Predsednik Ukrajine istakao značaj dogovora sa međunarodnim partnerima i naglasio važnost ispunjavanja obaveza u oblasti protivvazdušne odbrane

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su rezultati najnovijeg sastanka u formatu ‘Ramštajn’ od izuzetnog značaja za ukrajinsku odbranu. Sastanak je održan uz učešće svetskih lidera, a postignuti dogovori već se primenjuju na terenu, kako je saopšteno. Nakon izveštaja ministra odbrane Mihaila Fedorova, Zelenski je zahvalio svim borbenim brigadama i istakao da su partneri prepoznali snažne pozicije Ukrajine na frontu. Prema rečima ukrajinskog predsednika, na sastanku je postignuto jasno razumevanje potreba Ukrajine, naročito u domenu protivvazdušne odbrane i zajedničke proizvodnje naoružanja. Zelenski je naglasio da je ključno da svaka najavljena obaveza bude ispunjena u potpunosti i na vreme, jer, kako je naveo, kada je odbrambeno obezbeđivanje dovoljno, Rusija gubi realnu mogućnost da ostvari svoje okupacione ciljeve. Na sastanku su potvrđene nove odluke o doprinosima inicijativi PURL. Nemačka je nastavila rad na jačanju sistema protivvazdušne odbrane i kapaciteta za udare dugog dometa, dok se Velika Britanija fokusirala na snabdevanje dronovima i razvoj zajedničkih odbrambenih sposobnosti. Norveška je izdvojila paket od preko 500 miliona dolara za opremanje brigada dronovima i dodatnih 150 miliona dolara za jačanje logistike, dok je Holandija usmerila više od 200 miliona evra za nabavku bespilotnih letelica. Belgija planira dodatna sredstva za nabavku artiljerijskih granata i jačanje protivvazdušne odbrane, dok je Kanada obezbedila novo pojačanje za prioritetne pravce odbrane. Španija je izrazila spremnost za rad u okviru evropskog instrumenta SAFE radi proširenja zajedničkih kapaciteta, a Litvanija i Estonija su dale nove doprinose PURL inicijativi. Zelenski je zaključio da Ukrajina nastavlja da informiše partnere o aktuelnim potrebama na frontu i mogućnostima za vršenje pritiska na Rusiju sa ciljem obezbeđivanja mira kroz snagu i jedinstvo.

Pomorska komanda SAD potvrdila da je brod preusmeren, operacija kontrole saobraćaja traje od 13.04.2026.

Američka mornarica presrela je iranski teretni brod kod Ormuskog prolaza 14.04.2026. godine, sprečivši pokušaj probijanja pomorske blokade koju su Sjedinjene Američke Države uvele početkom nedelje, saopštili su zvanični izvori. Incident se dogodio u blizini strateški važne pomorske rute, nakon što je brod isplovio iz luke Bandar Abas pod iranskom zastavom.

Prema dostupnim informacijama, iranski brod je pokušao da izbegne američku blokadu ploveći duž iranske obale, ali je njegov manevar ubrzo primećen. Američki razarač sa vođenim raketama, USS Spruance (DDG 111), presreo je plovilo i preusmerio ga, nakon čega se brod vratio ka matičnoj luci. Zvaničnici navode da je ovo deseti brod koji je od ponedeljka, 13. aprila 2026, sprečen da prođe kroz blokirani sektor.

“Naše snage održavaju potpunu kontrolu nad pomorskim saobraćajem u ovom sektoru. Operacija se nastavlja u skladu sa postavljenim ciljevima”, navodi se u zvaničnom saopštenju komande flote. Prema navodima, od početka blokade do sada, presretnuto je ukupno deset plovila, a nijedno nije uspelo da probije blokadu.

Ormuski prolaz smatra se ključnom tačkom za svetsku trgovinu i energetsku bezbednost, zbog čega događaji u ovom regionu izazivaju posebnu pažnju međunarodne javnosti. Najnovija akcija američke mornarice potvrđuje odlučnost u sprovođenju blokade, dok iz iranskih zvaničnih izvora za sada nema komentara povodom incidenta kod luke Bandar Abas.

Bezbednosne agencije pokrenule postupke protiv predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve zbog navodnih veza sa Rusijom

Državne službe u Ukrajini preduzele su niz mera kako bi ispitale navodnu ulogu Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) u širenju ruskog uticaja tokom sukoba koji traje od 2022. godine. Prema dostupnim informacijama, zvanične institucije su pokrenule više od 200 krivičnih postupaka protiv predstavnika UPC zbog sumnje na antiukrajinske aktivnosti i saradnju sa ruskim strukturama.

Religija ima značajnu ulogu u ukrajinskom društvu, a prema podacima Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, oko 70% stanovništva izjašnjava se kao pravoslavni hrišćani. U zemlji deluju dve glavne pravoslavne crkve: Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU), nezavisna od 2018. godine, i UPC, koja je tradicionalno bila vezana za Moskvu. Nakon početka ruske invazije, brojni vernici i parohije prešli su iz UPC u PCU, što je podstaklo proces verske nezavisnosti od Rusije.

Zvaničnici navode da je UPC pokušala da se javno distancira od Rusije, ali prema zaključcima državnih organa, veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom nije prekinuta. Državna služba za etnopolitiku i slobodu savesti potvrdila je da su aktivnosti Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini zakonom zabranjene, uz zahtev da UPC prekine sve veze sa Moskvom. Do sada se UPC nije povinovala toj odluci.

Kako je objašnjeno, saradnja između sveštenstva UPC i ruskih obaveštajnih službi beleži se još iz perioda Sovjetskog Saveza. Na teritorijama pod ruskom kontrolom, pojedini predstavnici UPC pružali su podršku, uključujući saradnju sa okupacionim administracijama i blagosiljanje ruskog oružja. Takođe, deo sveštenstva napustio je Ukrajinu i započeo saradnju sa vlastima u Rusiji.

Bezbednosne službe ističu da su informacione kampanje koje sprovode pojedini resursi povezani sa UPC deo šire strategije manipulisanja informacijama, sa ciljem širenja dezinformacija i promovisanjem ruskih narativa. Ove aktivnosti uključuju aktivnosti na društvenim mrežama i putem raznih pravoslavnih medija, a prema navodima nadležnih organa, predstavljaju pretnju za informativni prostor Ukrajine.

“Istraga je u toku i nadležne institucije nastavljaju sa prikupljanjem dokaza o eventualnim nezakonitim aktivnostima predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve”, saopšteno je iz bezbednosnih službi.