Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić izrazio duboku tugu povodom smrti Vladimira Cvetkovića, ističući njegovu posvećenost i viziju u istoriji kluba.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić oglasio se povodom smrti Vladimira Cvetkovića, nekadašnjeg košarkaša i generalnog sekretara Crvene zvezde, koji je preminuo danas u Beogradu u 85. godini života. Odlazak legende ostavio je snažan utisak na Džajića, koji je istakao da su zajedno proživeli najvažnije trenutke klupskog sporta.

Džajić je u zvaničnom saopštenju naveo: „Sa velikom tugom primio sam vest o odlasku Cvetkovića, čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Crvene zvezde i srpskog sporta. Pamtiću ga kao izuzetno sposobnog sportskog radnika, čoveka ogromne energije, vizije i posvećenosti, sa kojim sam proveo najvažnije i najlepše trenutke u svojoj karijeri klupskog funkcionera.“

Vladimir Cvetković bio je jedan od ključnih ljudi za razvoj Crvene zvezde kroz decenije, kako na terenu kao košarkaš, tako i kasnije kao funkcioner fudbalskog kluba. Njegova profesionalnost i doprinos ostavili su dubok trag među kolegama i sportistima.

Džajić je posebno istakao zajedničke snove i dostignuća koja su ostvarili tokom godina saradnje. „Zajedno smo sanjali najveće uspehe našeg kluba“, poručio je Džajić u emotivnom obraćanju.

Smrt Vladimira Cvetkovića predstavlja veliki gubitak ne samo za Crvenu zvezdu već i za čitav srpski sport. Njegovo nasleđe nastaviće da inspiriše generacije koje dolaze.

Fudbalski savez Srbije izrazio saučešće porodici Vladimira Cvetkovića, čuvenog košarkaša i sportskog radnika, koji je preminuo u 85. godini života

Vladimir Cvetković, legendarni košarkaš Crvene zvezde i bivši generalni sekretar Fudbalskog kluba Crvena zvezda, preminuo je danas u Beogradu u 85. godini. Fudbalski savez Srbije (FSS) uputio je porodici najiskrenije saučešće povodom ovog gubitka za srpski sport.

Cvetković je bio izuzetno važna ličnost za Crvenu zvezdu, kako na terenu tako i van njega. U igračkoj karijeri postao je jedan od najboljih košarkaša u istoriji beogradskog kluba i reprezentativac Jugoslavije sa ukupno 149 odigranih utakmica i 1276 postignutih poena. Za nacionalni tim osvojio je četiri srebrne medalje na najvećim takmičenjima: Svetsko prvenstvo 1963. i 1967, Olimpijske igre 1968. godine i Evropsko prvenstvo 1969.

Rođen je 24. maja u Loznici, a sportski put počeo je kao fudbalski golman sve do ozbiljne povrede ramene kosti leve ruke sa svega 14 godina. Po savetu lekara prešao je na košarku, gde se afirmisao kao član Crvene zvezde i jugoslovenske reprezentacije. U Beogradu je diplomirao na Ekonomskom fakultetu, a kasnije bio direktor Sportskog centra ‘Tašmajdan’. Od 1992. do 1998. godine obavljao je funkciju ministra za sport.

Kao generalni sekretar FK Crvena zvezda, zajedno sa Draganom Džajićem, učestvovao je u stvaranju tima koji je postao šampion Evrope i sveta te osvojio čak 18 trofeja tokom njegovog osamnaestogodišnjeg staža na toj funkciji.

Cvetković je bio prvi zvanično izabrani najbolji sportista Sportskog društva Crvena zvezda (1965), dobitnik Oktobarske nagrade Grada Beograda, Majske nagrade Republike Srbije, ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem i ordena rada sa zlatnim vencem, kao i brojnih drugih priznanja. Njegova bivša supruga Rada Đurić bila je košarkašica; otac je dvoje dece – ćerke Zorane koja danas radi kao doktor kliničke psihologije u SAD i sina Rastka koji se takođe bavio košarkom igrajući za Crvenu zvezdu i inostrane klubove.

Odlazak Vladimira Cvetkovića predstavlja veliki gubitak za domaći sport.

Trener Arsenala odveo klub do druge finalne utakmice Lige šampiona, prvu još od 2006. godine kada je tim vodio legendarni Francuz.

Mikel Arteta, aktuelni trener Arsenala, ostvario je istorijski uspeh plasmanom kluba u drugo finale Lige šampiona u istoriji ovog londonskog tima. Arsenal je prethodno igrao finale elitnog evropskog takmičenja u sezoni 2005/06, tada pod vođstvom Arsènea Wengera, a sada će imati priliku da se bori za titulu ponovo, što predstavlja veliki povratak na evropsku scenu posle duge pauze.

Arteta je preuzeo Arsenal decembra 2019. godine i već za nešto više od četiri godine postao prvi trener posle Wengera koji je ekipu doveo do završnice Lige šampiona. Ovaj uspeh dolazi nakon što su “tobdžije” prošle sezone stigle do polufinala, gde su eliminisani od Paris Saint-Germaina. Ovog puta, Arsenal je uspešno preskočio polufinale i izborio mesto u velikom finalu koje će biti odigrano u Budimpešti.

Za vreme svog mandata, Mikel Arteta ne samo da je vratio Arsenal među elitne evropske klubove, već je ove sezone zabeležio i impresivnih 42 pobede u ukupno 59 utakmica – rekord koji datira još iz čuvene sezone 1970/71. Klub trenutno vodi na tabeli Premijer lige sa pet bodova više od Mančester Sitija ali uz utakmicu više, dok do kraja prvenstva ostaju još tri kola za Arsenal i četiri za Siti.

Plasman u finale Lige šampiona ima dodatnu težinu jer je ovo tek četvrto polufinale najprestižnijeg klupskog takmičenja za Arsenal – prethodna dva bila su upravo pod Wengerovim vođstvom (2005/06 protiv Viljareala i 2008/09 protiv Mančester junajteda). Arteta tako nastavlja put svog učitelja i bivšeg trenera čije nasleđe sada ima priliku da prevaziđe.

Navijači Arsenala ponovo imaju razloga za slavlje nakon godina bez značajnih evropskih uspeha. Klub iz severnog Londona poslednju titulu prvaka Engleske osvojio je davne 2004. godine upravo pod palicom Arsènea Wengera (prethodne titule: 1998. i 2002.), a ove sezone ima realnu šansu da prekine dvodecenijsko čekanje na domaću krunu.

Arsenal će naredni izazov imati već ovog vikenda kada gostuje Vest Hemu koji se bori za opstanak u ligi. Međutim, fokus igrača i stručnog štaba biće pre svega usmeren ka finalu Lige šampiona koje pruža mogućnost da Mikel Arteta ostavi trajan pečat u istoriji kluba.