Američka blokada iranskih luka izaziva reakcije saveznika, najmanje dva broda promenila kurs

Tenzije u Ormuškom moreuzu nastavile su se danas, kada su pomorcima i britanskoj službi za pomorsku trgovinu upućena upozorenja da će blokada važiti za sav pomorski saobraćaj, bez obzira na zastavu broda. Situacija je eskalirala nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poručio da će brodovi koji se približe američkoj blokadi iranskih luka biti “eliminisani”.

NATO saveznici saopštili su da neće učestvovati u američkom planu blokade moreuza. Prema dostupnim informacijama, najmanje dva broda su hitno promenila pravac nakon što su prišla zoni Ormuškog moreuza.

Zvaničnici američkog Ministarstva odbrane razgovarali su sa rukovodiocima nekoliko velikih kompanija, uključujući proizvođače automobila, o mogućem povećanju proizvodnje oružja i vojne opreme. Prema navodima izvora, preliminarni razgovori počeli su još pre aktuelnih dešavanja u Iranu, a cilj je veće uključivanje američkih industrijskih giganata u proizvodnju vojne opreme.

“Svi brodovi su obavešteni o merama bezbednosti i preporučeno im je da prate zvanična uputstva”, navodi se u saopštenju nadležnih službi. Nadležni prate situaciju i procenjuju rizike za pomorski saobraćaj u regionu.

Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, razgovori između Ministarstva odbrane i predstavnika industrije nastavljaju se, dok međunarodni pomorski saobraćaj ostaje pod pojačanim nadzorom.

Pentagon potvrdio operaciju protiv sumnjivog broda, broj žrtava raste tokom nastavka vojnih aktivnosti

Tri osobe su stradale u najnovijem američkom napadu na brod za koji se sumnja da je bio uključen u krijumčarenje droge u istočnom Pacifiku, potvrđeno je iz Pentagona. Američka Južna komanda, zadužena za vojne operacije SAD u Latinskoj Americi, saopštila je putem društvenih mreža da je izveden „letalni kinetički udar“ na plovilo koje, prema navodima komande, upravljaju organizacije označene kao terorističke. U saopštenju je navedeno da su tom prilikom poginula tri muškarca.

Uz objavu je priložen i nesažet video materijal sa mesta događaja. Prema ranijim izveštajima iste komande, dan pre ovog incidenta izveden je sličan napad na drugi brod u istočnom Pacifiku, kada su poginule četiri osobe. U ponedeljak je, kako je Južna komanda navela, još jedan napad rezultirao sa dve žrtve. U subotu su, prema istim izvorima, izvedena dva odvojena udara na dva različita broda, pri čemu je nastradalo pet osoba, dok je jedan preživeli, nakon što je spasilačku operaciju obustavila američka obalska straža, i dalje bio u potrazi.

Ovim poslednjim napadom broj stradalih tokom američkih operacija protiv brodova u istočnom Pacifiku i Karibima, koje traju od početka septembra, dostigao je najmanje 178, a prema navodima Južne komande, pogođena su ukupno 53 plovila.

Predsednik SAD Donald Tramp je ranije izjavio da se Sjedinjene Države nalaze u „oružanom sukobu“ sa kartelima u Latinskoj Americi, pravdajući ovakve akcije kao deo strategije zaustavljanja krijumčarenja droge u SAD i smanjenja smrtnosti od predoziranja. Administracija je, međutim, prema navodima međunarodnih medija, do sada pružila ograničene dokaze u prilog tvrdnjama da su žrtve ovih napada pripadnici „narkoterorističkih“ grupa.

Serija ovih napada započela je nekoliko meseci pre američke operacije u januaru, tokom koje je tadašnji predsednik Venecuele Nikolas Maduro priveden i prebačen u Njujork radi suočavanja sa optužbama za trgovinu drogom. Maduro je na sudu izjavio da nije kriv po tim optužbama.

Neki pravni stručnjaci i kritičari postavljaju pitanja u vezi sa zakonitošću ovakvih udara na brodove, kao i sa njihovom efikasnošću, napominjući da je većina fentanila, koji je povezan sa brojnim slučajevima smrtnog predoziranja u SAD, obično krijumčarena drugim putevima. Za sada, nezavisna potvrda svih navoda nije dostupna.

Portparol Kancelarije Gabbard potvrdio podnošenje zahteva Ministarstvu pravde, detalji istrage nisu objavljeni

Direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabbard uputila je Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država zvanične zahteve za pokretanje krivične istrage protiv dva bivša državna zvaničnika, koji su imali centralnu ulogu u pokretanju prve istrage o opozivu tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Ovu informaciju potvrdio je portparol Kancelarije Gabbard, navodeći da su zahtevi podneti protiv jednog zviždača i nekadašnjeg nadzornika u obaveštajnoj zajednici, bez preciziranja konkretnih krivičnih dela koja se stavljaju na teret.

Prema navodima iz zvaničnog saopštenja, Ministarstvo pravde je nadležno da odluči da li će pokrenuti krivični postupak na osnovu podnetih prijava. Portparol nije izneo dodatne podatke o sadržaju prijava niti o identitetu osoba protiv kojih su zahtevi podneti. Ističe se da odluka o eventualnoj istrazi ostaje u nadležnosti tužilaštva, a dalji koraci zavise od njihove ocene.

Ova inicijativa usledila je nakon što je Gabbard prethodno iznela kritike na račun postupanja bivšeg glavnog inspektora obaveštajne zajednice, Majkla Atkinsona, povodom načina na koji je 2019. godine obrađena prijava zviždača. U okviru tih kritika, Gabbard je objavila i veći broj dokumenata u vezi sa predmetom, ali detalji sadržaja tih dokumenata nisu saopšteni javnosti.

Prva istraga o opozivu Donalda Trampa pokrenuta je 2019. godine i odnosila se na navode o kontaktima tadašnjeg predsednika sa stranim liderima. U tom procesu, izjave zviždača i odluke nadzornika iz obaveštajne zajednice imali su ključnu ulogu u pokretanju zvanične istrage u Kongresu. Sam postupak opoziva doveo je do brojnih političkih i pravnih rasprava, ali je Tramp kasnije oslobođen optužbi u Senatu.

Očekuje se da Ministarstvo pravde odluči o daljim koracima povodom podnetih krivičnih prijava. Za sada nema informacija o mogućem početku formalne istrage ili o dodatnim detaljima iz samih prijava. U javnosti su ponovo aktuelizovane rasprave o ulozi zviždača i radu nadzornih tela u okviru državnih institucija, posebno u kontekstu politički osetljivih postupaka kao što su istrage o opozivu predsednika.