Broj obolelih ispod 50 godina naglo raste, a rani znaci bolesti se često zanemaruju – evo šta ne smete ignorisati

Rak rektuma, koji se ranije uglavnom vezivao za stariju populaciju, danas sve češće pogađa i žene mlađe od 50 godina. Istraživanja pokazuju da je učestalost ove bolesti kod mlađih generacija porasla za više od 60 odsto, pa je pravovremeno prepoznavanje simptoma od ključne važnosti.

Rektum predstavlja završni deo debelog creva, a rak rektuma je deo grupe kolorektalnih karcinoma. Prvi znaci bolesti su često nejasni i lako se mogu pomešati sa svakodnevnim smetnjama, menstrualnim tegobama ili hemoroidima. Najčešći simptomi uključuju pojavu krvi u stolici ili na toalet papiru, bol u donjem delu stomaka, promene u ritmu ili izgledu stolice (posebno ako postane tanka), zatvor, neobjašnjiv gubitak težine, stalan umor i slabost, kao i simptome anemije. Tamnija boja stolice može biti još jedan rani signal koji ne treba zanemariti.

Lekari upozoravaju da je svaku upornu promenu u varenju potrebno shvatiti ozbiljno. Dr Milica Petrović, gastroenterolog, napominje: “Uporno krvarenje ili promena u pražnjenju creva, bez obzira na godine, razlog su za pravovremenu posetu lekaru. Rano otkrivanje značajno povećava šansu za izlečenje.”

Iako su kolorektalni karcinomi i dalje ređi kod mlađih osoba, zabrinjava podatak da je porast broja slučajeva najizraženiji kod žena rođenih posle 1980. godine. Tačni uzroci nisu sasvim jasni, ali kao faktori rizika izdvajaju se gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, zapadnjačka ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom, povećan unos šećera, poremećaji crevne flore, kao i dijabetes tipa 2.

Prevencija može značajno smanjiti rizik – preporučuje se redovno kretanje, ishrana bogata vlaknima i povrćem, ograničavanje crvenog mesa i alkohola, te održavanje zdrave telesne težine. Kako savetuje dr Petrović: “Pravilnim navikama i redovnim preventivnim pregledima, posebno kod žena sa porodičnom istorijom karcinoma, moguće je otkriti bolest u najranijoj fazi.”

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate porodičnu istoriju raka debelog creva, potrebno je da se obratite svom lekaru i na vreme uradite preporučene analize. Samo lekar može postaviti tačnu dijagnozu i dati odgovarajuće savete.

Saznajte razliku između fizičke i emocionalne gladi i naučite efikasne strategije za izbegavanje prejedanja

Mnoge žene se svakodnevno suočavaju s osećajem gladi, ali nije uvek jednostavno utvrditi da li nam je zaista potrebna hrana ili je reč o reakciji na emocije, rutinu ili spoljašnje podsticaje. Razumevanje različitih vrsta gladi može pomoći da bolje upravljate svojim navikama u ishrani i sačuvate zdravlje.

Glad nije samo signal iz stomaka, već može imati više oblika. Prema stručnjacima, razlikuje se najmanje sedam najčešćih tipova gladi, od kojih svaki ima svoje specifične okidače. Prva je fizička glad, koju prepoznajemo po blagoj nelagodnosti i karakterističnom “krčanju” u stomaku, izazvanom hormonom grelinom. Tada vas praktično svaka hrana privlači, a obrok donosi olakšanje i energiju.

S druge strane, emocionalna glad se javlja naglo, obično kao odgovor na stres, dosadu ili tugu. Tada najčešće pribegavamo slatkišima, grickalicama i kaloričnoj hrani, tražeći utehu. Kako objašnjava dr Ivana Kovačević, specijalista psihijatrije: “Emocionalna glad retko vodi ka zdravim izborima. Najčešće tada posežemo za slatkišima, grickalicama ili masnom hranom – to je način da se utešimo ili skrenemo misli.”

Postoji i glad koja se javlja iz navike, kada jedemo samo zato što je vreme obroka ili zato što su svi za stolom. Ovaj mentalni obrazac nije uvek u skladu sa stvarnim potrebama tela. Takođe, poznata je i glad očima – kada vam privlačna hrana deluje neodoljivo iako niste zaista gladni. Snažni mirisi iz pekara ili restorana mogu lako izazvati ovu vrstu gladi, jer direktno aktiviraju centre za apetit u mozgu.

