Popularni denser podelio je priču o inspiraciji za pesmu, fanovi i dalje pamte euforiju devedesetih

Igor Todorović, poznatiji kao Dr Iggy, otkrio je zanimljivu pozadinu nastanka svog najvećeg hita ‘Oči boje duge’, koji je obeležio muzičku scenu devedesetih. U intervjuu je ispričao kako je pesma nastala sasvim slučajno, daleko od studija i reflektora.

Naime, prema njegovim rečima, melodija za pesmu rodila se u trolejbusu, kada je kompozitor video devojku koja mu se dopala i spontano počeo da zvižduće. Po povratku kući, kompozitor je zamolio majku da bude tiha kako bi snimio melodiju na kasetofon, a kasnije ju je preradio na kompjuteru. Kada su pesmu snimili u studiju, Dr Iggy i producent odmah su osetili njen potencijal, ali nisu mogli da predvide da će postati toliko veliki hit i trajati godinama.

“Ja sam je kasnije posvetio jednoj drugoj devojci tek kad sam je otpevao, zna ona ko je to, to je najbitnije”, rekao je Dr Iggy.

Pesma ‘Oči boje duge’ donela je Dr Iggyju ogromnu popularnost i bogatstvo. Kako je naveo, u tom periodu zarađivao je značajne sume, imao je jahtu, nekoliko automobila, a euforija koja ga je pratila bila je ogromna. “Sećam se da je 40, 50 devojaka stajalo ispred moje kuće da se fotografišemo. Euforija oko nas je bila velika”, prisetio se pevač.

Dr Iggy je istakao i atmosferu koja je vladala tokom njegovih nastupa i svakodnevnog života, navodeći da je često morao da beži iz kuće kako bi izbegao okupljene obožavateljke.

Hit ‘Oči boje duge’ i danas je sinonim za jedno vreme i generacije, a Dr Iggy sa osmehom govori o danima kada je njegov život bio ispunjen muzikom, putovanjima i nezaboravnom popularnošću.

Pevač je priznao da godinama nije znao za srodstvo sa legendarnom pevačicom, a porodicu je iznenadila ova vest

Darko Lazić, popularni pevač narodne muzike, nedavno je podelio sa javnošću do sada nepoznatu porodičnu priču – da je legendarna Vida Pavlović bila njegova rodbina. U razgovoru je priznao da ni sam nije znao za ovu vezu sve do pre nekoliko godina, i da o tome ranije nikada nije govorio.

“Nisam ni ja to znao do pre par godina, niti sam ikada pominjao. Odrastao sam uz Vidu Pavlović, a nisam znao da mi je zapravo baba. Majka moje majke i ona su rođene tetke, sestre”, otkrio je Lazić, dodajući: “Dođe mi baba, ona je sestra moje babe.”

Vida Pavlović je ostala upamćena kao jedna od najpoznatijih zvezda narodne muzike osamdesetih godina. Iako je imala izuzetno uspešnu karijeru, život joj nije bio lak – nije ostvarila želju da postane majka. O tome je svojevremeno govorio njen suprug, violinista Steva Jovanović, istakavši da su ljubav i razumevanje održali njihov brak.

“Brakove ne održavaju deca, već ljubav i razumevanje. Nažalost, nemamo dece, ali smo već dvadeset godina zajedno. Mnogo smo patili zbog toga. Lečili smo se i ona i ja, ali očigledno je sudbina odlučila da ne postanemo roditelji”, pričao je Jovanović.

Ipak, Vidina toplina posebno je došla do izražaja kada su u svoj dom primili sestrića koji je ostao bez oca. Vida ga je podizala kao svoje dete, a Jovanović je zaključio: “Vida je prema njemu uvek bila kao majka. Ko da ne voli tako plemenitu ženu?”

Bivša supruga poznatog pevača govorila je o tragičnoj noći, porodičnoj drami i posledicama koje su zauvek promenile njihov život

Mišo Kovač, legendarni muzičar, i njegova bivša supruga Anita Baturina proživeli su jednu od najvećih porodičnih tragedija kada su izgubili sina Edija tokom ratnih devedesetih. U velikoj ispovesti za medije, Anita je ispričala kako se njihova porodica suočila sa gubitkom, otkrivajući do sada nepoznate detalje o poslednjim danima svog sina.

Anita se prisetila perioda kada je Edi, tada šesnaestogodišnjak, poželeo da se priključi ratu i postane deo Bad Blue Boysa. Uprkos roditeljskim pokušajima da mu skrenu pažnju na školu, Edi je bio odlučan u svojoj želji. “Mišo i ja smo ih vaspitali da budu dobri prema drugoj deci. Kada su došle devedesete, Edi je postao Bad Blue Boy i počeo je da priča kako želi da ide u rat, iako je imao samo 16 godina”, ispričala je Anita.

Kako je navela, Mišo je tada odlučio da omogući sinu da iskusi vojnički život preko prijatelja koji je vodio vojnu jedinicu. Edi je pokazao izuzetnu disciplinu i posvećenost, ali to ga nije odvratilo od ideje da jednog dana ode u rat. “Mišo je tada učinio jednu glupost. Kupio je pištolj i dao ga Ediju, verujući da je dovoljno odgovoran”, ispričala je Anita o teškim odlukama koje su prethodile tragediji.

Kobne noći u aprilu 1992. godine, Edi se nije vratio kući, što je izazvalo ogromnu zabrinutost roditelja. Anita je opisala trenutak kada su dobili poziv iz bolnice i saznali da je Edi ranjen. U bolnici su im doktori rekli da je metak prošao pored čeonog dela mozga i da je oporavak izgledao izvesno. Međutim, stanje se naglo pogoršalo, a naknadno je utvrđeno da je došlo do sepse.

“Edi je zbog nečije greške umro od sepse u najvećim mukama, i to mi je najteže da prihvatim. Naš sin nije trebalo da umre”, podelila je Anita svoju bol. Gubitak sina doveo je do potpunog raspada porodice i ostavio dubok trag kako na roditeljima, tako i na ćerki Ivani, koja je tada imala 14 godina.

Priča Miše Kovača i Anite Baturine ostaje svedočanstvo o posledicama rata i porodičnoj tragediji koja je zauvek promenila njihove živote.