Prilikom rođenja, svako dete ima skoro 100 kostiju više; ključna kost se spaja tek posle 22. godine života

Prema najnovijim analizama, ljudski skelet prolazi kroz dugotrajan biološki proces tokom kojeg se broj kostiju smanjuje za skoro 100 od rođenja do odraslog doba. Većina dodatnih struktura kod novorođenčadi počinje kao hrskavica, koja se postepeno pretvara u očvrsnute kosti kroz proces endohondralne osifikacije. Ovaj proces uključuje taloženje soli kalcijuma i spajanje manjih segmenata u veće koštane strukture, a razvoj celokupnog skeleta završava se tek u srednjim dvadesetim godinama života.

Kičmeni stub novorođenčeta ima tri primarna i do pet sekundarnih centara osifikacije po pršljenu. Prstenaste apofize srednjeg grudnog i torakolumbalnog dela kičme ne spajaju se u potpunosti sve dok ne prođe period ubrzanog rasta u tinejdžerskim godinama, potvrđuju istraživanja objavljena u Journal of Clinical Medicine. Slično tome, radiološka studija iz 2020. godine u „Saudi Medical Journal“, na bazi 279 rendgenskih snimaka, pokazuje da je svih osam karpalnih kostiju ručnog zgloba pri rođenju u potpunosti od hrskavice, a osifikacija traje do 12. godine.

Duge kosti ruku i nogu rastu zahvaljujući epifiznim pločama, koje nestaju nakon završenog polnog sazrevanja, dok svaka povreda ili hormonski poremećaj može trajno uticati na dužinu ekstremiteta. Ključna kost, koja počinje da okoštava najranije u fetalnom razvoju, završava proces spajanja najkasnije – CT istraživanje u Forensic Science International pokazuje da se medijalna epifiza ključne kosti potpuno ne spaja pre 22. godine, a kod mnogih osoba tek sa 27 godina ili kasnije.

Ovaj dugotrajan proces formiranja skeleta rezultat je evolutivnih kompromisa, posebno usled suženja karlice zbog dvonožnog hoda i povećanja veličine fetalnog mozga. Biolozi ističu da je rešenje te tzv. akušerske dileme omogućilo ljudskoj vrsti da održi ravnotežu između potreba porođaja i razvoja velikog mozga, što je jedan od najvažnijih evolutivnih faktora zapisanih u ljudskom telu.

Pet vodećih američkih IT kompanija vredne su 20,81 bilion dolara, iznad BDP-a Kine od 20,71 bilion

Američka tehnološka kompanija Nvidia postala je sredinom maja 2026. godine firma sa najvećom tržišnom kapitalizacijom na svetu, dostigavši vrednost od 5.700 milijardi dolara (oko 617,4 biliona dinara). Ovaj iznos nadmašio je bruto domaći proizvod Nemačke, procenjen na 5,45 biliona dolara za tekuću sezonu.

Uz Nvidiju, na vrhu liste najvrednijih firmi su i Alfabet (Gugl) sa 4,81 bilion dolara i Epl sa tržišnom vrednošću od 4,38 biliona dolara. Majkrosoft, poznat po personalnim računarima, zauzima četvrto mesto sa 3,04 biliona dolara, dok je Amazon peti, pokrivajući širok spektar delatnosti.

Među kompanijama van Sjedinjenih Američkih Država, najvredniji je južnokorejski proizvođač čipova TSMC na šestoj poziciji, dok je Tesla Ilona Maska deveta. Najbolje plasirana evropska kompanija je holandski ASML, sa kapitalizacijom od 610 milijardi evra (oko 71,4 biliona dinara), ali tek na 21. mestu. Slede švajcarski Roš sa 335 milijardi evra i britanski Astra-Zeneka sa 282 milijarde evra.

Značajan rast Nvidije počeo je krajem 2022. godine, kada je vrednost kompanije dostigla 300 milijardi dolara. Za manje od četiri godine, cena akcija porasla je četrnaest i po puta, što čini rast od 1.440 odsto. U oktobru prošle godine Nvidia je postala prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija prešla pet biliona dolara.

