Premijska izvozna cena smrznute maline u Srbiji u trećem kvartalu iznosi 4,88 evra, dok domaći proizvođači traže sigurniji plasman

Premijska izvozna cena smrznute maline iz Srbije, koja se u trećem kvartalu popela na 4,88 evra (oko 570 dinara) po kilogramu, pokazuje da je prodaja malina u Srbiji po ceni od 2.250 dinara po kilogramu moguća, prema saopštenju iz sektora izvoza. Srbija je već decenijama poznata po izvozu jagodastog voća, a smrznuta malina ostaje jedan od najvažnijih proizvoda domaće poljoprivrede.

Iako se većina domaćih poljoprivrednika svake godine suočava sa neizvesnim otkupnim cenama, izvoz ovog voća donosi značajne prihode. Pre svega, u rekordnim godinama izvoz smrznute maline premašivao je 360 miliona evra. Osim maline, značajni izvozni aduti su i sveža jabuka, smrznuta kupina i smrznuta višnja. Najveća tržišta za izvoz su Nemačka i Francuska.

Prodaja malina u Srbiji po ceni od 2.250 dinara

Za proizvođače u Srbiji, prodaja malina u Srbiji po ceni od 2.250 dinara po kilogramu postaje realna opcija uz pažljivo planirano i subvencionisano ulaganje. Takođe, važan je i način plasmana robe. Mnogi proizvođači još uvek prodaju sirovinu ili se oslanjaju isključivo na otkup, što ne donosi uvek najveći profit. U tekstu je naznačeno da nije nužno da proizvođači postanu otkupljivači, već da mogu ostvariti veću zaradu kroz racionalno upravljanje proizvodnjom i investicijama.

Razlika između uzgajivača i otkupljivača ne ogleda se samo u posedovanju hladnjača, već i u preuzimanju rizika za kvalitet proizvoda. Sve češće otkupljivači odbijaju da otkupe jagodasto voće zbog nepoštovanja strogih pravila uzgoja koja nalaže Evropska unija. Kao rezultat, uzgajivači se susreću s problemom plasmana na domaćem tržištu, a otkupljivači ne mogu da ispune ugovorene količine.

Izvozna cena i izazovi za proizvođače

Smrznuta malina iz Srbije na inostranom tržištu ostvaruje izvoznu cenu od 4,88 evra po kilogramu, što je oko 570 dinara. Ipak, prodaja malina u Srbiji po ceni od 2.250 dinara po kilogramu zahteva dodatne korake i ulaganja. Osim toga, potrebno je ispuniti stroge standarde kvaliteta kako bi se zadovoljili zahtevi stranih kupaca, posebno na tržištima kao što su Nemačka i Francuska.

Mnogi proizvođači nisu svesni mogućnosti koje nudi izvoz ili plasman maline kroz bolje organizovane kanale. Ulaganje u tehnologiju, kao i poštovanje standarda, može povećati konkurentnost domaćih proizvođača i omogućiti im bolju cenu na tržištu. Na taj način, prodaja malina u Srbiji po ceni od 2.250 dinara može postati više dostupna proizvođačima koji su spremni da se prilagode zahtevima tržišta i ulože u unapređenje proizvodnje.

Od avgusta popodnevni termini na još četiri klinike, cilj je smanjenje gužvi i čekanja na preglede

Univerzitetski klinički centar Niš najavio je povećanje broja specijalističkih ambulanti kroz uvođenje rada u dve smene. Na ovaj način, kako je saopšteno, pacijentima će biti dostupniji termini za preglede. Uvođenje druge smene u specijalističkim ambulantama rezultat je analize potreba i direktnog razgovora sa pacijentima, istakao je direktor UKC Niš dr Milan Lazarević. Ova mera, kako je naglašeno, ima za cilj da skrati vreme čekanja i smanji gužve u ambulantama.

Druga smena povećava broj termina i smanjuje gužve

„Slušamo pacijente i ne ignorišemo njihove probleme. Svaka primedba i svaki razgovor za nas su obaveza da reagujemo. Uvođenjem druge smene direktno povećavamo broj pregleda i smanjujemo gužve“, rekao je Milan Lazarević. Već od 1. juna popodnevni termini su uvedeni u oblasti endokrinologije. Osim toga, od 1. avgusta druga smena biće dostupna i na klinikama za ortopediju, vaskularnu hirurgiju, plastičnu hirurgiju i neurologiju.

