Novo istraživanje iz Kanade otkriva da je rizik blago povećan, ali su urođene anomalije i dalje retka pojava

Endometrioza predstavlja hroničnu bolest koja pogađa jednu od deset žena u reproduktivnom dobu, a karakteriše je rast tkiva sličnog sluznici materice van same materice. Ovo stanje ne utiče samo na svakodnevni život žena, već može imati uticaj i na trudnoću i zdravlje novorođenčadi. Najnovije istraživanje sprovedeno u Kanadi, koje je obuhvatilo više od 1,4 miliona porođaja tokom nekoliko godina, donosi nove podatke o rizicima po decu rođenu od majki sa ovom dijagnozom.

Analizirano je 33.619 beba čije majke su imale endometriozu i rezultati su upoređeni sa decom iz opšte populacije. Pokazano je da je 6,3% beba čijih su majki imale endometriozu imalo neku urođenu manu, dok je taj procenat kod žena bez ovog stanja iznosio 5,4%. Najčešće su zabeležene anomalije kardiovaskularnog sistema, organa za varenje, genitalija i mišićno-skeletnog aparata. Stručnjaci naglašavaju da su ove razlike male na nivou populacije i da su urođene mane generalno retke.

Bailey Milne, jedan od autora studije sa Queen’s University iz Kanade, navodi: “Iako smo zabeležili blago povećanje relativnog rizika, apsolutni rizik od urođenih mana kod beba čije su majke imale endometriozu i dalje je nizak, jer su te komplikacije retke.”

Veza između endometrioze i povećanog rizika za određene anomalije može se delimično objasniti načinima lečenja neplodnosti, ali stručnjaci ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili svi uzroci. Dr Olga Bougie sa Univerziteta u Torontu naglašava: “Važno je na vreme prepoznati simptome i započeti adekvatno lečenje kako bi se smanjile moguće posledice. Endometrioza je često nedovoljno prepoznata i lečena, što može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.”

Ženama koje planiraju trudnoću ili su već trudne i imaju dijagnozu endometrioze savetuje se redovno praćenje kod ginekologa i otvoren razgovor o rizicima sa stručnjacima. Pravovremena dijagnoza i timski pristup, uključujući saradnju ginekologa, lekara opšte prakse i drugih specijalista, mogu značajno poboljšati ishod i za majku i za dete.

Napomena: Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Metoda dr Herberta Bensona pruža ženama brz način za oslobađanje od stresa i fizičke napetosti bez lekova

Savremene žene, naročito u dobi od 25 do 55 godina, često su izložene stresu zbog brojnih obaveza, što može dovesti do ubrzanog rada srca, napetosti mišića i problema sa spavanjem. Stručnjaci iz kardiologije upozoravaju da produženi stres negativno utiče na zdravlje, a posebno na srce i krvne sudove. Dr Herbert Benson sa Harvarda osmislio je metodu pod nazivom „relaksacioni odgovor“ koja kroz nekoliko mentalnih koraka aktivira parasimpatički nervni sistem i pomaže telu da se duboko opusti. Ova tehnika može usporiti disanje, smanjiti broj otkucaja srca i sniziti krvni pritisak, što je posebno korisno ženama koje su svakodnevno pod pritiskom.

Simptomi stresa kod žena mogu biti napeti mišići, glavobolje, nesanica i osećaj nelagode. Bensonova metoda je praktična i ne zahteva posebnu opremu ili upotrebu lekova, pa je lako primenjiva kod kuće, na poslu ili pre spavanja. Postupak se sastoji iz četiri koraka:

1. Izaberite mirno mesto na kojem vas niko neće ometati.
2. Udobno se smestite, bilo da sedite ili ležite – cilj je potpuna fizička relaksacija.
3. Odaberite reč, zvuk ili frazu poput „mir“, „jedan“ ili „omm“, ili pak fokusirajte pogled na određenu tačku.
4. Kada primetite da misli lutaju, nežno vratite pažnju na izabranu reč ili na sopstveno disanje, bez samokritike.

Dr Benson ističe: „Ključ uspeha je u pasivnom stavu. Sasvim je prirodno da misli odlutaju – važno je da nežno vratite pažnju na tehniku, bez osude.“ Najbolje je tehniku praktikovati dva puta dnevno, po 10 do 20 minuta, idealno pre doručka i pre večere.

Redovna primena može značajno smanjiti fizičke simptome stresa poput napetosti i nesanice, ali i doprineti većoj emocionalnoj stabilnosti. Mnoge žene navode da im ova metoda pomaže da ostanu smirene i skoncentrisane u periodima povećanih obaveza ili emotivne napetosti. Za sva dodatna pitanja ili individualne savete u vezi sa stresom, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Saznajte zbog čega se javlja osećaj ukočenosti nakon mirovanja i koji su najbolji načini za olakšanje tegoba

Mnoge žene primete ukočenost zglobova posebno nakon vikenda ili dužeg odmora, što se često dešava ujutru ili posle dugog sedenja. Ovaj osećaj može da nastane zbog manje fizičke aktivnosti, neodgovarajućeg položaja tela tokom odmora ili prirodnih promena koje dolaze s godinama. Razumevanje uzroka pomaže nam da prepoznamo kada je problem prolazan, a kada je vreme za posetu lekaru.

Najčešći razlog za ukočenost je produženo mirovanje, usled kojeg zglobovi i okolna tkiva nisu aktivna. Tada dolazi do slabije cirkulacije i smanjene raspodele zglobne tečnosti koja je važna za podmazivanje i zaštitu zglobova. Ovo dovodi do osećaja zatezanja i težine, naročito tokom prvih koraka posle ustajanja. Ovakve tegobe su češće kod žena starijih od 40 godina, ali se mogu javiti i kod mlađih osoba ako su fizički neaktivne, dehidrirane ili imaju višak kilograma.

Prema rečima dr Samuela Ashbyja, ortopedskog hirurga: “Nije svaka ukočenost i bol u zglobovima posle odmora nužno znak ozbiljnog problema.” On dodaje da je kratkotrajna ukočenost koja nestane nakon kretanja uglavnom bezopasna. Međutim, ukoliko traje duže od pola sata, pojavljuje se otok, crvenilo ili bol ne prolazi tokom dana, tada je važno potražiti stručnu pomoć.

Uzroci dugotrajnije ukočenosti često su osteoartritis, reumatoidni artritis ili druge upalne bolesti zglobova. Osteoartritis najčešće pogađa kolena, kukove i šake, a nastaje zbog propadanja hrskavice. Kod upalnih bolesti poput lupusa ili gihta, simptomi su izraženiji i praćeni oticanjem, osećajem toplote i dugotrajnijom ukočenošću nakon buđenja.

Da biste smanjili ukočenost zglobova nakon odmora, preporučuje se redovno pokretanje tela – čak i jednostavno jutarnje istezanje ili kraća šetnja može biti od pomoći. Pravilan položaj tokom sedenja, kvalitetan dušek i jastuk, kao i dovoljan unos vode, mogu značajno da umanje ove tegobe. Gubitak viška kilograma takođe pozitivno utiče na zdravlje zglobova.

Ukoliko ukočenost traje duže, ometa vas u svakodnevnim aktivnostima ili je praćena bolom i otokom, obavezno se javite lekaru radi dijagnoze i saveta. Ne preporučuje se samostalno uzimanje lekova niti ignorisanje simptoma, jer to može pogoršati stanje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.