Kako kvalitetan san, jačanje mišića i pravilna oralna higijena utiču na zdravlje žena u srednjim godinama

Ulazak u četrdesete i period menopauze sa sobom nose brojne fizičke i emotivne promene kod žena, od hormonskog disbalansa do čestih oscilacija raspoloženja i umora. Iako se o tim promenama često govori, svakodnevne rutine kao što su dobar san, fizička aktivnost i briga o zubima mogu imati ogroman uticaj na kvalitet života. O ovim navikama i njihovoj važnosti govorila je dr Ivana Eskić, specijalista oralne hirurgije i parodontolog, na panelu posvećenom ženskom zdravlju.

Prema rečima dr Eskić, biološki ritam, odnosno cirkadijalni ritam, ima centralno mesto u očuvanju zdravlja. “Ako ne spavamo kvalitetno i ne poštujemo prirodni ritam tela, svi ostali napori oko ishrane, suplementacije ili fizičke aktivnosti daju slabije rezultate”, ističe ona. Kvalitetan san podržava procese obnove tela i uma, što je naročito važno za žene u perimenopauzi i menopauzi, kada hormonske promene često remete san. Preporučuje se da se večernje aktivnosti polako smiruju, a spavanje ne odlaže predugo, dok bi glavne obaveze i fizička aktivnost trebalo da budu ranije tokom dana.

Mnoge žene, upozorava dr Eskić, često zapostave sopstvene potrebe zbog ubrzanog tempa života. “Žene često drže sve pod kontrolom, osim sopstvenih potreba. Loše navike, poput pušenja, doživljavaju se kao mali predah, ali zapravo dodatno opterećuju organizam u periodima hormonskih promena.” Umesto toga, savetuje da se pronađu zdraviji načini za zadovoljstvo, kao što su svakodnevne šetnje, vežbanje, dobar san i uravnotežena ishrana sa dovoljno proteina, uz vežbe za održavanje mišićne mase.

Mišići nisu važni samo zbog izgleda ili snage, već su i ključni za dugovečnost. “Mišići su organ dugovečnosti. Njihova aktivacija utiče na hormone, metabolizam i raspoloženje. U menopauzi se mišićna masa brže gubi, pa su važne i vežbe snage, makar sa sopstvenom težinom, kako bismo sačuvale mišiće, kosti i stabilnost tela”, objašnjava dr Eskić.

Hormonske promene utiču i na zdravlje usne duplje. Sluzokoža tokom menopauze može postati osetljivija i suvlja, a smanjeno lučenje pljuvačke otežava održavanje oralne higijene. “Mogu se javiti peckanje, povlačenje desni, noćno škrgutanje zubima i povećana osetljivost. Zato je važno o menopauzi i njenom uticaju na usta razgovarati pre pojave simptoma, a redovni stomatološki pregledi treba da postanu deo rutinske brige”, ističe ona.

Za pravilnu higijenu nije dovoljno samo prati zube – važno je koristiti odgovarajuće tehnike. “Pokreti prilikom pranja treba da idu od desni ka zubima, a pored četkice i paste često su potrebni i zubni konac, interdentalne četkice ili oralni tuš. Rutina se prilagođava svakoj osobi, u zavisnosti od stanja zuba i desni.”

Kada su u pitanju loše navike, kao što je pušenje, dr Eskić naglašava da ono ne utiče samo na izgled zuba, već povećava zadržavanje plaka i rizik od bolesti desni i karijesa. “Najbolje bi bilo ostaviti pušenje, ali je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o mogućim alternativama i rizicima.”

Na kraju, dr Eskić poručuje svim ženama: “Zdravlje je zbir svakodnevnih navika. Hormoni se ne mogu uvek kontrolisati, ali dnevni ritam, ishrana, san i preventivni pregledi jesu nešto na šta možemo uticati. Ne treba čekati pojavu problema, već brinuti o sebi na vreme.”

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Akutni grudni sindrom može brzo ugroziti zdravlje žena i dece sa srpastom anemijom – prepoznajte simptome na vreme

Akutni grudni sindrom predstavlja ozbiljnu i potencijalno opasnu komplikaciju koja se najčešće javlja kod žena i dece koji žive sa srpastom anemijom. Ovaj poremećaj krvi karakterišu promenjena crvena krvna zrnca koja mogu blokirati male krvne sudove u plućima, što otežava dopremanje kiseonika kroz telo i može dovesti do brzog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Simptomi akutnog grudnog sindroma su raznoliki, ali najčešći su bol u grudima, kašalj, otežano disanje, povišena temperatura i smanjen nivo kiseonika u krvi. Kod odraslih žena mogu se javiti i bolovi u ekstremitetima i leđima, kao i nakupljanje tečnosti u plućima. Bez pravovremene reakcije i terapije, posledice mogu biti veoma ozbiljne, uključujući oštećenje pluća, jetre, bubrega, pa čak i višestruku organsku insuficijenciju.