Pored proširenja radnog vremena, UKC Niš je već sproveo prostornu reorganizaciju koja je dala prve rezultate. Dodatno je uvedena i podrška medicinskog osoblja kako bi pacijentima olakšali dolazak do ambulanti i usmerili ih kroz proces zakazivanja i obavljanja pregleda. Ove promene, prema saopštenju, deo su kontinuiranih napora da se zdravstvena zaštita učini dostupnijom za sve građane.

Važnost nove organizacije i poruka građanima

Prema rečima rukovodstva, UKC Niš šalje jasnu poruku da se sistem menja u korist građana. Zdravlje pacijenata je prioritet, a svaka inicijativa koja vodi efikasnijem radu smatra se važnom. „UKC Niš šalje jasnu poruku, sistem se menja u korist građana. Zdravlje ne sme da čeka. Vaše zdravlje je naš prioritet“, zaključuje se u saopštenju ove ustanove.

Konačno, proširenje broja specijalističkih ambulanti i uvođenje popodnevnih termina smatra se ključnim korakom ka unapređenju zdravstvene zaštite u regionu. Takođe, ova mera pokazuje da se potrebe pacijenata aktivno slušaju i uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka. Na taj način, UKC Niš nastavlja da unapređuje svoj rad i izlazi u susret zahtevima građana.

Investiciona vrednost projekta Novi Sad – Kelebija povećana za više od 200 miliona dolara prema odluci komisije

Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije donela je odluku kojom je povećana investiciona vrednost radova na brzoj pruzi Novi Sad – Kelebija za više od 200 miliona dolara. Prema navodima, ovu odluku nije donela Vlada Srbije, već nezavisno telo čiji su članovi istaknuti profesori univerziteta.

Reviziona komisija je 6.08.2020. godine usvojila izveštaj o stručnoj kontroli za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge Novi Sad – Subotica – državna granica. Prema dostupnim informacijama, prvi ugovor za modernizaciju i rekonstrukciju pruge potpisan je 5.11.2016. godine, dok je tokom 2017. godine dogovoren nastavak saradnje sa ruskim izvođačem.

Povećanje investicione vrednosti i struktura projekta

Projekat brze pruge Novi Sad – Kelebija obuhvata deonice Beograd Centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica – državna granica. Ugovorena vrednost iznosi 943 miliona evra, što je utvrđeno na osnovu idejnog projekta koji je izradio Saobraćajni institut CIP. Projektantska vrednost deonice Novi Sad – Subotica – državna granica prema nacrtu iz 2017. godine iznosi 681.390.175 evra (803.359.016 dolara), dok je uz dodatak zarade izvođača dostignuta suma od 943 miliona dolara.

U međuvremenu, Vlada Srbije je usvojila četiri aneksa komercijalnog ugovora. Prvi aneks nije uticao na povećanje cene, već je služio kao orijentir za plaćanje stepena izvršenja radova. Ostali aneksi povećali su ugovornu cenu za 9,75 odsto od ukupne vrednosti, čime je ukupna ugovorna vrednost premašila 1,2 milijarde dolara.

Tok istrage i sporni aneksi ugovora

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je 1.08. prošle godine donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i drugih odgovornih lica. Tužilaštvo ih tereti da su omogućili izvođaču radova da fakturiše ukupno 1.214.100.460,43 dolara i izvede dodatne radove u vrednosti od 64.258.060 dolara, čime je, prema navodima, izvođaču pribavljena imovinska korist, a budžetu Republike Srbije naneta šteta.

Međutim, prema navodima zvaničnih izvora, istraga još uvek traje, a u javnosti su iznete informacije o zastoju u postupku. JTOK navodi da su za zastoj odgovorni MUP i Poreska uprava zbog nedostatka saradnje, dok vladini zvaničnici tvrde da je postupak pokrenut bez dokaza i nazivaju ga političkim procesom.

Uloga Revizione komisije u povećanju vrednosti radova

Prema dostupnim informacijama, prvu odluku o povećanju investicione vrednosti nije donela Vlada Srbije, već Reviziona komisija za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije. Ova komisija je imenovana 11.12.2019. godine od strane potpredsednice Vlade i imenuje se na godinu dana. Komisija je zadužena za kontrolu tehničke dokumentacije za objekte javne železničke infrastrukture.

Na taj način, proces povećanja vrednosti radova na brzoj pruzi Novi Sad – Kelebija odvijao se kroz institucionalne odluke i anekse ugovora. Konačno, istraga o ovom slučaju i dalje traje, a konačne odluke očekuju se u narednom periodu.