Stručnjaci otkrivaju kako da lakše zaspite u mračnom prostoru i poboljšate kvalitet sna

Mnoge žene se suočavaju sa poteškoćama kada treba da zaspe u potpunom mraku, posebno tokom stresnih perioda ili nakon neprijatnih iskustava. U velikim gradovima poput Beograda, kvalitetan san je od suštinskog značaja za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Prema rečima dr Kiše Salivan, specijalistkinje za poremećaje spavanja, osećaj nelagodnosti u mraku ima biološku osnovu: „Mrak može izazvati iznenadnu reakciju u mozgu, što povećava nivo anksioznosti.”

Kada je prostorija potpuno tamna, naša ostala čula postaju izraženija, pa i najmanji zvuci mogu delovati mnogo preteće nego što zaista jesu. Dr Džozef Džerževski, klinički psiholog koji proučava san, napominje: „Ako mrak povezujete sa osećajem straha ili nesigurnosti, prostorija bez svetla može biti izvor stresa umesto mira.” Dodaje da je često uzrok nelagodnosti naučen osećaj ranjivosti, a ne sam mrak.

Spavanje u mračnoj prostoriji je važno jer naš biološki ritam funkcioniše zahvaljujući smenjivanju svetla i mraka. Dr Salivan objašnjava: „Svetlost smanjuje proizvodnju melatonina, hormona odgovornog za san, dok tama podstiče njegovo lučenje.” Spavanje sa uključenim svetlom može dugoročno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa tipa 2, naročito kod starijih žena.

Kako da se lakše naviknete na mrak?
1. Postepeno prigušujte svetla – Umesto da odjednom ugasite svetlo, koristite tople izvore svetlosti koje ćete postepeno smanjivati pred spavanje.
2. Koristite blago noćno svetlo – Slabo crveno ili amber svetlo u hodniku ili izvan spavaće sobe može vam pružiti osećaj sigurnosti, a da ne naruši kvalitet sna.
3. Uvedite večernju rutinu – Aktivnosti poput čitanja ili meditacije mogu pomoći telu da se prirodno pripremi za odmor.
4. Prilagodite okruženje – Uklonite izvore buke i obezbedite prijatnu temperaturu u spavaćoj sobi.
5. Razgovarajte sa stručnjakom – Ako vas strah od mraka ozbiljno ometa, savetuje se razgovor sa psihologom ili terapeutom.

Redovno spavanje u tamnoj prostoriji može značajno poboljšati vaš san i doprineti boljem opštem zdravlju. Uz postepene promene i razumevanje sopstvenih potreba, mnoge žene mogu prevazići strah od mraka i uživati u mirnim noćima.

Genetika, životne navike i stres su ključni faktori zašto kosa gubi prirodnu boju, a stručnjaci savetuju kako negovati sede vlasi.

Pojava prvih sedih vlasi više nije rezervisana samo za starije – mnoge žene primećuju ih već u tridesetim ili četrdesetim godinama, što često izaziva pitanja o uzrocima ove promene. Prema rečima doktora Roberta H. Shmerlinga, proces sede kose ne zavisi isključivo od godina, već su presudni i genetika i način života. Poznat je primer bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, kod koga je tokom godina na funkciji primećeno više sedih vlasi, što je često povezivano sa stresom. Dr Shmerling ipak naglašava: „Izgleda da bi stres vođenja zemlje mogao svakoj osobi da posedi kosu“, ali napominje i da sede mogu nastati i kod ljudi bez izrazito stresnog posla.

Glavni razlog sede kose je smanjena produkcija melanina, pigmenta koji je zadužen za boju dlake. Kako starimo, ćelije koje proizvode melanin postepeno gube svoju funkciju. Genetika pri tome ima presudnu ulogu – ako su vaši roditelji rano posedeli, velike su šanse da ćete i vi to doživeti u sličnoj životnoj dobi.

Iako mnogi veruju da stres može ubrzati pojavu sedih, naučna istraživanja potvrđuju da je njegov uticaj ograničen. Stres češće dovodi do pojačanog opadanja kose ili promene teksture, ali kod osoba sa genetskom predispozicijom, intenzivni stres može ubrzati nastanak sedih vlasi. Zdrav životni stil, balansirana ishrana i redovno opuštanje mogu doprineti da kosa duže zadrži prirodnu boju, ali ne mogu u potpunosti sprečiti ovaj proces.

Sve više žena odlučuje da ne prikriva sede već ih neguje i ponosno pokazuje, što je poslednjih godina postao trend u nezi i stilizovanju kose. Zaključak stručnjaka je jasan: sede vlasi nisu samo znak starenja, već prirodni deo života koji zavisi od genetike, godina i životnih okolnosti.

Mikrobiolozi upozoravaju: meniji sadrže više bakterija od toaleta – evo kako da se zaštitite tokom obroka van kuće

Ako često ručate u restoranima, verovatno razmišljate o higijeni posuđa ili čistoći toaleta. Međutim, prema rečima mikrobiologa Džejsona Tetra, najveći izvor bakterija na stolu nisu ni tanjiri ni stolovi, već sam jelovnik. Tetro, poznat i kao „The Germ Guy“, godinama proučava koliko su javne površine zaista čiste i ističe da se upravo na menijima nalazi najviše bakterija – čak više nego na površini stola ili u toaletima.

Glavni razlog za to nije samo što jelovnike dodiruje veliki broj ljudi svakog dana, već i način na koji se oni čiste. Tetro pojašnjava: „Jelovnici često nisu toliko prljavi zbog ljudi koji ih diraju, već zbog krpa kojima ih brišu.“ U mnogim restoranima koristi se ista krpa za više površina, što omogućava bakterijama da se lako prenesu sa jednog mesta na drugo, umesto da budu uklonjene.

Dodatni problem predstavlja i nepravilna upotreba dezinfekcionih sredstava. Površina se često samo poprska i odmah prebriše, ali – kako ističe Tetro – „postoje sredstva koja zahtevaju određeno kontaktno vreme da bi uništila bakterije“. Kod nekih dezinfekcionih sredstava to je 30 sekundi, a kod drugih čak 10 minuta. Ako se površina odmah prebriše, dezinfekcija nije potpuna i bakterije ostaju na meniju.

Zbog toga, meniji često izgledaju čisto, ali su zapravo prepuni mikroba. U trenutku kada sve više restorana prelazi na digitalne menije koje gosti otvaraju pomoću QR koda, stručnjaci napominju da je ova opcija mnogo higijenskija.

Posebno ženama koje često odlaze u restorane sa porodicom ili prijateljicama, savetuje se da nakon dodirivanja papirnog ili plastičnog menija obavezno operu ruke ili upotrebe dezinfekciono sredstvo pre jela. Ova jednostavna navika može značajno smanjiti rizik od unošenja bakterija i doprineti zdravlju cele porodice.

Prema mišljenju mikrobiologa, obratite pažnju na to šta dodirujete u restoranu – vaše zdravlje može zavisiti od naizgled bezazlenih stvari poput jelovnika.