Prihodi Nvidije lane su premašili 216 milijardi dolara (oko 23,4 biliona dinara), a za 2027. godinu predviđa se da bi mogli dostići i bilion dolara, što bi premašilo godišnje prihode Volmarta i Amazona. Tržišna vrednost vodećih IT kompanija uporediva je sa BDP-om najjačih svetskih ekonomija: Alfabet i Epl su pojedinačno vredniji od BDP-a Velike Britanije (4,26 biliona dolara) i Francuske (3,60 biliona evra).

Zbirna tržišna kapitalizacija pet najvećih američkih IT kompanija iznosi 20,81 bilion dolara, što je više od BDP-a Kine (20,71 bilion dolara) i čini dve trećine godišnjeg BDP-a SAD, procenjenog na 32,35 biliona dolara.

Visoke berzanske vrednosti ovih kompanija odražavaju očekivanja investitora o daljem rastu i razvoju IT sektora. U slučaju Nvidije, očekuje se nastavak inovacija i potencijalni povratak na kinesko tržište, gde je do pre godinu dana držala 90 odsto tržišta čipova, pre uvođenja američkih izvoznih ograničenja.

Dvodnevni skup 3. i 4. juna u Privrednoj komori Srbije analiziraće regulativu digitalnih tehnologija i usklađivanje sa propisima Evropske unije

Privredna komora Srbije biće domaćin konferencije ‘Internet dijalog 2026’, koja će se održati 3. i 4. juna, sa akcentom na pravnu regulativu digitalnih tehnologija i platformi. Učesnici, među kojima su vodeći profesori prava, advokati i predstavnici kreativnih industrija, raspravljaće o korišćenju veštačke inteligencije i propisima koji uređuju ovu oblast. Poseban akcenat biće na usklađivanju srpskog zakonodavstva sa Uredbom o digitalnim uslugama i Uredbom Evropske unije o digitalnim tržištima.

Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, Dušana Popovića, konferencija će detaljno analizirati kako se sistemi veštačke inteligencije treniraju na tuđim autorskim delima, često bez saglasnosti nosilaca autorskih i srodnih prava, uključujući pravo interpretatora. “Najviše ćemo se baviti veštačkom inteligencijom i regulisanjem digitalnih platformi, ali i temama kao što su nazivi internet domena i korišćenje tuđeg glasa, lika i dela od strane veštačke inteligencije”, izjavio je Popović.

Prvi dan, 3. juni, posvećen je digitalnim platformama iz ugla trgovinskog prava, naslednog prava, prava intelektualne svojine i međunarodnog privrednog prava. Biće razmatrana odgovornost operatora platforme za elektronsku trgovinu, mogućnost blokiranja pristupa zbog povrede prava intelektualne svojine, kao i regulativa za startap kompanije. Takođe, razgovaraće se o nasleđivanju ugovora o digitalnim uslugama, rešavanju sporova na kripto-platformama i zaključenju ugovora o međunarodnoj prodaji robe preko digitalnih platformi. Panel o nazivima internet domena predstaviće novi pravilnik o rešavanju domenskih sporova i analizu odluka iz prethodne godine.

Drugog dana, 4. juna, konferencija se fokusira na kreativne industrije, uz učešće organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava kao što su Sokoj, Prava interpretatora i UFUS-AFA Zaštita. Posebna pažnja biće posvećena aktuelnom pitanju korišćenja tuđeg glasa, lika i dela od strane veštačke inteligencije, što često uključuje generisanje sadržaja bez saglasnosti nosilaca prava. Ovaj problem biće analiziran iz ugla autorskog prava, zaštite podataka o ličnosti i građanskog prava, uz diskusiju o strimingu u muzičkoj, filmskoj i televizijskoj industriji, kao i o raspodeli prihoda i ulozi kolektivnih organizacija.

Panel o razvoju veštačke inteligencije u regionu baviće se harmonizacijom nacionalnih propisa sa pravom Evropske unije u Albaniji, presudama za povredu autorskog prava od strane AI u Mađarskoj i razvojem srpskog velikog jezičkog modela. Konferencija je otvorena za javnost uz obaveznu prethodnu registraciju preko sajta Udruženja za pravo i tehnologiju.