Connect with us

Svet

Iranska vlada odgovorila na pretnje Donalda Trampa o mogućem uništenju civilizacije

Portparolka Fatemeh Mohadžerani izjavila da pretnje ne utiču na javnost, prioritet ostaje očuvanje mira

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Portparolka Fatemeh Mohadžerani izjavila da pretnje ne utiču na javnost, prioritet ostaje očuvanje mira

Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani izjavila je u utorak da najnovije pretnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koje se odnose na mogući nestanak iranske civilizacije, ne utiču na stabilnost i sigurnost građana. Izjava je data državnoj novinskoj agenciji, a Mohadžerani je naglasila da ovakve izjave predstavljaju znak nepoznavanja istorije iranskog naroda.

Tramp je ranije upozorio da bi, ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, moglo doći do “smrti jedne civilizacije”. Mohadžerani je odgovorila da su vrata dijalogu otvorena isključivo uz poštovanje, te da put pretnji i ponižavanja ne vodi konstruktivnim razgovorima. “Očuvanje mira i sigurnosti građana naš je glavni prioritet, a pretnje neće uznemiriti javnost”, izjavila je portparolka.

Ona je dodala da pretnje civilizaciji pre svega pokazuju nepoznavanje istorije naroda koji je više puta prolazio kroz krize i nastavio da postoji. U istom danu, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da se tokom dana očekuju dodatne informacije u vezi sa mogućim pregovorima sa Iranom, ali nije izneo detalje o daljim koracima.

Zvaničnici u Iranu ističu da je snaga kulturnog nasleđa i vere u ispravnost sopstvenog puta od ključnog značaja u prevazilaženju međunarodnih tenzija. Iranska vlada ostaje pri stavu da dijalog može biti moguć samo na osnovu međusobnog poštovanja i bez pretnji.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Zbog visokih temperatura zatvoreno 845 škola i fakulteta u Francuskoj

Ministarstvo obrazovanja donelo odluku, crveni nivo upozorenja zbog toplotnog talasa u 49 departmana

Published

9 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Ministarstvo obrazovanja donelo odluku, crveni nivo upozorenja zbog toplotnog talasa u 49 departmana

Francuski ministar nacionalnog obrazovanja Eduar Žefre saopštio je da je zbog ekstremnih vrućina danas zatvoreno 845 škola i fakulteta širom zemlje. Ove mere preduzete su u departmanima u kojima je proglašen crveni nivo upozorenja na toplotni talas.

Dodatnih 1.800 škola i fakulteta prilagodilo je svoj raspored i prima decu samo u prepodnevnim smenama, kako bi se smanjila izloženost visokim temperaturama. Prema meteorološkim podacima, u 49 departmana na snazi je crveni stepen upozorenja, dok je narandžasti stepen proglašen u 40 departmana, što predstavlja rekordan broj regiona pod najvišim merama opreza zbog vrućina.

“Prvo, postoji pravilo o kontinuitetu javne službe. Zatim, postoji sistem izuzeća – ako je verovatno da će bezbednost osoblja ili dece biti dovedena u pitanje, ustanova mora biti zatvorena”, izjavio je Žefre.

Meteorolozi najavljuju da će današnje temperature u Francuskoj dostići između 37 i 42 stepena Celzijusa, sa mogućim obaranjem apsolutnih temperaturnih rekorda u pojedinim oblastima. Očekuje se da će minimalne i maksimalne vrednosti ostati izuzetno visoke i narednih dana.

Povodom aktuelnog toplotnog talasa, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će vlada danas održati novi krizni sastanak. Makron je pozvao građane da pažljivo prate sve preporuke nadležnih organa i budu oprezni u narednom periodu.

Pročitaj još

Svet

Psiholog Milan Krajnc analizira uticaj dugotrajne moći u državnim institucijama

Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Published

44 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Profesor dr Milan Krajnc, specijalista za sistemske rizike i krizno odlučivanje, objavio je autorski tekst u kojem analizira temu ‘duboke države’ i psihološke posledice dugotrajnog zadržavanja na pozicijama moći. Tekst je objavljen prema dostupnim izvorima.

U fokusu Krajncovog teksta nalazi se ponašanje pojedinaca koji godinama ili čak decenijama ostaju na ključnim mestima unutar državnog sistema. On ističe da ovakva praksa može dovesti do gubitka granice između ličnog i institucionalnog identiteta, pa pojedinci instituciju više ne doživljavaju kao servis građana, već kao svoj lični prostor. “Ako sam ja sistem, onda je napad na mene napad na državu”, navodi Krajnc kao primer opasne zamene identiteta.

Profesor Krajnc upozorava na fenomen u organizacionoj psihologiji gde dugotrajna moć kod pojedinca razvija osećaj nepogrešivosti i stvara zatvorene krugove lojalnosti. Ovi obrasci ponašanja, prema njegovim rečima, mogu da ugroze osnovnu funkciju državnih institucija i dovedu do zaštite postojećeg poretka pod izgovorom zaštite države.

Krajnc zaključuje da razumevanje psiholoških mehanizama u državnim strukturama može doprineti identifikaciji potencijalnih rizika i boljem upravljanju sistemskim krizama. On ističe važnost osvešćivanja ovih procesa kako bi institucije ostale u službi građana, a ne pojedinaca.

“Dugotrajna moć uvek nosi rizik od gubitka realnog uvida i identifikacije sa državnim aparatom, što može imati posledice po čitav sistem”, navodi profesor Krajnc.

Pročitaj još

Svet

Ukrajinski napadi dronovima pogodili Moskvu i energetsku infrastrukturu Rusije

Bezbednosne službe istražuju posledice napada, zabeleženi veliki požari i restrikcije goriva u više od 25 ruskih regiona

Published

49 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Bezbednosne službe istražuju posledice napada, zabeleženi veliki požari i restrikcije goriva u više od 25 ruskih regiona

U poslednjih sedam dana, ukrajinski napadi dronovima pogodili su Moskvu i više strateških objekata u Rusiji, što je izazvalo požare i poremećaj u snabdevanju gorivom, saopštili su bezbednosni izvori. Najveći talas napada dogodio se tokom noći između 17. i 18. juna, kada je pogođena moskovska rafinerija nafte, drugi put u nekoliko dana.

Prema dostupnim izveštajima, napadi su izazvali velike požare i privremeni prekid avio-saobraćaja u Moskvi. Ukrajinski zvaničnici poručili su da će, ukoliko Ukrajina gori, goreti i Moskva. Kao posledica ovih napada, Rusija se suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju gorivom. U više od 25 ruskih regiona zabeležene su nestašice i poremećaji u distributivnom lancu, dok su benzinske stanice u Moskvi i severnim delovima zemlje uvele restrikcije na količinu goriva po vozaču.

Zvaničnici su izjavili da su kompanije ograničile prodaju benzina na između 60 i 100 litara po vozaču, dok je na okupiranom poluostrvu Krim prodaja goriva obustavljena za građane i komercijalna preduzeća. Gorivo je sada dostupno samo državnim organima, hitnim službama i vojsci.

Međunarodna agencija za energiju potvrdila je da je proizvodnja ruske sirove nafte pala za oko 5% na godišnjem nivou, što je direktna posledica uspešnih ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu. Procene govore da je skoro trećina ruskih kapaciteta za preradu nafte bila privremeno van funkcije.

“Istraga je u toku i nadležne službe prate situaciju na terenu”, navode izvori iz bezbednosnih službi. Ukrajina je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN povodom uništavanja kulturne i verske baštine usled sukoba, dok su evropski saveznici najavili dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u oblasti protivvazdušne odbrane.

Pročitaj još

U Trendu