Connect with us

Domaće

Evropska unija uvodi energetski razred za data centre zbog potrošnje od tri odsto struje

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / ColossusCloud

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Evropska unija planira da krajem jula predstavi regulativu koja uvodi sistem energetskog ocenjivanja za data centre, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti u sektoru koji ubrzano raste zbog razvoja veštačke inteligencije. Prema najavama, svi novi i postojeći data centri dobijali bi elektronske energetske oznake, slično sistemu koji se koristi za kućne uređaje.

Nacrt regulative predviđa da kompanije smanje potrošnju električne energije i vode, povećaju udeo čiste energije i iskoriste otpadnu toplotu za grejanje objekata i sisteme daljinskog grejanja. Razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava rast sektora data centara, što izaziva sve veći pritisak na elektroenergetsku mrežu u Evropi.

Evropska komisija procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara u Evropskoj uniji do kraja decenije mogla da premaši tri odsto ukupne potrošnje struje Unije. Poseban izazov predstavljaju AI data centri, čiji serveri troše od tri do deset puta više električne energije u poređenju sa tradicionalnim data centrima, pokazuju podaci nemačkog instituta Interfejs.

Stručnjaci upozoravaju da veliki AI klasteri, čija snaga iznosi od 100 do 300 megavata, sve više podsećaju na energetski intenzivna industrijska postrojenja, a ne na klasičnu IT infrastrukturu.

Predlog Evropske komisije ima za cilj da odgovori na ove izazove kroz strožu regulativu i transparentnije praćenje potrošnje, kako bi se dugoročno obezbedila održivost i stabilnost energetskog sistema u Uniji.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Banke ostvarile profit od 166,5 milijardi dinara, prinos na kapital 17,3 odsto

Neto prihod od naknada porastao na 100,3 milijarde dinara, osam banaka drži 87% tržišta

Published

6 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Neto prihod od naknada porastao na 100,3 milijarde dinara, osam banaka drži 87% tržišta

Bankarski sektor Srbije zabeležio je zbirni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra) u 2025. godini, uz rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju najnoviji ekonomski podaci. Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je povećanje od 40 baznih poena, dok je u odnosu na 2021. godinu ovaj pokazatelj profitabilnosti porastao za više od 10 procentnih poena.

Prema analizi rezultata, 16 banaka ostvarilo je pojedinačni profit veći od milijardu dinara, čime bi se svaka od njih svrstala među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti. Najveći profit u apsolutnom iznosu imala je Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen sa 29,1 milijardom i Unicredit sa 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke su zabeležile prinos na kapital iznad 20 odsto.

U 2025. godini neto prihod od kamata bio je blizu 250 milijardi dinara, što je oko tri odsto manje nego 2024. godine, dok je neto kamatna marža pala sa oko 4 odsto na 3,6 odsto. Uprkos ovom padu, banke su više nego duplirale neto prihod od kamata u odnosu na 2021. godinu, a marža je uvećana za više od jednog procentnog poena. Neto prihod od naknada i provizija porastao je 8 odsto, dostigavši 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego pre četiri godine.

Kreditna aktivnost nastavila je rast i tokom 2025. godine. Stopa rasta kreditiranja u decembru iznosila je 15,4 odsto, pri čemu su gotovinski i stambeni krediti građanima porasli za skoro 20 odsto, dok su krediti privredi povećani za 11,3 odsto. U strukturi pozajmica i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva. Na kraju decembra, udeo loših kredita bio je 2,1 odsto.

Na tržištu dominaciju drži osam najvećih banaka, koje zajedno kontrolišu 87 odsto ukupnog tržišta, dok sve ostale banke imaju udeo manji od 3 odsto. Intesa je vodeća sa tržišnim udelom od 15,3 odsto, sledi OTP banka sa 14,2 odsto, dok je Raiffeisen na trećem mestu sa 11 odsto.

Evropska centralna banka je od sredine 2024. godine počela snižavanje kamata i prepolovila depozitnu stopu, dok je centralna banka u Srbiji referentnu kamatnu stopu „zamrzla” na 5,75 odsto od septembra 2024. godine. I pored ublažavanja monetarnog ciklusa, banke su zadržale visok nivo profitabilnosti i nastavile da ostvaruju značajne rezultate u svim ključnim segmentima poslovanja.

Pročitaj još

Domaće

Privredna komora Srbije pokreće podršku za izvoz ambalaže prema novoj EU uredbi od 12. avgusta

Primena PPWR počinje 12. avgusta, a obuhvata deset ključnih oblasti i četiri tačke usklađenosti za izvoznike

Published

21 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Primena PPWR počinje 12. avgusta, a obuhvata deset ključnih oblasti i četiri tačke usklađenosti za izvoznike

Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je inicijativu kako bi domaće kompanije na vreme pripremila za početak primene nove Uredbe Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), čija prva faza stupa na snagu 12. avgusta 2026. godine. Nova uredba, koja je deo Evropskog zelenog dogovora, uvodi jedinstvena pravila za svu ambalažu na tržištu EU, a njena primena će se odvijati postepeno do 2034. godine kroz dodatne podzakonske akte koje donosi Evropska komisija.