Ovo stanje je jedan od glavnih uzroka hospitalizacije i smrtnosti kod osoba sa srpastom anemijom. Kako ističe dr Ana Marković, hematolog: “Brza dijagnoza i početak lečenja su ključni za oporavak. Ukoliko primetite iznenadni bol u grudima, kašalj ili otežano disanje kod sebe ili svog deteta sa dijagnozom srpaste anemije, odmah se obratite lekaru.”

Glavni uzročnici akutnog grudnog sindroma su infekcije poput virusne ili bakterijske upale pluća, kao i embolije koje nastaju kada ugrušak krvi ili deo mrtve koštane srži blokira plućni krvni sud. Kod dece su infekcije češći okidač, dok kod odraslih žena češće dolazi do embolija.

Lečenje podrazumeva upotrebu lekova protiv bolova, antibiotika ili antivirusnih preparata, a u težim slučajevima i transfuziju krvi i kiseoničku terapiju. Nekada je neophodna i upotreba aparata za duboko disanje kako bi se sprečio kolaps plućnog tkiva.

Za žene koje žive sa srpastom anemijom ili brinu o deci sa ovim oboljenjem, ključno je da prepoznaju rane simptome i ne odlažu odlazak kod lekara. Redovna hidratacija, praćenje zdravstvenog stanja i prevencija infekcija mogu značajno smanjiti rizik od pojave komplikacija. Na svaku promenu, posebno na simptome iz disajnog sistema, savetuje se hitno javljanje zdravstvenom radniku. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo istraživanje otkriva da pažljiv izbor odeće pozitivno utiče na raspoloženje i samopouzdanje žena u srednjim godinama

Najnovija studija sprovedena na 252 žene starosti između 38 i 67 godina u Velikoj Britaniji pokazala je da ažuriranje garderobe može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje i opšte blagostanje žena srednjih godina. Rezultati istraživanja ukazuju da žene koje su zadovoljne svojim izborom odeće, i koje lako pronalaze komade u kojima se osećaju udobno, češće iskazuju optimizam i veće zadovoljstvo sopstvenim životom.

Ovo životno razdoblje za mnoge žene nosi brojne izazove, poput promena usled trudnoće, perimenopauze ili ograničenog vremena za fizičku aktivnost, što može uticati na osećaj samopouzdanja i sliku o sebi. Istraživači su želeli da utvrde da li teškoće pri izboru odgovarajuće odeće dodatno utiču na psihološko stanje žena. “Naše istraživanje je započelo iz ličnog osećaja nezadovoljstva – ništa više ne stoji kao ranije i teško je pronaći odeću primerenu godinama. To nas je navelo da se zapitamo da li takva iskustva mogu imati ozbiljnije posledice po psihičko zdravlje”, navodi dr Jekaterina Rogaten, autorka studije i predavač na Kolegijumu za modu u Londonu.

Ispitanice su odgovarale na pitanja o tome koliko lako pronalaze garderobu i brendove u skladu sa svojim stilom, kao i o mentalnom zdravlju i osećaju anksioznosti zbog fizičkog izgleda i starenja. Pokazano je da žene koje su zadovoljne odećom ređe izbegavaju društvene aktivnosti i lakše prihvataju promene kroz koje prolaze.

Psihološkinja Hilari Amon ističe da svaka promena na telu tokom srednjih godina može uticati na samopouzdanje, ali da pravi izbor odeće može olakšati prilagođavanje: “Odeća koja dobro stoji i u kojoj se osećamo prijatno može biti važan korak ka boljem samopouzdanju”, kaže Amon.

Dr Tea Galager dodaje da je povlačenje iz društva zbog nezadovoljstva izgledom česta pojava, ali da osvežavanje garderobe može doneti pozitivne promene: “Ponekad je dovoljno da pronađete nekoliko komada u kojima se zaista osećate dobro i primetićete promenu u svom stavu prema sebi i drugima.”

Praktičan savet za žene je da izdvoje vreme za izbor odeće koja im odgovara, bez osećaja krivice ili pritiska da slede modne trendove. Važno je da garderoba podržava svakodnevne aktivnosti i doprinosi osećaju sigurnosti. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se posavetujte sa lekarom.