Emotivna praznina može navesti srce da „traži“ hranu, često kao pokušaj da evociramo lepe uspomene ili popunimo prazninu. Ovakav obrazac posebno često pogađa žene tokom stresnih životnih perioda, kada utešnu hranu biramo češće. Prepoznavanje ovog tipa gladi ključno je za izbegavanje emotivnog prejedanja.

Nekada naše telo šalje znakove da mu nedostaje određeni vitamin ili mineral, što je poznato kao ćelijska glad. Na primer, iznenadna potreba za citrusima može ukazivati na manjak vitamina C. Osluškujte svoje telo kako biste na vreme prepoznali ovu vrstu gladi.

Postoji i ona glad koja je vezana za usta – kada žudimo za teksturom ili ukusom hrane, a ne za stvarnom energijom. Tada nam prijaju hrskava, kremasta ili hladna jela, uživamo u samom aktu žvakanja.

Kako razlikovati pravu od lažne gladi? Jednostavan test je da popijete čašu vode i sačekate desetak minuta – ako glad nestane, moguće je da ste zapravo bili žedni. Takođe, razmislite da li biste pojeli običan brokoli ili jabuku; ako ne, verovatno je reč o emocionalnoj gladi. Pad koncentracije i osećaj umora često prate fizičku glad.

“Najvažnije je razviti svest o sopstvenim navikama i naučiti da prepoznamo signale tela. Ne treba ignorisati glad, ali je važno razlikovati da li je ona zaista fizička ili je posledica emocija ili navika”, ističe dr Kovačević.

Ako često imate potrebu za hranom i ne možete da odredite razlog, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane ili razgovor sa stručnjacima. Pravilno prepoznavanje vrste gladi olakšava donošenje zdravijih odluka i održavanje optimalne telesne težine.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Masna i slana hrana povećavaju rizik za zdravlje srca, ali promene u ishrani mogu doneti veliku razliku

Povišene vrednosti holesterola i visok krvni pritisak predstavljaju sve češće izazove za žene različitih godina. Prema mišljenju kardiologa Marka Frenkla, moderni stil života i ishrana bogata mastima i solju značajno povećavaju mogućnost ozbiljnih posledica poput srčanog ili moždanog udara. Pravovremena izmena navika igra ključnu ulogu u prevenciji ovih problema.

Najvažniji uticaj na nivo holesterola i krvni pritisak imaju svakodnevne prehrambene navike. Masna jela, posebno crveno meso i industrijski prerađene mesne proizvode, obiluju zasićenim mastima koje podižu nivo lošeg (LDL) holesterola. Kardiolog Frenkl naglašava: „Čak i male promene u ishrani, poput smanjenja unosa zasićenih masti, mogu imati veliki pozitivan efekat na zdravlje srca.“

Iako je pileća koža čest izbor zbog ukusa, ona je istovremeno puna zasićenih i trans masti koje povećavaju LDL holesterol. Preterani unos ovih masnoća može doprineti razvoju hipertenzije i pogoršati već postojeće stanje.

So predstavlja još jednu čestu zamku za zdravlje, posebno kod žena koje često biraju gotova jela ili grickalice. Već jedna kašičica soli sadrži oko 2.300 miligrama natrijuma, što je maksimalno preporučena dnevna količina. Kada se ova granica pređe, dolazi do zadržavanja tečnosti i naglog skoka krvnog pritiska.

Namirnice poput kiselog kupusa i kiselih krastavaca, iako su niskokalorične, imaju visok nivo natrijuma usled procesa konzervacije. Žene sa srčanim tegobama ili sklone povišenom pritisku treba da ih konzumiraju umereno ili da biraju verzije sa manje soli.

Za prevenciju ovih problema, preporučuje se povećan unos svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i nemasnih izvora proteina. Redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase dodatno umanjuju rizik.

Dr Frenkl savetuje: „Važno je pratiti nivo holesterola i krvnog pritiska i redovno se konsultovati sa lekarom, posebno ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti.“

Za tačnu dijagnozu i individualne savete, obavezno se obratite svom lekaru.