Kompanija u fiskalnoj 2025. godini beleži rast potrošnje odraslih, 25 odsto posetilaca Diznija ulazi u dugove

Kompanija Disney ostvarila je gotovo 95 milijardi dolara prihoda u fiskalnoj 2025. godini, dok je segment parkova i iskustava doneo više od 36 milijardi dolara, prema ekonomskim analizama. Ovaj rezultat pokazuje značajan rast zahvaljujući porastu broja odraslih posetilaca bez dece, koji čine važnu potrošačku grupu u okviru Disney poslovnog modela.

Disney je svoju snagu izgradio kroz tzv. ekonomiju iskustava, gde se ne prodaje samo odmor, već celokupan emocionalni paket: parkovi, hoteli, aplikacije, prioritetne ulaznice i personalizovani sadržaji. Odlazak u Disney World često podrazumeva višednevni boravak, avionske karte, smeštaj, hranu i dodatne aktivnosti, što ukupne troškove za porodicu podiže na nekoliko hiljada dolara.

Prema istraživanju LendingTree-ja iz 2024. godine, gotovo 25 odsto posetilaca Diznija ušlo je u dugove kako bi finansirali putovanje. Mnogi koriste kredite za “hodočašća” u Magično kraljevstvo, što potvrđuje ekonomski značaj ovog trenda.

Kompanija je tokom devedesetih godina počela aktivnije da se obraća odraslima, kroz događaje i marketinške kampanje sa sloganima poput „Svet magije bez dece!“. Ova strategija je doprinela stvaranju subkulture poznate kao Disney adults, čiji pripadnici ulažu značajne iznose u tematske suvenire, limitirane kolekcije i višestruke posete parkovima.

Na primer, jedna sagovornica iz The New Yorker-a navela je da je za pet godina otišla na više od deset Disney putovanja, dok je druga, 39-godišnja žena iz Ohaja, posetila Disney parkove više od sto puta. Treća osoba je potrošila 15 hiljada dolara ušteđevine na Disney odmore, naglašavajući da ljudi sami biraju kako troše svoj novac.

Psiholozi navode da nostalgija i potreba za emocionalnom sigurnošću igraju veliku ulogu u ovom fenomenu. Disney nudi organizovano i kontrolisano okruženje, bez stresa i svakodnevnog haosa, što mnogi odrasli vide kao „povratak kući“ i utehu, bez obzira na cenu.

Savremene ekonomske okolnosti, produžena adolescencija i promene u društvenim prioritetima dodatno utiču na rast ovog tržišnog segmenta. Disney adults tako postaju ključni deo višemilijarderske industrije iskustava, a kompanija nastavlja da razvija ponudu namenjenu upravo ovom profilu potrošača.

Dividende i otkup akcija porasli 55% u 2025. u odnosu na 2021, dok su državne subvencije kompanijama dostigle 211 milijardi evra godišnje

Osam vodećih sindikalnih organizacija u Francuskoj uputilo je zajedničko pismo vladi uoči rasprave o budžetu za 2027. godinu, zahtevajući pravedniju raspodelu tereta javnih finansija i ističući da su plate u zemlji niske, dok kompanije ostvaruju rekordne finansijske benefite. Prema sindikatima, rad u Francuskoj danas nije adekvatno plaćen, dok se kompanijama odobravaju velike subvencije i olakšice.

U pismu upućenom premijeru Sebastijanu Lekorniju, sindikalni lideri upozoravaju da inflacija i ekonomski pritisci smanjuju kupovnu moć građana, a posebno pogođena su domaćinstva sa nižim prihodima čiji se raspoloživi dohodak, kako navode, “topi pri svakom odlasku u kupovinu”.

Ističe se da su kompanije iz indeksa CAC 40 tokom 2025. godine isplatile ukupno 107,5 milijardi evra kroz dividende i otkup akcija, što predstavlja rast od 55% u odnosu na 2021. godinu, dok su prosečne plate zaposlenih u istom periodu stagnirale. Sindikati navode: „Problem nije u tome što rad previše košta, već što je nedovoljno plaćen“.

Osim toga, sindikati podsećaju da su olakšice na doprinose za socijalno osiguranje gotovo učetvorostručene u poslednjih deset godina i 2024. godine iznosile 77,3 milijarde evra, dok ukupne državne subvencije kompanijama dostižu 211 milijardi evra godišnje. Pozdravljeno je zamrzavanje smanjenja doprinosa na niske plate koje je najavila vlada, jer bi dalji rast minimalne zarade bez toga samo povećao fiskalne olakšice poslodavcima.

Sindikalne organizacije zahtevaju da teret budžetske konsolidacije ne bude prebačen na zaposlene, dok kompanije i dalje koriste značajne državne olakšice i subvencije. U zaključku, sindikati ističu potrebu za pravednijom raspodelom ekonomske dobiti i većom zaštitom radničkih prava u uslovima visokih inflatornih pritisaka i stagnacije plata.

Prilikom rođenja, svako dete ima skoro 100 kostiju više; ključna kost se spaja tek posle 22. godine života

Prema najnovijim analizama, ljudski skelet prolazi kroz dugotrajan biološki proces tokom kojeg se broj kostiju smanjuje za skoro 100 od rođenja do odraslog doba. Većina dodatnih struktura kod novorođenčadi počinje kao hrskavica, koja se postepeno pretvara u očvrsnute kosti kroz proces endohondralne osifikacije. Ovaj proces uključuje taloženje soli kalcijuma i spajanje manjih segmenata u veće koštane strukture, a razvoj celokupnog skeleta završava se tek u srednjim dvadesetim godinama života.

Kičmeni stub novorođenčeta ima tri primarna i do pet sekundarnih centara osifikacije po pršljenu. Prstenaste apofize srednjeg grudnog i torakolumbalnog dela kičme ne spajaju se u potpunosti sve dok ne prođe period ubrzanog rasta u tinejdžerskim godinama, potvrđuju istraživanja objavljena u Journal of Clinical Medicine. Slično tome, radiološka studija iz 2020. godine u „Saudi Medical Journal“, na bazi 279 rendgenskih snimaka, pokazuje da je svih osam karpalnih kostiju ručnog zgloba pri rođenju u potpunosti od hrskavice, a osifikacija traje do 12. godine.

Duge kosti ruku i nogu rastu zahvaljujući epifiznim pločama, koje nestaju nakon završenog polnog sazrevanja, dok svaka povreda ili hormonski poremećaj može trajno uticati na dužinu ekstremiteta. Ključna kost, koja počinje da okoštava najranije u fetalnom razvoju, završava proces spajanja najkasnije – CT istraživanje u Forensic Science International pokazuje da se medijalna epifiza ključne kosti potpuno ne spaja pre 22. godine, a kod mnogih osoba tek sa 27 godina ili kasnije.

Ovaj dugotrajan proces formiranja skeleta rezultat je evolutivnih kompromisa, posebno usled suženja karlice zbog dvonožnog hoda i povećanja veličine fetalnog mozga. Biolozi ističu da je rešenje te tzv. akušerske dileme omogućilo ljudskoj vrsti da održi ravnotežu između potreba porođaja i razvoja velikog mozga, što je jedan od najvažnijih evolutivnih faktora zapisanih u ljudskom telu.