Connect with us

Domaće

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio 162.746 zahteva za dozvole, pad izdatih dozvola za 2 odsto

Broj prijava za građevinske dozvole u 2025. porastao za 6 odsto, ali izdato 29.713 dozvola i vrednost radova smanjena na 1.052 milijarde dinara

Published

2 months ago

on

pexels-photo-8293664

Broj prijava za građevinske dozvole u 2025. porastao za 6 odsto, ali izdato 29.713 dozvola i vrednost radova smanjena na 1.052 milijarde dinara

U Srbiji je tokom 2025. godine podneto ukupno 162.746 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prijavljena potencijalna vrednost projekata takođe je porasla za približno isti procenat, što prema tumačenju NALED-a ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti na tržištu građevine.

Uprkos rekordnom broju prijava, zvanična statistika pokazuje da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2025. godini smanjen na 29.713, što je za 2 odsto manje nego u 2024. godini. Vrednost građevinskih radova prema izdatim dozvolama iznosila je 1.052 milijarde dinara (nešto manje od 9 milijardi evra), što je 4 odsto manje nego godinu dana ranije. Ovaj iznos je naveden u nominalnim vrednostima, dok je realna vrednost dodatno umanjena zbog uticaja inflacije.

Blagi rast beleži stanogradnja, gde je broj izdatih dozvola za stanove iznosio 40.021, što je rast od 1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, sa 20.923 zahteva, odnosno 8 odsto više nego 2024. godine, što predstavlja rekord u poslednjih pet godina.

Analiza NALED-a ukazuje da je udeo rešenih predmeta kod Agencije za privredne registre (APR) pao sa 97 odsto u 2024. na 94,6 odsto u 2025. godini. Najuspešniji gradovi po brzini izdavanja dozvola su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, dok su među opštinama najefikasniji Bogatić, Apatin i Ćuprija.

Sve lokalne samouprave u proseku su izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dan, što je u skladu sa maksimalnim zakonskim rokovima. Na upotrebne dozvole se čekalo prosečno 13 dana, a na građevinske dozvole osam dana. U opštinama je prosečno vreme čekanja na građevinsku dozvolu bilo 8,5 dana, dok je u gradovima postupak trajao oko 10 dana. Analiza pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, sa izraženijim kašnjenjima u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto).

U 11,7 odsto slučajeva zahtevi su vraćeni na usaglašavanje, a ovaj procenat je nešto veći u gradovima nego u opštinama. Elektronske građevinske dozvole predstavljaju prvu zaokruženu javnu elektronsku uslugu u Srbiji, uspostavljenu 2016. godine. Preporuka NALED-a je potpuna digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i uspostavljanje Centralnog registra planskih dokumenata, što bi omogućilo veću transparentnost i efikasnost u sektoru.

“Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.”, navode u NALED-u.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Er Srbija ponovo uvodi direktne letove ka Minhenu nakon 18 godina pauze

Svakodnevni polasci između Beograda i Minhena, ukupno deset nemačkih destinacija u mreži Er Srbije

Published

3 hours ago

on

May 23, 2026

By

Svakodnevni polasci između Beograda i Minhena, ukupno deset nemačkih destinacija u mreži Er Srbije

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija juče je zvanično obnovila direktnu avio-liniju između Beograda i Minhena, nakon pauze od 18 godina, saopšteno je iz kompanije. Let JU342/3 uspostavio je svakodnevne polaske iz glavnog grada Srbije ka najvećem gradu Bavarske, čime se dodatno unapređuje povezanost sa jednim od vodećih evropskih poslovnih i saobraćajnih centara.

Letovi iz Beograda za Minhen realizuju se ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom u 07.10 časova, sa povratkom iz Minhena u 09.30 časova, dok su sredom, petkom i nedeljom polasci iz Beograda u 17.55 časova, a povratni letovi iz Minhena u 20.15 časova. Uvođenjem ove linije, Er Srbija sada direktno povezuje Beograd i Niš sa ukupno deset destinacija u Nemačkoj.

Minhen je poznat kao ključni poslovni, sajamski i turistički centar, sa bogatom istorijom, arhitekturom i kulturnim događajima svetskog značaja, među kojima se izdvaja Oktoberfest. Grad je takođe značajno vazduhoplovno čvorište koje pruža brojne mogućnosti za nastavak putovanja širom sveta.

„Uspostavljanjem direktne linije između Beograda i Minhena dodatno jačamo naše prisustvo na nemačkom tržištu i unapređujemo povezanost Srbije sa važnim saobraćajnim i privrednim čvorištem u Evropi. Minhen je značajna destinacija kako za poslovne putnike, tako i za one koji putuju turistički. Uvođenjem svakodnevnih letova potvrđujemo našu posvećenost širenju mreže i kontinuiranom odgovoru na potrebe tržišta i putnika i omogućavamo brza i jednostavna presedanja preko Beograda ka naširokoj mreži destinacija“, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Putnicima iz Minhena, preko Beograda, dostupne su veze do gradova poput Njujorka, Šangaja, Guangdžoua, Istanbula, Atine, Soluna, Roda, Krfa, Irakliona, Mikonosa, Santorinija, Larnake, Tbilisija, Izmira, Malage, Napulja, Palerma, Katanije, Malte, Varne, Bukurešta, Sofije, Budimpešte, Beča, Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Tirane, Podgorice, Tivta, Mostara, Ohrida, Dubrovnika, Splita, Rijeke, Pule, Zadra i Brača. Zahvaljujući pažljivo planiranom redu letenja, Beograd dodatno jača poziciju tranzitnog čvorišta koje povezuje Bavarsku sa regionom Balkana, Mediteranom i destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.

