Istraga u toku, posada i putnici zadobili lakše povrede tokom leta iznad Balkana

Pet osoba povređeno je tokom leta aviona tipa erbas A320-200, koji je u subotu saobraćao na liniji od Rodosa do Kelna, nakon što je letelica naišla na izuzetno jake turbulencije iznad Balkana, saopštili su nadležni organi. Povređeni su četiri putnika i jedan član posade, dok su svi zadobili lakše povrede.

Prema dostupnim informacijama, avion je poleteo sa Rodosa, a let je u početku tekao bez poteškoća. Međutim, tokom penjanja, posada je iznad Balkana naišla na iznenadne i snažne turbulencije, usled čega je došlo do povreda među putnicima i članovima posade. Jedna stjuardesa je, prema izveštaju, usled jakih udara, udarila o plafon kabine.

Nadležne službe su odmah po sletanju započele istragu incidenta. Detalji o stepenu povreda i daljim merama biće poznati nakon završetka istrage.

“Istraga je u toku i svi povređeni su zbrinuti, dok se nastavljaju tehničke provere letelice”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Prema saopštenju, let je nastavljen bez daljih incidenata, a povređeni su medicinski zbrinuti po dolasku. Ovakvi incidenti, iako retki, ukazuju na važnost poštovanja bezbednosnih procedura tokom leta.

Američki Kongres nastavlja zasedanje nakon pauze, a republikanska agenda suočena je sa zastojem zbog spornog fonda za ‘anti-oružavanje’ pravosuđa

Kongres Sjedinjenih Američkih Država vratio se na zasedanje ove nedelje, nastavljajući rad na pitanjima koja nisu završena pre nedavne pauze. Prekid u radu izazvan je neslaganjima unutar Republikanske stranke u vezi sa tzv. fondom za ‘anti-oružavanje’ Ministarstva pravde, što je dovelo do odlaganja planiranih odluka o finansiranju imigracionih agencija.

Prema dostupnim informacijama, republikanski senatori su pripremali niz glasanja s ciljem obezbeđivanja sredstava za agencije koje se bave sprovođenjem imigracionih propisa u okviru Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Ova inicijativa trebalo je da bude sprovedena kroz budžetski proces poznat kao budžetska usklađivanja. Iako su republikanski zakonodavci uglavnom bili spremni da podrže predložena sredstva, iznenadno uključivanje fonda Ministarstva pravde stavilo je napredak na čekanje.

Sporni fond, vredan 1,776 milijardi dolara, predviđen je za isplatu osobama koje tvrde da je pravosudni sistem bio ‘oružan’ protiv njih. Fond je osnovan kao deo nagodbe u tužbi nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave SAD. Ova odluka izazvala je podele unutar Republikanske stranke, posebno nakon što su pojedini saveznici bivšeg predsednika i osobe optužene za učešće u događajima 6. januara 2021. godine pokazale interesovanje za podnošenje zahteva iz ovog fonda.

Tokom zatvorenog sastanka republikanskih senatora, izražena je zabrinutost povodom načina na koji bi fond mogao da utiče na rad pravosuđa i unutrašnje odnose u stranci. Vršilac dužnosti državnog tužioca, Todd Blanche, prisustvovao je sastanku kako bi odgovorio na pitanja i pokušao da umanji zabrinutost prisutnih senatora. Prema navodima učesnika sastanka, senatori su izneli niz pitanja o transparentnosti i načinu raspodele sredstava iz fonda.

Senator iz Teksasa Ted Kruz ocenio je sastanak kao jedan od najintenzivnijih tokom svog mandata, ukazujući na nivo podela među republikancima po ovom pitanju. Sa druge strane, demokratski zakonodavci najavili su da će koristiti priliku da iznude glasanja o ovom i drugim ključnim pitanjima tokom predstojećih zasedanja.

Zbog neslaganja oko fonda, planirano finansiranje imigracionih agencija, koje je predstavljeno kao prioritet republikanske agende, ostaje neizvesno do postizanja konsenzusa unutar stranke. Dalji tok dešavanja u Kongresu zavisiće od sposobnosti lidera da pronađu kompromis oko načina raspodele sredstava i buduće uloge fonda Ministarstva pravde.

Cyber bezbednosni eksperti navode da je rizik za prosečnog korisnika nizak, iako su teorijski scenariji mogući

U poslednje vreme na društvenim mrežama pojavile su se tvrdnje da je moguće izvlačenje otisaka prstiju sa fotografija, posebno onih na kojima osobe pokazuju popularni znak mira. Ove objave izazvale su zabrinutost kod nekih korisnika, a pojedini komentari na društvenim mrežama izrazili su nesigurnost u pogledu upotrebe veštačke inteligencije u ovom kontekstu.

Prema rečima stručnjaka za sajber bezbednost, takav scenario je u teoriji moguć, ali u praksi predstavlja vrlo mali rizik za prosečnu osobu. Justin Cappos, profesor na Univerzitetu u Njujorku, ocenio je da je verovatnoća da neko izvuče otisak prsta sa fotografije izuzetno mala: “Imate veće šanse da vas sutra udari automobil nego da vam neko u životu izvuče otisak prsta sa slike”, izjavio je Cappos, čije su istraživanja koristile i velike tehnološke kompanije.

Pojedine objave na društvenim mrežama povezane su sa segmentom emitovanim na kineskoj televiziji, gde je stručnjak demonstrirao kako bi, uz dovoljno jasnu fotografiju znaka mira sa vidljivim otiscima prstiju sa male udaljenosti, bilo moguće digitalno izdvojiti otisak. U slučaju da neko uspe u tome, otisak bi mogao biti upotrebljen za pristup nalozima koji koriste biometrijske podatke, jer se za razliku od lozinki, otisci prstiju ne mogu promeniti.

Vyas Sekar, profesor elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Carnegie Mellon, izjavio je da je ovakav slučaj moguć prvenstveno u teoriji, posebno kada su u pitanju fotografije visoke rezolucije. “Ovo zvuči kao scenario iz špijunskih romana ili filmova poput ‘Nemoguće misije’, ali u realnosti rizik je minimalan za većinu korisnika”, naveo je Sekar.

U prošlosti su zabeleženi pojedinačni slučajevi u kojima su hakeri navodno uspeli da rekonstruišu otiske prstiju sa javno dostupnih fotografija, ali takvi incidenti su retki i zahtevaju specifične tehničke uslove. Stručnjaci ističu da prosečni korisnici društvenih mreža nisu u značajnom riziku, ali savetuju oprez pri deljenju fotografija visoke rezolucije na kojima su otisci prstiju jasno vidljivi u prvom planu.

Zaključak stručnjaka je da, iako nije nemoguće izvući otisak prsta sa digitalne fotografije, to zahteva visok nivo tehničke sofisticiranosti i verovatno nije realna pretnja za većinu ljudi. Preporuka je da korisnici vode računa o tome šta dele na internetu, ali da nema potrebe za panikom zbog ovakvih scenarija.