Stručnjaci upozoravaju na diskretne simptome i važnost promena u načinu života za prevenciju

U Srbiji se u poslednje vreme beleži porast broja dijagnostikovanih slučajeva raka pankreasa kod mlađih žena, iako je ova bolest ranije bila češća kod starije populacije. Podaci iz zdravstvenih ustanova širom zemlje ukazuju da sve više žena mlađih od 50 godina dobija ovu dijagnozu. Ono što ovu bolest čini posebno opasnom jeste što se pankreasni tumor razvija gotovo neprimetno, a prvi simptomi – poput gubitka telesne težine, bolova u stomaku ili pojave žutice – obično se javljaju tek kada je bolest već u poodmakloj fazi.

Pankreas, organ koji se nalazi duboko iza želuca, igra ključnu ulogu u varenju hrane i regulaciji šećera u krvi. Tumori ovog organa mogu da rastu veoma dugo bez ikakvih simptoma. Dr Nevil Menezes, hirurg i predstavnik organizacije za borbu protiv raka pankreasa, ističe da “većina pacijenata se javlja lekaru tek kada su mogućnosti lečenja ozbiljno ograničene”. Statistika pokazuje da manje od 10 odsto obolelih može da se podvrgne operaciji, upravo zbog kasnog otkrivanja bolesti.

Način života značajno utiče na rizik od raka pankreasa. Pušenje, konzumacija alkohola, gojaznost i nezdrava ishrana su poznati faktori rizika, ali novi trend među mladima – upotreba nikotinskih kesica (snus) – dodatno povećava šanse za razvoj bolesti. Studije iz Švedske i Norveške pokazale su da korisnici snusa imaju dvostruko veći rizik od raka pankreasa. Farmaceut Ade Vilijams naglašava: “Pušači imaju skoro dvostruko veći rizik od razvoja raka pankreasa u odnosu na nepušače.” Posebno je opasna kombinacija pušenja i alkohola, jer može dovesti do hroničnih upala pankreasa, što je poznat faktor za nastanak raka. Gojaznost i loše prehrambene navike dodatno opterećuju pankreas, dok čak i mali gubitak težine može pozitivno uticati na zdravlje ovog organa.

Sve češće se otvara i tema uticaja popularnih injekcija za mršavljenje na pankreas. Istraživanja za sada ne pokazuju da one povećavaju rizik od raka, ali lekari upozoravaju na mogućnost razvoja pankreatitisa, ozbiljne upale koja zahteva hitnu intervenciju.

Nasledni faktori takođe nisu zanemarljivi – oko 10 odsto slučajeva povezano je sa mutacijama gena kao što su BRCA1 i BRCA2, zbog čega se ženama sa porodičnom istorijom bolesti preporučuju preventivni pregledi i genetsko savetovanje.

Prevencija raka pankreasa podrazumeva usvajanje zdravijih navika: prestanak pušenja, ograničen unos alkohola, uravnoteženu ishranu bogatu vlaknima i redovno vežbanje. Važno je da žene prepoznaju i najranije, nespecifične simptome i pravovremeno potraže savet lekara, jer rana dijagnostika može spasiti život.

Hormonske promene, promena svetlosti i ishrana glavni su razlozi prolećnog umora kod žena – evo kako da ih prepoznate i ublažite

Iako se od proleća očekuje da donese nalet energije i vitalnosti, mnoge žene upravo u ovom periodu osećaju se iscrpljeno, bezvoljno i sa slabijom koncentracijom. Umor koji se javlja sa dolaskom toplijih dana nije retka pojava – sve više žena u Srbiji prijavljuje simptome poput manjka energije, umora i otežane koncentracije kada nastupi prelaz iz zime u proleće.

Glavni uzrok leži u prilagođavanju organizma na promenu godišnjeg doba. Posle duge zime, telo prolazi kroz brojne fiziološke procese: krvni sudovi se šire zbog viših temperatura, krvni pritisak može da padne, a hormoni se postepeno usklađuju sa novim ritmom. Zbog ovih promena, osećaj slabosti i letargije može biti izraženiji nego što očekujemo.

Dodatno, promena trajanja dnevne svetlosti i raniji izlazak sunca, uz letnje računanje vremena, remete biološki sat. Mnoge žene navode da se bude umorne iako su spavale dovoljno. Prolećni umor može da izazove i glavobolje, nesanicu, pad pažnje, nervozu, kao i promene na koži ili probleme sa varenjem.