PPWR pokriva deset ključnih oblasti, među kojima su smanjenje ambalažnog otpada, reciklabilnost, minimalni udeo recikliranog sadržaja, ponovna upotreba, kompostabilnost, minimiziranje ambalaže, ograničenja jednokratne plastike, nova pravila označavanja i proširena odgovornost proizvođača (EPR), kao i sistemi povratne naknade (DRS). Samo tokom 2026. godine očekuje se donošenje dva delegirana akta Evropske komisije, koji će detaljno urediti pravila označavanja ambalaže i obračun recikliranog sadržaja, čime će se regulatorni okvir dodatno razvijati i nakon početka primene uredbe.

Savetnica predsednika PKS Dušanka Kalezić izjavila je da je PKS, zajedno sa SIPPO programom, pokrenula stručnu podršku pre svega malim i srednjim kompanijama koje izvoze ili planiraju izvoz na tržište EU. „Cilj prve faze projekta bio je da kompanije već tokom prve godine primene uredbe steknu razumevanje novih obaveza, dobiju praktične smernice za usklađivanje poslovanja i pristup edukativnim materijalima i alatima koji će im olakšati pripremu“, rekla je Kalezić.

Prva aktivnost u okviru programa bio je vebinar „Održivo pakovanje: EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) – kako se pripremiti?“, održan 19. juna uz podršku međunarodne ekspertkinje Laure Peano. Tokom vebinara naglašene su četiri ključne tačke usklađenosti sa Uredbom, koje firme moraju da ispune od 12. avgusta: izrada kompletne tehničke dokumentacije za svaki tip ambalaže prema Aneksu VII, uvođenje podataka za identifikaciju i sledljivost proizvoda na svakom pakovanju, registracija proizvođača u nacionalnim sistemima proširene odgovornosti (EPR) i uspostavljanje internih procedura za povlačenje neusaglašene ambalaže sa tržišta.

Pored PPWR, PKS kroz SIPPO program pruža podršku i u vezi sa Uredbom o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR) i Digitalnim pasošem proizvoda (DPP). Takođe, razvijen je Alat za procenu spremnosti za održivo poslovanje, koji je uvršten u Drugo izdanje mapiranih inicijativa i platformi Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavanje (EFRAG).

PKS je omogućila privrednicima pristup snimku vebinara na svom YouTube kanalu, a u okviru programa razvijena su i dva digitalna alata – Data Collection File i PPWR Compliance File, koji su testirani i pilotirani sa članicama PKS u realnim uslovima poslovanja. Privredna komora Srbije će i u narednom periodu nastaviti da kroz stručne skupove, obuke i konsultacije pruža podršku kompanijama kako bi spremno odgovorile na nove regulatorne zahteve EU i očuvale konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

BDP Srbije porastao 3,6 odsto, industrijska proizvodnja beleži rast od 0,6 odsto

Izvoz raste brže od uvoza, pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto u prvih pet meseci 2026.

Published

36 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Izvoz raste brže od uvoza, pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto u prvih pet meseci 2026.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u periodu januar–maj 2026. godine povećan je za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koju izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut. Istovremeno, industrijska proizvodnja porasla je za 0,6 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,6 procenata.

U istom periodu, izvoz Srbije zabeležio je brži rast u odnosu na uvoz, pri čemu je pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto, što je značajno više nego prošle godine kada je iznosila 77,9 odsto. Promet u trgovini na malo svrstava Srbiju među najbrže rastuće zemlje Evrope, dok je rast zarada nadmašio troškove života – prosečna neto zarada u martu bila je za 10,9 odsto viša od prosečne potrošačke korpe, a čak 115,1 odsto iznad minimalne potrošačke korpe.

Prema MAT-u, solidni makroekonomski pokazatelji prikrivaju velike razlike između sektora. Najveći negativan doprinos dolazi iz građevinarstva, koje je smanjilo ukupni rast za 0,55 procentnih poena. U industrijskoj proizvodnji, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1,6 odsto, dok je rudarstvo i elektroprivreda beležila pad od 0,5, odnosno 3,2 odsto. U maju je industrijska proizvodnja bila viša za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Rast u rudarstvu iznosi 3,2 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije zabeležio pad od 8,6 odsto.

Eksploatacija uglja u maju povećana je za 21,7 odsto, dok su eksploatacija ruda metala i sirove nafte i prirodnog gasa smanjene za 1,9 odsto. Ostalo rudarstvo palo je za 10,1 odsto. Elektroprivreda, koja čini skoro 15 odsto ukupne industrijske proizvodnje, beleži kontinuirani pad trenda već deset meseci, sa prosečnom mesečnom stopom pada od 0,8 odsto. Proizvodnja hidroenergije u ovoj godini je za 11,2 odsto ispod višegodišnjeg proseka.

Prerađivačka industrija ostvarila je iznenađujuće dobre rezultate. U martu je zabeležen međugodišnji rast od 8,4 odsto, u aprilu 5,3 odsto, dok je u maju rast usporio na 1,4 procenta. U maju je povećanje proizvodnje zabeleženo u 13 od 24 oblasti prerađivačke industrije, koje čine 62 odsto sektora. Posebno je značajan rast proizvodnje koksa i derivata nafte.

Inflacija se i dalje kreće u granicama cilja Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice ciljanog koridora očekuje se krajem godine. Srbija i dalje ima nižu inflaciju od većine evropskih zemalja – u maju je veća međugodišnja inflacija zabeležena u devet od 27 članica Evropske unije.

Pročitaj još

U Trendu