Jednostavne dnevne rutine preporučene od strane neuronaučnika dr Aleksa Korba za dugotrajno mentalno zdravlje žena

Mentalno zdravlje žena postaje sve važnije, posebno nakon izazova koje je donela pandemija, i to za sve uzraste – od studentkinja do žena u zrelim godinama. Poznati neuronaučnik dr Aleks Korb savetuje da, umesto opsesije savršenom jutarnjom rutinom, žene treba da usvoje nekoliko jednostavnih i prijatnih navika koje se mogu lako održavati svakog dana.

Društvene mreže često promovišu rane treninge i striktne režime, ali dr Korb upozorava da takav pristup može izazvati dodatni stres i umor. On preporučuje da se fokusiramo na male, realne navike koje su dugoročno održive jer tako mozak bolje funkcioniše.

Fizička aktivnost je važna, ali ne mora biti iscrpljujuća. Dr Korb ističe: “Kretanje je ključno, čak i ako se radi o kratkom istezanju, laganoj šetnji ili obavljanju svakodnevnih kućnih poslova”. Ove aktivnosti mogu popraviti raspoloženje i umanjiti stres, što je naročito značajno za žene koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza.

Takođe je važno svakog dana izdvojiti vreme za male radosti – bilo da je to slušanje omiljene muzike, čitanje knjige ili bavljenje hobijem. “Zadovoljstvo dolazi iz sitnih trenutaka. To su aktivnosti koje opuštaju mozak i pomažu u borbi protiv stresa”, naglašava dr Korb.

Međutim, nisu sve korisne navike uvek prijatne. Dugoročan osećaj smisla često se razvija kroz izazovnije aktivnosti – kao što su rad na važnom projektu, sticanje novih veština ili pomaganje drugima. Iako mogu biti zahtevne, ove aktivnosti doprinose ličnom zadovoljstvu i motivaciji.

Velike ciljeve treba podeliti na manje zadatke, što ženama omogućava češći osećaj napretka. Dr Korb napominje: “Male pobede su izuzetno važne za samopouzdanje i održavanje motivacije”.

Ne treba zaboraviti ni značaj društvenih odnosa. Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, kao i otvorena komunikacija i podrška bliskih ljudi, značajno doprinose psihičkoj ravnoteži. U savremenom ubrzanom ritmu života, žene često zaboravljaju na sopstvene potrebe, ali povezivanje sa drugima ostaje ključno za dobro mentalno zdravlje.

Na kraju, dovoljan san i redovan odmor su osnovna potreba, a ne luksuz. “Odmor nije znak lenjosti. Mozak mora imati priliku da se oporavi kako bi mogao funkcionisati najbolje moguće”, poručuje dr Korb.

Za žene koje žele da sačuvaju mladost i zdravlje mozga, nisu potrebne rigorozne rutine, već male i realne promene koje svakodnevno donose osećaj mira i ispunjenosti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Gubitak zuba utiče na samopouzdanje i ishranu, a pravilan izbor zavisi od zdravlja vilice i vaših potreba

Gubitak zuba je čest izazov kod žena, posebno u zrelijim godinama, i može značajno uticati na opšte zdravlje, prehranu i samopouzdanje. Zubi su važni za pravilan oblik lica, omogućavaju jasno izgovaranje i efikasno žvakanje hrane, što je ključno za varenje i iskorišćenje nutrijenata. Kada dođe do gubitka zuba, najčešće opcije koje dolaze u obzir su proteze i zubni implantati.

Proteze su pomični aparati koji služe za nadoknadu izgubljenih zuba i prave se individualno po meri. Mogu biti totalne, ako nedostaju svi zubi, ili parcijalne, za nadoknadu samo nekih zuba. Iako omogućavaju funkcionalnost, mogu zahtevati period privikavanja i ponekad izazvati nelagodnost, naročito kod žvakanja i govora. Mnoge žene osećaju strano telo u ustima ili primećuju pomeranje proteze, ali savremeni materijali i lepak za proteze mogu da olakšaju ove neprijatnosti.