Stručnjaci podvlače da je u pitanju kombinacija više faktora. “Organizam je na kraju zime često iscrpljen, imunitet oslabljen, a hormoni u fazi prilagođavanja. Kod mnogih žena se u ovom periodu javljaju i alergije, što dodatno pogoršava simptome umora”, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista interne medicine.

Nedostatak gvožđa i nizak krvni pritisak, što su česti problemi kod žena, mogu takođe doprineti ovakvom stanju. Manjak magnezijuma je još jedan mogući uzročnik.

Ishrana ima veliki uticaj na nivo energije. Teška, kalorična hrana i prekomeran unos šećera mogu pogoršati osećaj umora. Preporučuje se lagana i raznovrsna ishrana bogata svežim povrćem, voćem, mahunarkama i orašastim plodovima. Hidratacija je takođe važna – čak i blaga dehidratacija može pojačati umor.

Svakodnevna fizička aktivnost – poput laganih šetnji na svežem vazduhu ili boravka u prirodi – pomaže organizmu da se prilagodi novom ritmu i povrati energiju. “Redovno kretanje pomaže organizmu da se prirodno adaptira na novi ritam i povrati energiju”, savetuje dr Petrović.

Važno je prepoznati prolećni umor kao signal tela da mu je potrebna prilagodba. Prilagodite ishranu, nivo fizičke aktivnosti i unos tečnosti prema potrebama svog organizma. Ako na vreme reagujete, energija će se postepeno vratiti. Ignorisanje ovog stanja može produžiti osećaj iscrpljenosti, zato slušajte signale svog tela i spremno dočekajte novi prolećni ritam.

Brisanje, kuvanje i baštovanstvo mogu biti vaša skrivena prednost za jačanje mišića i ubrzanje metabolizma

Mnoge žene sve češće traže jednostavne načine da očuvaju kondiciju i zdravlje, a rešenje se neretko krije upravo u svakodnevnim obavezama kod kuće. Najnovija istraživanja iz oblasti fiziologije ističu da uobičajeni kućni poslovi, posebno kada se rade energičnije ili uz više pokreta, značajno utiču na sagorevanje kalorija i održavanje zdrave telesne mase.

Na primer, aktivnosti poput brisanja prašine, ribanja kupatila ili čišćenja površina nisu samo rutinske dužnosti, već i pokreti koji jačaju mišiće ruku, ramena i grudi. Kada usisavate ili perete podove, uz saginjanje i čučnjeve, dodatno aktivirate noge i gluteus, što doprinosi jačanju donjeg dela tela. Specijalista sportske medicine, dr Dragana Petrović, naglašava: “Svaki funkcionalni pokret u domaćinstvu ima potencijal da poboljša tonus mišića i ubrza metabolizam, posebno ako se izvodi sa više energije.”

Čak i dok pripremate obrok u kuhinji, kroz seckanje, mešanje i stajanje angažujete mišiće šaka, podlaktica i ramena, a produženo stajanje pozitivno deluje na cirkulaciju. Dodavanjem čučnjeva dok čekate da voda provri ili istezanjem tokom kuvanja, još više povećavate dnevnu potrošnju energije.

Vlasnice dvorišta mogu iskoristiti baštovanstvo kao pravu fitnes aktivnost. Kopanje, grabuljanje i sadnja uključuju čitav niz mišićnih grupa i imaju efekat sličan kružnom treningu, a dokazano je da ovakve aktivnosti poboljšavaju izdržljivost i zdravlje srca i krvnih sudova. Osim toga, i svakodnevne radnje poput pranja i prostiranja veša ili peglanja aktiviraju ruke, ramena i mišiće zadužene za držanje tela, posebno ako se paze na pravilno držanje ili ubace povremeni čučnjevi.

Redovne šetnje psa ili obavljanje obaveza pešaka dodatno povećavaju potrošnju kalorija i pozitivno utiču na rad srca i pluća. Dr Petrović podseća: “I najmanji pokreti, poput promene položaja tela dok sedite ili ustajanja s vremena na vreme, mogu imati pozitivan uticaj na održavanje telesne mase.”

Iako kućni poslovi ne mogu sasvim da zamene organizovani trening, za žene koje žele da ostanu aktivne i u užurbanim danima, ove aktivnosti su odličan dodatak zdravom životnom stilu. Male promene u svakodnevnoj rutini mogu doneti iznenađujuće dobre rezultate za vitalnost i zdravlje.