Saša Bondarenko objašnjava koje navike u ishrani mogu povećati rizik od raka i daje praktične preporuke za žene

U poslednje vreme, izjava lekarke Saše Bondarenko, specijalistkinje za istraživanje raka, izazvala je veliku pažnju javnosti u Beogradu. Ona skreće pažnju ženama na svakodnevne prehrambene navike koje, prema njenom laboratorijskom iskustvu, mogu imati uticaj na povećanje rizika od razvoja raka. Iako se često diskutuje o specifičnoj „superhrani” i raznim dijetama, Bondarenko naglašava da nijedna pojedinačna namirnica nije direktni uzročnik bolesti, ali dugotrajne navike mogu imati ozbiljne posledice.

Prema njenim rečima, ljudi često previše pažnje posvećuju određenim namirnicama, zanemarujući širu sliku kao što su genetika, životni stil i okruženje. “Radila sam u laboratorijama za istraživanje raka gde sam proučavala šta se događa unutar ćelija na nivou DNK i znam šta govorim. Ne verujem u to da jedna namirnica stvara rak, ali se određene navike ponavljaju godinama i mogu povećati rizik”, ističe Bondarenko.

Najveći rizik, prema njenim saznanjima, predstavlja svakodnevna konzumacija prerađenog mesa – slanine, kobasica, viršli i drugih suhomesnatih proizvoda, uključujući dimljeno i sušeno meso. “Prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogen Grupe 1. To znači da postoje snažni dokazi o povezanosti sa razvojem raka”, objašnjava. Takođe navodi da je unos samo 50 grama prerađenog mesa dnevno povezan sa oko 18 odsto većim rizikom od raka debelog creva.

Bondarenko ističe da pojedinačni izbori ne dovode odmah do bolesti, već da upravo ponavljane navike tokom godina čine najveći uticaj na zdravlje. Ženama savetuje da biraju što više svežih i raznovrsnih namirnica i da što više izbegavaju poluprerađene proizvode kao deo svakodnevne ishrane.

Ona naglašava i važnost informisanosti i kritičkog pristupa savetima o ishrani: “Ne postoji čarobna hrana koja nas štiti, ali postoje navike koje možemo promeniti”, kaže Bondarenko. Uz to, preporučuje redovne preventivne preglede i pažljivo praćenje signala koje telo šalje.

Zaključak stručnjaka iz oblasti onkologije je da je mnogo važnije razgovarati o celokupnim navikama u ishrani i načinu života, umesto da se fokusiramo na pojedinačne proizvode. Pravovremena informisanost i promene u svakodnevnim navikama mogu značajno doprineti smanjenju rizika od različitih bolesti.

Saznajte koje maslinovo ulje je najbolje za vaše obroke i kako ga pravilno koristiti u ishrani

Izbor pravog maslinovog ulja za domaćinstvo često zbunjuje žene koje žele da poboljšaju ukus i kvalitet obroka, a istovremeno vode računa o zdravlju porodice. Na policama su najčešće dostupna dva tipa: običnog i ekstra devičanskog maslinovog ulja. Iako oba potiču od istog ploda, razlike u načinu prerade i osobinama su velike.

Ekstra devičansko maslinovo ulje dobija se hladnim ceđenjem maslina bez zagrevanja i bez dodatka hemikalija. Ovim procesom se čuvaju prirodni antioksidansi i karakteristična punoća ukusa. Boja ekstra devičanskog ulja je zelenkasto-zlatna, miris je intenzivan, a ukus ima blagu gorčinu.

Nasuprot tome, obično maslinovo ulje je kombinacija rafinisanog i manjeg procenta devičanskog ulja. Dodatna obrada smanjuje mu aromu i nutritivne vrednosti, pa je ukus dosta neutralniji i boja svetlija. Zbog toga je odličan izbor za kuvanje na višim temperaturama, kada je potreban blag ukus.

Kvalitet ulja može se uočiti i vizuelno. Ekstra devičansko ulje ima izraženu aromu i osvežavajuću pikantnost, dok je obična varijanta diskretnija. Prilikom kupovine uvek proverite etiketu — oznaka „ekstra devičansko“ garantuje da je ulje prošlo stroge provere, uključujući i kiselost koja ne sme biti iznad 0,8 odsto.

Zbog pažljivog procesa proizvodnje, cena ekstra devičanskog maslinovog ulja je obično viša, ali mnoge domaćice smatraju da se ulaganje isplati, posebno kada se koristi kao začin za salate, prelive i gotova jela.

Za razliku od njega, obično maslinovo ulje je pogodno za pripremu većih količina hrane i prženje, zbog neutralnog ukusa i bolje otpornosti na toplotu.

Na kraju, izbor zavisi od ličnih navika, ukusa i budžeta. Bitno je imati na umu da cena nije jedini pokazatelj kvaliteta, već i način prerade i očuvana nutritivna svojstva. Tako možete doneti najbolju odluku za svoju porodicu i uživati u svim prednostima maslinovog ulja.

Temperatura i svetlost mogu uticati na raspoloženje, energiju i san, posebno kod žena sa poremećajima raspoloženja

Nedavne studije pokazuju da promena vremena ima izražen uticaj na mentalno zdravlje žena, naročito onih koje već imaju poremećaje raspoloženja. Istraživači sa Univerziteta Teksas A&M pratili su više od 450 ljudi kroz različita godišnja doba i došli do zaključka da promena temperature i vremena može značajno uticati na raspoloženje, nivo energije i kvalitet sna. Žene su često prve koje primete kako tmurno vreme ili naglo zahlađenje može promeniti njihov svakodnevni osećaj i mentalno stanje.

Stručnjaci su ustanovili da nije reč samo o ličnom utisku – rezultati istraživanja pokazuju da su promene u vremenskim uslovima zaista povezane sa načinom na koji mozak procesuira emocije. Kroz korišćenje mobilnih telefona, učesnici su nekoliko puta dnevno beležili svoje raspoloženje, energiju, nivo anksioznosti i kvalitet sna, a svi ovi podaci su zatim analizirani u odnosu na lokalne meteorološke uslove.

Utvrđena je jasna veza između temperature i emocionalnog blagostanja. Kod žena sa dijagnostikovanim depresivnim ili bipolarnim poremećajem, topli prolećni dani često donose više energije, bolje raspoloženje i kvalitetniji san. S druge strane, hladni i tmurni dani dovode do pada energije i pogoršanja raspoloženja. Iako su promene primećene i kod osoba bez mentalnih poremećaja, njihov intenzitet je bio znatno slabiji.

Dr Debangan Dej sa Univerziteta Teksas A&M ističe: “Ljudi su deo svog okruženja. Faktori poput temperature i svetlosti utiču na nas, a razumevanje tih veza može nam pomoći da bolje razumemo mentalno zdravlje.” Ova poruka je posebno važna za žene koje se suočavaju sa izazovima balansiranja privatnog i poslovnog života.

Istraživanje je dodatno pokazalo da promena temperature utiče i na kvalitet sna. Tokom hladnijih dana žene su češće prijavljivale lošiji san i manje energije, dok toplije vreme doprinosi boljem osećaju i većoj motivaciji. Ove razlike su posebno izražene kod žena sa već postojećim mentalnim poteškoćama.

Stručnjaci savetuju da žene, pogotovo one koje su osetljivije na vremenske promene, posvete pažnju svojim potrebama u periodima promena vremena. Preporučuje se prilagođavanje dnevne rutine, više fizičke aktivnosti i dovoljan odmor, jer i male promene mogu uticati na ublažavanje sezonskih promena raspoloženja.