Datum ekološkog duga u Srbiji pomeren na 16. maj, nedelju dana kasnije nego 2025, ali ranije nego globalni prosek

Srbija je 16. maja 2026. godine potrošila sve obnovljive prirodne resurse koji su joj namenjeni za ovu godinu, pokazuju proračuni Mreže za globalni otisak. Time je naša zemlja za samo četiri i po meseca iskoristila biokapacitet koji priroda može da obnovi tokom 12 meseci, a život se nastavlja na račun budućih generacija. Ova organizacija prati ekološki otisak i trenutak kada više od 100 država premaši dostupne resurse, uključujući šume, obradivo i plodno zemljište, riblji fond, vodu i kapacitet ekosistema za apsorpciju zagađenja, posebno ugljen-dioksida.

Datum ekološkog duga izračunava se tako što se raspoloživa površina biokapaciteta po stanovniku podeli sa prosečnim ekološkim otiskom, a rezultat pomnoži brojem dana u godini. Jedinica mere je globalni hektar. Tako je u 2026. godini, Srbija potrošila resurse već 16. maja, što je oko nedelju dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, kada je ekološki dug nastupio 8. maja. U 2024. godini resursi su bili iscrpljeni 23. maja, što je za mesec i po dana ranije u poređenju sa 2023. godinom, kada je taj datum bio 8. jul.

Iako se datum ekološkog duga u Srbiji razlikuje iz godine u godinu, gotovo uvek dolazi pre globalnog proseka. Mreža za globalni otisak globalni datum objavljuje svake godine na Svetski dan životne sredine, 5. juna. Prošle godine, čitava planeta je potrošila godišnje resurse već 24. jula, što je najranije zabeleženo, ali i prvi put da je ekološki dug nastupio tokom jula. Za poređenje, 1971. godine globalni ekološki dug je nastupio tek 29. decembra, što govori o ubrzanju potrošnje resursa na svetskom nivou.

Prema analitičarima, da svi na planeti žive i troše resurse kao Srbija, bile bi potrebne dve i po Zemlje kako bi se zadovoljile sve potrebe stanovništva. Ove procene ukazuju na značaj održivog upravljanja resursima i potrebu za promenom navika potrošnje.

Luksemburg beleži rast cena od 33,8 odsto, a najmanji porast u Mađarskoj 1,5 odsto, prema podacima Evrostata

Cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 20,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Evrostat. Ovo predstavlja ubrzanje u odnosu na martovski rast od 12,9 odsto. Svi članovi EU zabeležili su porast cena, dok je 15 zemalja prijavilo rast veći od 20 odsto.

Najveći međugodišnji skok cena goriva zabeležen je u Luksemburgu sa 33,8 odsto, dok su Francuska i Švedska imale rast od po 29,3 odsto. Letonija je prijavila povećanje od 28,1 odsto, a Bugarska 27,8 odsto. Najmanji porast registrovan je u Mađarskoj sa 1,5 odsto, Poljskoj 8,8 odsto i Italiji 12,9 odsto.

Kada se posmatraju vrste goriva, dizel je u aprilu poskupeo 33,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je benzin zabeležio rast od 13,6 odsto. Na mesečnom nivou, dizel je poskupeo 7,9 odsto, a benzin 2,4 odsto.

Od zemalja članica, najveće mesečno poskupljenje dizela zabeleženo je u Sloveniji 23,5 odsto, Bugarskoj 19,5 odsto i Kipru 18 odsto, dok su najmanji rast prijavile Poljska 1,9 odsto, Rumunija 2,3 odsto i Bugarska 2,6 odsto. Kada je reč o benzinu, međumesečno je najviše poskupeo u Sloveniji za 12,9 odsto, dok su Rumunija, Španija i Poljska zabeležile pad cena u odnosu na mart.

Prvi rokovi već od 1. juna, podnošenje prijava i plaćanje doprinosa za neisplaćene zarade i akontacije poreza

Poreska uprava Srbije objavila je zvanični poreski kalendar za jun 2026. godine, precizirajući sve ključne datume za obveznike. Već 1. juna ističe rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPP-PD i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obračunatih na najnižu mesečnu osnovicu, za neisplaćene zarade iz aprila.

Dana 5. juna predviđeno je dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnog i zabavnog programa za maj na Obrascu OZU, kao i izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, uz uplatu sredstava. Rok za podnošenje poreske prijave na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i uplatu poreza za maj je 10. juna. Istog dana, poreski dužnici iz člana 10. Zakona o PDV-u podnose prijavu na Obrascu PPPDV i plaćaju PDV za maj.

Za 15. jun predviđeno je plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za maj, kao i doprinosa za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere. Istog dana podnosi se prijava o obračunatim doprinosima na Obrascu PP OD-O za osnivače i članove privrednog društva, uz uplatu doprinosa za maj. Takođe, 15. juna je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV-a za maj, kao i Obrasca PID PDV 1, ukoliko je ostvareno pretežno poslovanje sa inostranstvom. Tada je i uplata akontacije poreza na dobit pravnih lica za maj, podnošenje prijave i plaćanje akcize za period od 16. do 31. maja na Obrascu PP OA, kao i prijava akcize na električnu energiju i komprimovani prirodni gas za maj na Obrascu PP OAELKPG.

Za 29. jun predviđeno je podnošenje poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica na Obrascu PDP, uz dostavljanje odgovarajućeg poreskog bilansa za period od 01.01. do 31.12.2025. godine na obrascima PB 1, PBPJ i PBN, uključujući bilanse za stalne poslovne jedinice i nedobitne organizacije koje primenjuju različite kontne okvire (PBN 1, PBN 2, PBN 3). Istog dana vrši se plaćanje razlike između konačno obračunatog poreza na dobit za 2025. i već plaćenih akontacija.

Na kraju meseca, 30. juna, potrebno je podneti poresku prijavu na Obrascu PPP-PD i platiti doprinose za neisplaćene zarade za maj, kao i prijavu i plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. juna na Obrascu PP OA.

Poreska uprava napominje da se rokovi za obaveze koje padaju u neradne dane pomeraju na prvi naredni radni dan, osim roka za plaćanje akcize za period od 1. do 15. dana meseca, koji se pomera na poslednji radni dan u tom mesecu.