Dogovor o vizama D za vozače iz Srbije i železničkoj vezi Beograd-Trst deo je razvojnog programa do 2035. godine

Srbija i Italija dogovorile su zajednički rad na olakšavanju teretnog transporta između dve zemlje, uključujući uvođenje viza D za profesionalne vozače iz Srbije i još tri balkanske države, kao i obnovu železničke linije Beograd-Trst. Ovu informaciju saopštila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević nakon sastanka sa potpredsednikom Saveta ministara i ministrom infrastrukture i saobraćaja Italije, Mateom Salvinijem.

Prema njenim rečima, Italija je pokazala razumevanje za izazove sa kojima se susreću vozači iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije zbog ograničenog vremena boravka u Šengen zoni, te je dogovoreno da se procedura za dobijanje nacionalne vize D realizuje u veoma kratkom roku. “Posebna zahvalnost za razumevanje jedne velike muke za profesionalne vozače iz Srbije i još tri balkanske zemlje, a to je vreme provedeno u Šengen zoni – Italija je izrazila puno razumevanje za dobijanje tzv. vize D i dogovorili smo se da se to sve desi u nekom veoma kratkom roku”, izjavila je Sofronijevićeva.

Viza D omogućava profesionalnim vozačima duži boravak i rad u Italiji, dok su države EU prethodno u velikoj meri odustale od izdavanja ovih viza za vozače iz Srbije, što je dovelo do izjednačavanja njihovog statusa sa turistima. Ministarka je naglasila i širi značaj ovog pitanja za ekonomske lance i snabdevanje evropskih zemalja.

Takođe, na sastanku je istaknuta važnost ponovnog uspostavljanja železničke veze između Beograda i Trsta. “Radićemo vrlo konkretno na tome, Srbija je u svom programu razvoja do 2035. godine ima ovaj projekat u planu i vrlo konkretno ćemo raditi”, navela je Sofronijevićeva.

Zajednički rad na ovim projektima ima za cilj unapređenje transportne saradnje, olakšavanje protoka robe i podršku privrednim vezama između Srbije i Italije, kao i čitavog regiona Balkana.

Ukupni promet robe i usluga između EU i SAD premašio 1,77 biliona evra, čineći 30 odsto globalne trgovine

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zabeležile su tokom 2025. godine istorijski maksimum u međusobnoj trgovinskoj razmeni, koja je prema analizi nemačkog Instituta za ekonomiju (IW) dostigla rekordnih 875 milijardi evra. Ovaj rezultat potvrđuje duboku ekonomsku povezanost, uprkos političkim tenzijama i promenama u carinskoj politici.

Prema podacima Evropske unije, ukupna razmena robe i usluga između EU i SAD prošle godine premašila je 1,77 biliona evra, što predstavlja gotovo 30 odsto globalne trgovine i oko 43 odsto svetskog BDP-a. Svakog dana između dva kontinenta razmeni se roba i usluge vredne više od 4,8 milijardi evra.

U okviru robne razmene, izvoz Evropske unije u SAD povećan je za 7,7 odsto na 580 milijardi evra, dok je uvoz američke robe u Evropu porastao za 2,2 odsto, na 295 milijardi evra. Na taj način, evropski trgovinski suficit prema SAD premašio je 280 milijardi evra, što je jedan od razloga za dugogodišnje nezadovoljstvo američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je tokom 2025. godine više puta pretio uvođenjem dodatnih carina od 25 do 30 odsto na evropsku robu, posebno automobile, čelik i aluminijum. Ipak, nakon pregovora, dogovoren je sporazum kojim je većina evropskih proizvoda izložena maksimalnoj carinskoj stopi od 15 odsto, dok je EU smanjila ili ukinula carine na brojne američke industrijske proizvode. I pored toga, američka strana nastavila je sa pretnjama uvođenjem carina od 100 odsto zemljama koje uvode digitalne poreze američkim tehnološkim firmama.

Najveći gubitnici trgovinskih tenzija trenutno su evropski proizvođači automobila. Izvoz automobila i auto-delova iz EU u SAD smanjen je za 20,4 odsto, pri čemu je Nemačka zabeležila pad izvoza od 18,9 procenata, iako ostvaruje skoro dve trećine evropskog automobilskog izvoza u SAD. Ovaj trend dodatno opterećuje nemačku auto-industriju, koja se suočava i sa konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila, rastućim cenama energije i usporenom domaćom privredom. Ekonomisti ocenjuju da bi eventualna dalja eskalacija carinskog rata mogla naterati evropske kompanije da deo proizvodnje presele u SAD kako bi izbegle dodatne troškove.

Za razliku od robne razmene, SAD beleže dominaciju u sektoru usluga. Transatlantska razmena usluga 2025. godine dostigla je 865 milijardi evra, a EU je u toj oblasti ostvarila deficit od 178 milijardi evra. Više od 40 odsto evropskog uvoza usluga iz SAD odnosi se na intelektualnu svojinu—softverske licence, patente, autorska prava i zaštitne znakove—što omogućava američkim tehnološkim kompanijama značajne prihode na evropskom tržištu.

Irska se istakla kao jedan od najvećih dobitnika promena u globalnoj trgovini: njen izvoz u SAD porastao je za 52,7 odsto, prvenstveno zahvaljujući farmaceutskim i hemijskim proizvodima koji su izuzeti od većine carinskih mera. Ovakav rast posledica je višedecenijske strategije privlačenja američkih farmaceutskih i tehnoloških kompanija kroz povoljan poreski režim i pristup jedinstvenom tržištu EU.

Podaci pokazuju da ekonomije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država ostaju snažno povezane i međusobno zavisne. Istovremeno, rast ukupne trgovine ne garantuje i stabilnost odnosa, što potvrđuju aktuelne tenzije i neizvesnosti oko carinskih politika.

Auto-industrija ključni pokretač rasta, ukupna nemačka ekonomija zabeležila rast od 0,3 odsto u prvom kvartalu

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj porasla je u maju za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, prema zvaničnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Ovaj rezultat znatno premašuje očekivanja ekonomista, koji su prognozirali rast od svega 0,1 odsto. Ključni doprinos ovom rastu dala je automobilska industrija, gde je proizvodnja povećana za 3,6 odsto u poređenju sa aprilom. Pored toga, zabeležen je i rast u građevinskom sektoru.

Ovo je drugi uzastopni mesec u kojem je industrijska proizvodnja u Nemačkoj u porastu, što se tumači kao znak postepenog oporavka najveće evropske privrede nakon poremećaja izazvanih sukobima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Najnoviji podaci se nadovezuju na izveštaj o rastu novih industrijskih porudžbina u maju, među kojima su značajno porasle narudžbine transportne opreme, uključujući vojnu opremu. Ovaj trend se povezuje sa intenziviranjem nemačkog programa modernizacije oružanih snaga.

Nemačka ekonomija je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila rast od 0,3 odsto, dok analitičari očekuju da će veliki programi javnih investicija u infrastrukturu i odbranu dodatno podstaći ekonomski rast. Prema ocenama ekonomista, kombinacija rasta industrijske proizvodnje, poboljšanja poslovnog raspoloženja i povećanja novih porudžbina upućuje na to da se nemačka industrija polako izvlači iz višegodišnjeg perioda stagnacije.

Prošle nedelje, vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je paket reformi koji obuhvata promene u penzionom sistemu, porezu na dohodak i pravilima o bolovanju, s ciljem podsticanja dugoročnog privrednog rasta.