Pročitaj još

Domaće

Lada automobile GmbH obustavlja poslovanje u Nemačkoj posle više od 50 godina

Kompanija sa oko deset zaposlenih podnela zahtev za stečaj, zvanični izvoz obustavljen još 2019. zbog EU propisa

Published

7 hours ago

on

May 23, 2026

By

Kompanija sa oko deset zaposlenih podnela zahtev za stečaj, zvanični izvoz obustavljen još 2019. zbog EU propisa

Kompanija Lada automobile GmbH iz Bukstehudea, koja je više od 50 godina bila nemački uvoznik ruskog brenda lada, podnela je zahtev za stečaj zbog nemogućnosti pronalaska novog investitora. Poslovanje je obustavljeno već nekoliko meseci, a kompanija je do nedavno zapošljavala oko deset ljudi, navode nemački izvori.

Zvanični izvoz modela lada u Evropu zaustavljen je krajem 2019. godine, kada je Evropska unija pooštrila propise o emisiji. Nakon toga, uvoznik je nastavio da uvozi terenac “niva” kao sivi uvoz, prodavajući ga pod nazivima “lada 4×4” i “lada tajga”. Ovi automobili su, prema navodima, bili lošijeg kvaliteta, ali su se izdvajali izuzetno niskom cenom.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini i uvođenja embarga protiv Rusije, mogućnost nabavke novih vozila i rezervnih delova skoro je potpuno nestala. Time je i poslednja mogućnost poslovanja ugašena, što je dovelo do povlačenja kompanije sa nemačkog tržišta.

Krajem 2019. godine, kompanija je bila direktno pogođena regulatornim promenama u EU, što je značajno uticalo na njen poslovni model. Nakon 2022. godine, dodatni pritisci su došli zbog geopolitičkih dešavanja i nedostatka pristupa ruskim proizvodima i komponentama.

Vesti o stečaju i povlačenju Lada automobile GmbH sa nemačkog tržišta označavaju kraj prisustva ruskog automobila u Nemačkoj posle više od pola veka.

Pročitaj još

Domaće

Čangan otvorio dva prodajno-servisna centra od 200 i 250 kvadrata u Srbiji

Crossroad Asia lansirao salone u Novom Sadu i Beogradu, najavljeno širenje mreže tokom 2026. godine

Published

23 hours ago

on

May 22, 2026

By

Crossroad Asia lansirao salone u Novom Sadu i Beogradu, najavljeno širenje mreže tokom 2026. godine

Kompanija Crossroad Asia, deo OMR Grupe i zvanični distributer kineskog proizvođača automobila Čangan, otvorila je 20. maja dva nova prodajno-servisna centra ovog brenda u Srbiji, u Novom Sadu i Beogradu. Otvaranje ovih objekata predstavlja prvu fazu strateškog širenja mreže, sa ciljem da tokom 2026. godine Čangan pokrije ceo region.

Salon AK Stojanov d.o.o. u Novom Sadu, na adresi Zrenjaninski put 14, raspolaže izložbenim prostorom od 200 kvadratnih metara i servisnim kapacitetima od 250 kvadratnih metara. Ovaj objekat omogućava kupcima u Vojvodini potpunu uslugu – od prezentacije celokupne palete modela do profesionalnog održavanja vozila.

U Beogradu je otvoren salon AK Kompresor, na adresi Žorža Klemansoa 19 na Dorćolu, sa izložbenim prostorom od 200 kvadrata i servisom od 300 kvadrata. Kupci u glavnom gradu i okolini moći će da se upoznaju sa svim modelima brenda Čangan, kao i da koriste kompletne servisne usluge.

Kompanija Crossroad Asia naglašava da je otvaranje salona u Novom Sadu i Beogradu tek početak širenja distributivne mreže. U narednim nedeljama i mesecima predviđeno je otvaranje novih salona, što je deo strategije za izgradnju jedne od najsnažnijih mreža u automobilskoj industriji regiona. Fokus ostaje na dugoročnoj posvećenosti kupcima i olakšanom ulasku u eru elektromobilnosti.

Prema kompaniji, cilj je da kupcima u Srbiji i regionu obezbedi stabilnost i sigurnost, kao i potpunu uslugu tokom čitavog životnog veka vozila – od kupovine do redovnog održavanja. Svečano otvaranje novih salona prati slogan brenda: “Changan – pametan izbor na duge staze”.

Pročitaj još

U Trendu