Analitičari upozoravaju na posledice geopolitičkih tenzija, dok tržišta prate potencijalni uticaj na globalno snabdevanje energentima

Cena nafte na svetskom tržištu ostaje na povišenom nivou, pošto referentna evropska nafta Brent danas iznosi oko 95 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta na nivou od oko 92 dolara. Investitori pažljivo prate razvoj geopolitičkih tenzija koje bi mogle da utiču na globalno snabdevanje energentima, saopšteno je iz relevantnih izvora.

Rast cena dolazi u trenutku kada tržište procenjuje moguće posledice situacije na Bliskom istoku, kao i potencijalne poremećaje u lancima snabdevanja. Analitičari ističu da je tržište izuzetno osetljivo na svaku informaciju koja bi mogla da ugrozi proizvodnju ili transport energenata, što dodatno podstiče neizvesnost među investitorima i privrednicima.

Za potrošače, kretanje cena nafte ima poseban značaj, budući da više cene sirove nafte najčešće dovode do rasta cena goriva, što povećava troškove transporta, logistike i proizvodnje. Takav razvoj situacije može uticati na povećanje inflacije i opterećenje životnih troškova stanovništva.

Iako su trenutni nivoi ispod istorijskih rekorda iz prethodnih energetskih kriza, cena od oko 95 dolara po barelu smatra se dovoljno visokom da izazove zabrinutost među privrednicima i kreatorima ekonomske politike. Posebno se prati da li će Brent dostići psihološki prag od 100 dolara po barelu, što bi moglo dodatno uticati na globalnu ekonomiju.

“Tržište energenata trenutno je izuzetno osetljivo na promene i geopolitičke događaje, a svi značajni proizvođači i potrošači pažljivo prate razvoj situacije”, navode analitičari.

U narednim nedeljama očekuje se da će fokus tržišta biti na geopolitičkim dešavanjima, odlukama velikih proizvođača nafte i procenama globalne tražnje, što će odrediti da li će rast cena biti kratkotrajan ili će svet ući u novu fazu skupljih energenata.

Rumunske službe utvrdile odgovornost Ruske Federacije, nalazi prosleđeni NATO saveznicima

Tehnički izveštaj rumunskih državnih službi potvrdio je da je bespilotna letelica koja se srušila u gradu Galaciju ruskog porekla i reč je o modelu „Geran-2“. Incident je doveo do povreda građana i materijalne štete na stambenom objektu, saopšteno je iz nadležnih organa.

Prema nalazima istrage, stručnjaci su analizom fragmenata pronađenih na mestu pada utvrdili da je na delovima konstrukcije jasno vidljiv natpis na ćirilici „ГЕРАН-2“, kao i da su elektronske komponente, navigacioni sistemi i motor u potpunosti identični prethodno dokumentovanim ruskim dronovima ove serije. Dodatne analize materijala i pogonskog goriva potvrdile su podudarnost sa ruskim vojnim aparatima.

Rumunske vlasti ističu da ovakav incident, u kojem je borbena letelica pogodila civilni objekat na teritoriji države članice NATO saveza, nosi posebnu težinu. Zvaničnici su naglasili da bezbednost građana i teritorijalni integritet predstavljaju osnovnu obavezu države i da nijedan napad neće biti zanemaren. Izveštaj o incidentu prosleđen je NATO i Evropskoj uniji radi koordinacije daljih bezbednosnih mera na istočnim granicama Alijanse.

Paralelno sa objavom tehničkog izveštaja, evropska platforma za borbu protiv dezinformacija upozorila je na propagandnu kampanju u kojoj pojedini ruski medijski kanali pokušavaju da pripišu odgovornost za napad Ukrajini ili Rumuniji. Rumunske vlasti ističu da tehnički dokazi nedvosmisleno potvrđuju rusko poreklo letelice i odgovornost za incident.

“Na osnovu prikupljenih dokaza i sprovedene analize, utvrđena je direktna povezanost letelice sa Ruskom Federacijom”, navodi se u saopštenju nadležnih organa.

Vlasti istražuju političku krizu, još nije poznato da li će ostavka biti prihvaćena

Predsednik Irana Masud Pezeškijan podneo je ostavku vrhovnom vođi, navodeći u pismu da su predsednik i vlada isključeni iz ključnih procesa donošenja odluka, dok Iranska revolucionarna garda (IRGC) preuzima kontrolu nad državnim poslovima. Incident se dogodio tokom prethodne sedmice, prema navodima iz diplomatskih izvora. Još uvek nije poznato da li će vrhovni vođa prihvatiti ostavku.

Prema dostupnim informacijama, Pezeškijan je istakao da pod ovakvim okolnostima nije u mogućnosti da vodi vladu niti da ispunjava zakonske obaveze, zbog čega je zatražio da njegova ostavka bude odmah prihvaćena. U prethodnim danima, predsednik Irana izdao je naredbu da se obnovi pristup internetu, ali većina stanovništva i dalje ne može da koristi mrežu, što traje 87 dana. Pristup internetu je prvobitno ukinut 8. januara kao odgovor na proteste, a potom je postepeno vraćen tokom februara.

Na međunarodnom planu, Sjedinjene Države su tokom vikenda izvele napade na radarske i komandne lokacije u Iranu, kao odgovor na obaranje američkog drona iznad međunarodnih voda. Američki borbeni avioni su uništili protivvazdušnu odbranu, zemaljske kontrolne stanice i dva borbena drona. Nije bilo povređenih među američkim vojnicima.

Pregovori između Sjedinjenih Država i Irana nailaze na prepreke, nakon što su iz Vašingtona zatražene izmene u nacrtu sporazuma, posebno u vezi sa režimom plovidbe u Ormuzu i iranskim finansijskim fondovima. Reakcije iz Irana ukazuju na otpor prema dodatnim ustupcima, a mediji bliski revolucionarnoj gardi navode da bi Teheran radije prihvatio neuspeh pregovora nego nepovoljan dogovor.

“Istraga političkih događaja je u toku i još nije poznato da li će ostavka predsednika biti zvanično prihvaćena”, navedeno je u saopštenju nadležnih organa.