađivanje sa propisima Evropske unije

Privredna komora Srbije biće domaćin konferencije ‘Internet dijalog 2026’, koja će se održati 3. i 4. juna, sa akcentom na pravnu regulativu digitalnih tehnologija i platformi. Učesnici, među kojima su vodeći profesori prava, advokati i predstavnici kreativnih industrija, raspravljaće o korišćenju veštačke inteligencije i propisima koji uređuju ovu oblast. Poseban akcenat biće na usklađivanju srpskog zakonodavstva sa Uredbom o digitalnim uslugama i Uredbom Evropske unije o digitalnim tržištima.

Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, Dušana Popovića, konferencija će detaljno analizirati kako se sistemi veštačke inteligencije treniraju na tuđim autorskim delima, često bez saglasnosti nosilaca autorskih i srodnih prava, uključujući pravo interpretatora. “Najviše ćemo se baviti veštačkom inteligencijom i regulisanjem digitalnih platformi, ali i temama kao što su nazivi internet domena i korišćenje tuđeg glasa, lika i dela od strane veštačke inteligencije”, izjavio je Popović.

Prvi dan, 3. juni, posvećen je digitalnim platformama iz ugla trgovinskog prava, naslednog prava, prava intelektualne svojine i međunarodnog privrednog prava. Biće razmatrana odgovornost operatora platforme za elektronsku trgovinu, mogućnost blokiranja pristupa zbog povrede prava intelektualne svojine, kao i regulativa za startap kompanije. Takođe, razgovaraće se o nasleđivanju ugovora o digitalnim uslugama, rešavanju sporova na kripto-platformama i zaključenju ugovora o međunarodnoj prodaji robe preko digitalnih platformi. Panel o nazivima internet domena predstaviće novi pravilnik o rešavanju domenskih sporova i analizu odluka iz prethodne godine.

Drugog dana, 4. juna, konferencija se fokusira na kreativne industrije, uz učešće organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava kao što su Sokoj, Prava interpretatora i UFUS-AFA Zaštita. Posebna pažnja biće posvećena aktuelnom pitanju korišćenja tuđeg glasa, lika i dela od strane veštačke inteligencije, što često uključuje generisanje sadržaja bez saglasnosti nosilaca prava. Ovaj problem biće analiziran iz ugla autorskog prava, zaštite podataka o ličnosti i građanskog prava, uz diskusiju o strimingu u muzičkoj, filmskoj i televizijskoj industriji, kao i o raspodeli prihoda i ulozi kolektivnih organizacija.

Panel o razvoju veštačke inteligencije u regionu baviće se harmonizacijom nacionalnih propisa sa pravom Evropske unije u Albaniji, presudama za povredu autorskog prava od strane AI u Mađarskoj i razvojem srpskog velikog jezičkog modela. Konferencija je otvorena za javnost uz obaveznu prethodnu registraciju preko sajta Udruženja za pravo i tehnologiju.

Na manifestaciji u Parizu biće predstavljeno više od 1.100 izlagača i 3.500 životinja, uz jačanje ekonomske saradnje sa Francuskom

Srbija će od 27. februara do 7. marta 2027. godine biti zemlja-počasni gost na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Parizu (Salon International de l’Agriculture – SIA), saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Ova manifestacija, koja okuplja oko 438.000 posetilaca, više od 1.100 izlagača i približno 3.500 životinja, predstavlja jednu od najznačajnijih međunarodnih platformi za promociju agrarnih potencijala i prehrambene industrije.

Ministar Dragan Glamočić izjavio je da je učešće Srbije u svojstvu počasnog gosta značajna prilika za predstavljanje snage domaće poljoprivrede, kvaliteta prehrambene industrije i bogatstva gastronomskog nasleđa, kao i za jačanje partnerstva sa Francuskom, povezivanje kompanija, razmenu znanja i promociju novih investicija i trgovinskih odnosa.

Sajam u Parizu, koji je ove godine organizovan pod sloganom „Generacije rešenja“, zabeležio je 79 zvaničnih poseta, prisustvo brojnih stranih delegacija i ambasadora iz blizu 50 zemalja. Prema zvaničnim podacima, ova manifestacija potvrđuje poziciju Srbije kao strateški važne zemlje za evropsku poljoprivredu.

U poslednjih nekoliko godina francuske kompanije su realizovale značajne investicije u Srbiji, posebno u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije. Među najvećim investitorima su grupa Lactalis/Somboled u Somboru, Bongrain SA/Mlekoprodukt u Zrenjaninu i Kikindi, Soufflet Group/Maltinex u Bačkoj Palanci i Sicoberr u Kraljevu. Ministar Glamočić je istakao da ove investicije osnažuju ekonomske veze dve zemlje i otvaraju potencijal za dalju saradnju u oblastima prerade hrane, stočarstva, genetike, vinogradarstva, digitalne i organske poljoprivrede, kao i proizvodima sa geografskim poreklom.

Predsednik Međunarodnog sajma poljoprivrede u Parizu Žerom Despe izjavio je: „Po treći put jedna zemlja biće počasni gost SIA. To predstavlja važan strateški element našeg događaja. Pored poljoprivrede, istorija nas sa Srbijom povezuje toliko dugo da je prijateljstvo vremenom prevazišlo sam institucionalni okvir.“

Učešće Srbije na SIA 2027 biće i prilika za promociju kapaciteta Republike Srbije pred održavanje Specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027 Beograd, koja će se u glavnom gradu Srbije održati pod temom “Igraj za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Ministar Glamočić pozvao je francuske partnere i kompanije da učestvuju na ovom najvećem međunarodnom događaju u regionu Zapadnog Balkana.