Papa tokom posete Madridu apelovao na kulturu brige i najavio susret sa žrtvama, potvrđeno iz Vatikana

Papa Leo XIV je 8. juna 2026. godine u Madridu javno osudio ono što je nazvao ‘pošast seksualnog nasilja’ od strane članova katoličkog klera. U obraćanju španskim biskupima, pontifeks je istakao potrebu da crkvena zajednica odgovori slušanjem, istinom, pravdom, reparacijom i snažnijim zalaganjem za prevenciju i izgradnju kulture brige. Papa je naveo da su susreti sa osobama koje su pretrpele povrede od strane onih koji su trebalo da ih štite, uključujući i sveštenstvo, među najtežim iskustvima.

“Svaka ranjena osoba treba da pronađe iskreno slušaoca, prihvatanje, zaštitu i stvarne puteve ka ozdravljenju,” izjavio je Papa pred okupljenim biskupima.

Prema izveštajima međunarodnih medija, Papa Leo XIV je tokom posete Španiji planirao i privatni susret sa žrtvama seksualnog nasilja u prostorijama apostolske nuncijature u Madridu. Ispred ambasade, predstavnici pojedinih udruženja žrtava izrazili su nezadovoljstvo što, prema njihovim tvrdnjama, nisu svi imali priliku da prisustvuju sastanku. Portparol udruženja Infancia Robada (Ukradena detinjstva), Huan Kuatrekasas, izjavio je da je grupa razočarana što nije uključena i najavio nastavak zalaganja da glas žrtava bude saslušan.

Vatikan je potvrdio da će tokom posete biti održan sastanak sa žrtvama, ali nije izneo dodatne informacije, navodeći da se detalji neće saopštavati iz poštovanja prema osobama koje su pretrpele nasilje. Prethodno je Papa tokom leta za Madrid naveo da je pitanje seksualnog nasilja i dalje “otvorena rana” za Crkvu.

Ova poseta dolazi u trenutku kada je tema zlostavljanja od strane klera i dalje u centru pažnje u brojnim državama, a Crkva nastavlja sa internim i javnim naporima da odgovori na optužbe i pozive na reforme. Susret sa žrtvama u Madridu deo je šireg nastojanja Vatikana da pruži podršku i izgradi poverenje među pogođenima.

Bivši američki predsednik zatražio momentalnu obustavu vojnih aktivnosti nakon najnovijih sukoba na Bliskom istoku

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp oglasio se na svojoj društvenoj mreži povodom nastavka sukoba između Izraela i Irana, pozivajući obe strane da odmah prekinu napade. Tramp je istakao da je hitno potrebno zaustaviti dalje vojne aktivnosti kako bi se sprečilo širenje konflikta.

Prema dostupnim informacijama, Izrael je rano jutros izveo vazdušne napade na centralne i zapadne delove Irana, što je usledilo nakon što je Iran u nedelju lansirao deset raketa na sever Izraela. Iranski napadi predstavljali su odgovor na prethodne izraelske akcije na južna predgrađa Bejruta.

“Izrael i Iran moraju odmah da prestanu sa napadima”, napisao je Tramp na društvenoj mreži.

Trenutno nije poznato da li su međunarodne institucije ili druge države pokrenule diplomatske inicijative povodom najnovije eskalacije. Situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, a dalji razvoj događaja prati se sa posebnom pažnjom.

Nadležne službe za sada nisu izdale dodatna saopštenja o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti nakon najnovijih napada.

Vojne vlasti Letonije i Moldavije potvrdile incidente sa dronovima, regionalna bezbednost pod dodatnim pritiskom

Letonska vojska saopštila je da je dron koji je ušao u njen vazdušni prostor oboren u ponedeljak, u incidentu koji se nadovezuje na seriju sličnih slučajeva u zemljama istočne Evrope, a koji su povezani sa aktuelnim sukobom u Ukrajini. Prema navodima letonske vojske, saveznički borbeni avioni NATO-a su uspešno oborili dron po ulasku u letonski vazdušni prostor.

Letonija, koja se graniči sa Rusijom i Belorusijom, nije precizirala iz koje države je dron potekao. U regionu su ranije zabeležene situacije u kojima su dronovi iz pravca Ukrajine i Rusije povremeno narušavali granice, a baltičke države su u nekoliko navrata ukazivale na posledice vojnog sukoba u Ukrajini po bezbednost susednih teritorija.

U odvojenom incidentu, Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je dron pao i eksplodirao na polju u istočnom delu Moldavije, države koja se graniči sa Ukrajinom i nije članica NATO-a. Moldavsko ministarstvo navodi da je dron uočen u vazdušnom prostoru tokom ranih jutarnjih sati, dok je, prema njihovim informacijama, u Ukrajini trajao veliki napad dronovima i projektilima.

Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je putem društvenih mreža saopštilo, prenose međunarodni izveštaji, da bez obzira na poreklo drona, odgovornost za svaki dron koji padne na teritoriju Moldavije pripisuje Rusiji.

Ovi događaji usledili su manje od dve nedelje nakon što su, prema navodima međunarodnih izvora, dva ruska drona eksplodirala iznad Rumunije, pri čemu je jedan pogodio stambenu zgradu u blizini granice sa Ukrajinom i tom prilikom ranio dve osobe.

Ponavljani incidenti sa narušavanjem vazdušnog prostora susednih država na istoku Evrope dodatno su pojačali zabrinutost u vezi sa mogućnošću širenja sukoba u Ukrajini na teritoriju članica NATO-a.

Sukob u Ukrajini traje od početka 2022. godine i do sada je doveo do više incidenata u pograničnim regionima država koje se nalaze u blizini ratne zone. Zvanične informacije o broju žrtava ili materijalnoj šteti u vezi sa poslednjim incidentima sa dronovima nisu objavljene.