Novi podaci pokazuju da i prekratak i predug san mogu negativno uticati na mozak, srce i pluća

Koliko ste sati spavale prošle noći? Prema nedavno objavljenoj međunarodnoj studiji, žene koje redovno spavaju manje od šest sati ili više od osam sati tokom noći suočavaju se s bržim biološkim starenjem. Naučnici sa Univerziteta Kolumbija analizirali su informacije prikupljene od 500.000 osoba iz Velike Britanije i ustanovili da je optimalna količina sna za najbolje zdravlje između šest i osam sati. I premalo i previše sna povezano je sa ubrzanim starenjem više organskih sistema.

Upotrebom naprednih metoda kao što su snimanja mozga i krvne analize, istraživači su procenjivali stvarnu starost tela u poređenju sa kalendarskim godinama, a veštačka inteligencija pomogla je da se identifikuju obrasci starenja. Rezultati su pokazali da neredovno spavanje pojačava znakove starenja u gotovo svim organima.

Najviše su pogođeni mozak, srce, pluća i jetra, ali uticaj se širi i na kožu, kao i na metabolički i imunološki sistem. Premalo sna povećava rizik od problema sa mentalnim zdravljem, kao što su depresija i anksioznost, a takođe može dovesti do bolesti srca, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, problema sa disanjem i digestivnih poremećaja poput refluksa. Dug san, s druge strane, često je posledica postojećih zdravstvenih problema, ali i on nosi rizik od ubrzanog starenja kada je izvan preporučenog okvira.

Docent radiologije na Univerzitetu Kolumbija, Junhao Ven, ističe: “Naši rezultati jasno govore da i premalo i previše sna ubrzavaju starenje gotovo svih organa”. On dodaje: “San je ključan za ravnotežu organizma, metabolizam i jak imunitet.” Stručnjaci napominju da je potrebno dalje ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je loš san uzrok ili posledica ubrzanog starenja, ali savet ostaje – održavajte rutinu spavanja između šest i osam sati.

Za žene koje žele da poboljšaju kvalitet sna, preporučuje se odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana, izbegavanje ekrana i televizije pre spavanja, ograničavanje unosa kofeina i alkohola u večernjim satima, kao i vežbanje tokom dana, a ne neposredno pred spavanje. Pratite signale svog tela; ako imate problema sa snom ili ste stalno umorne, konsultujte se sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.

Stručnjaci otkrivaju da otvorene konzerve mogu uticati na ukus hrane, ali ne predstavljaju zdravstveni rizik ako se pravilno čuvaju

Gotovo svaka domaćica se susrela sa situacijom kada nakon otvaranja konzerve pasulja, kukuruza ili paradajza ostatke ostavi u frižideru. Iako je ovo praktično, mnoge se pitaju da li ovakav način čuvanja hrane utiče na njenu bezbednost i ukus. Stručnjaci ističu da ostatke iz konzerve nije opasno jesti, ali ukus se može brzo promeniti.

Kada ostavite otvorenu konzervu u frižideru, hrana dolazi u dodir sa kiseonikom, a mikroorganizmi iz okoline ubrzavaju promene. Prehrambeni tehnolog Brajan Kvok Le objašnjava: „Kiseonik pokreće oksidaciju masti u hrani, što često dovodi do užeglog ili metalnog ukusa“. On dodaje i: „Mikroorganizmi mogu izvući male količine metala iz zidova konzerve, što dodatno pogoršava ukus.“

Ovaj proces najbrže pogađa masnije namirnice, poput pasulja, kokosovog mleka i maslina, pa se kod njih ukus brže menja. Kisele i slane namirnice, kao što su koncentrat paradajza ili ukiseljeno povrće, takođe su podložnije promenama jer ubrzavaju otapanje metala. Kvok Le napominje: „Kisele i slane namirnice ubrzavaju otapanje metala u hrani. Zbog toga se ukus najlakše promeni kod ovih proizvoda.“

Ipak, količine metala koje dospeju u hranu smatraju se bezbednim, pod uslovom da ostatke pojedete u roku od nekoliko dana i čuvate ih u frižideru. Savremene konzerve imaju zaštitni sloj koji dodatno smanjuje rizik od značajnih promena.

U profesionalnim kuhinjama ostatke iz konzerve se nikada ne ostavljaju u originalnoj ambalaži. Bivši kuvar Džej Di Alevejn savetuje: „Uvek prebacujem ostatke iz konzerve u plastične ili staklene posude koje se hermetički zatvaraju. Tako sprečavam promenu ukusa i produžavam svežinu hrane.“

Da bi hrana ostala ukusna i bezbedna još dva do pet dana (u zavisnosti od vrste), preporuka je da ostatke odmah prebacite u zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu, a možete i obeležiti datum čuvanja za bolju kontrolu. Metalan ili užegao ukus najčešće nije zdravstveni problem, ali redovno proveravajte miris, teksturu i izgled hrane. Ako primetite bilo kakve sumnjive promene, najbolje je ostatke baciti. Za bilo kakvu dilemu, obratite se lekaru.

Novo Harvardovo istraživanje pokazuje da samo sedam minuta meditacije može značajno doprineti ženskom mentalnom zdravlju

Nedavno istraživanje sprovedeno na Harvard Medical School donelo je izuzetno zanimljive rezultate za žene koje vode užurban način života. Naučnici su proučavali moždane talase kod 103 osobe sa različitim nivoima iskustva u meditaciji. Otkriveno je da prve koristi od meditacije mogu da se primete već nakon dva do tri minuta, dok su najjači pozitivni efekti zabeleženi oko sedmog minuta meditacije. Ovakvi nalazi su posebno značajni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana da se posvete sebi.

Posebno je važno što i početnice u meditaciji mogu osetiti koristi, bez potrebe za dugotrajnim ili napornim seansama. U studiji su učestvovale žene koje nikada ranije nisu meditirale, ali i one koje su imale srednji ili visok nivo iskustva, uključujući one koje su prošle osmodnevni tihi retreat i dvomesečnu pripremu. Bez obzira na prethodno iskustvo, većina ispitanica je već nakon nekoliko minuta meditacije prijavila bolje raspoloženje i veću mentalnu jasnoću.

Savremene žene često su izložene stresu i umoru zbog svakodnevnih obaveza, ali prema rečima dr Balachundhar Subramaniama, profesora anesteziologije sa Harvard Medical School, ovo istraživanje nudi jednostavnije rešenje za poboljšanje psihičkog blagostanja. On ističe: „Milioni ljudi svakodnevno meditiraju, a nismo znali kada tačno počinju koristi. Ovo istraživanje popunjava tu prazninu.“

Zahvaljujući novim saznanjima, čak i žene koje su ranije odustajale od meditacije zbog nedostatka vremena sada mogu lako da pronađu nekoliko minuta dnevno za opuštanje. Tako se jednostavnije dolazi do osećaja smirenosti i bistrine uma, što doprinosi celokupnom zdravlju. Stručnjaci takođe naglašavaju da je meditacija dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu niti prostor.

Za početak je dovoljno da se izdvoji miran kutak i posveti sedam minuta meditaciji. Možete se fokusirati na disanje ili koristiti vođene meditacije putem aplikacija i video materijala. Najvažnije je da zauzmete udoban položaj, zatvorite oči i posmatrate svoje misli bez osuđivanja. Redovnost je ključ uspeha, pa istraživači savetuju da budete uporni i date sebi vremena da primetite promene. Čak i najkraće meditacije mogu smanjiti osećaj stresa i podići raspoloženje. Za sva pitanja o zdravlju i dijagnozi, obavezno se konsultujte sa lekarom.