Zubni implantati predstavljaju trajno rešenje jer se hirurški ugrađuju u viličnu kost i zamenjuju koren izgubljenog zuba. Nakon što implantat sraste sa kosti (proces oseointegracije), na njega se postavlja krunica, što daje stabilnost i prirodan osećaj pri žvakanju i govoru. Implantati su odličan izbor za žene koje žele dugotrajnije rešenje i žele da sačuvaju oblik lica.

Važan faktor prilikom odluke je stanje vilične kosti. Nakon vađenja zuba, kost može početi da propada zbog nedostatka stimulacije. Proteze ne sprečavaju ovaj proces, a to vremenom može promeniti izgled lica, kao što su upali obrazi. Dr Snežana Petrović, stomatolog, ističe: “Implantati jedini omogućavaju očuvanje gustine i snage vilične kosti jer funkcionišu kao zamenski koreni i stimulišu prirodnu kost”.

Prilikom izbora između proteza i implantata, važno je proceniti gustinu kosti, vaše opšte zdravlje i navike. Proteze su pogodnije za žene koje iz zdravstvenih ili materijalnih razloga nisu kandidati za implantate, dok su implantati preporučeni onima koji žele stabilnost i što prirodniji izgled zuba. Odluku je najbolje doneti u dogovoru sa stomatologom koji će uzeti u obzir sve aspekte vašeg oralnog zdravlja.

Za očuvanje zdravlja veštačkih zuba, neophodna je redovna oralna higijena i stomatološke kontrole. Pranje, upotreba konca i profesionalni pregledi produžavaju trajnost izabranog rešenja. U slučaju bilo kakvih promena ili nelagodnosti, obavezno se javite stomatologu.

Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte se sa vašim lekarom.

Redovne kontrole i pravovremena terapija jetre mogu značajno umanjiti rizik od opasnih komplikacija

Ciroza jetre je ozbiljna zdravstvena tegoba koja sve češće pogađa žene, naročito u srednjem i starijem dobu. Bolest nastaje kada zdravo tkivo jetre postepeno biva zamenjeno ožiljcima, što dovodi do smanjenja funkcije ovog organa. Najčešći uzroci su produžena upotreba alkohola, infekcija hepatitisom B i C, kao i masna jetra koja je povezana s poremećajem metabolizma.

Najnovija istraživanja pokazuju da je prevencija ciroze najefikasniji način da se smanji smrtnost od hepatocelularnog karcinoma, najčešćeg oblika raka jetre. Ipak, kod trećine žena bolest se otkrije tek u kasnijoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje znatno manje.

Simptomi ciroze nisu uvek prepoznatljivi i mogu uključivati osećaj umora, gubitak apetita, oticanje nogu, žutilo kože i očiju, kao i pojavu tečnosti u stomaku. Zato je za žene koje imaju povećan rizik – zbog porodične istorije, dijabetesa, gojaznosti ili konzumacije alkohola – važno da redovno proveravaju zdravlje jetre i rade preporučene laboratorijske analize.

Dr Milena Kostić, specijalista interne medicine, ističe: “Rano prepoznavanje promena na jetri omogućava nam da pravovremeno intervenišemo i sprečimo komplikacije, uključujući razvoj karcinoma. Vakcinacija protiv hepatitisa B i lečenje postojećih virusnih infekcija značajno umanjuju rizik od ciroze.”

Za žene sa povećanim rizikom preporučuje se ultrazvuk jetre i analiza alfa-fetoproteina na svakih šest meseci. U toku su i istraživanja novih biomarkera i digitalnih alata koji bi mogli dodatno unaprediti praćenje zdravlja jetre.

Praktični koraci za prevenciju uključuju izbegavanje alkohola, održavanje zdrave telesne težine, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Važno je da žene obrate pažnju na simptome koji mogu ukazivati na poremećaj funkcije jetre i da se, ukoliko posumnjaju na problem, obavezno konsultuju sa svojim lekarom.

Za tačnu dijagnozu i personalizovan savet, preporučuje se da svaka žena razgovara sa stručnjakom za bolesti jetre ili internistom.