Regulator FINMA potvrdio poverenje nakon 18 meseci rigorozne provere, OMR Group među retkim iz jugoistočne Evrope

OMR Group uspešno je završila akviziciju reosiguravajućeg društva u Švajcarskoj, nakon što je dobila odobrenje švajcarskog regulatora FINMA za obavljanje finansijskih poslova na jednom od najuređenijih tržišta u svetu. Tokom prethodnih 18 meseci, kompanija je prošla kroz izuzetno detaljan i strog proces provere, koji je obuhvatio poreklo kapitala i imovine, kompletnu analizu poslovanja, procenu korporativnog upravljanja i dugoročnu održivost sistema.

“Dobiti poverenje švajcarskog regulatora nije administrativna formalnost. To je potvrda kredibiliteta, stabilnosti i standarda koje smo gradili punih 25 godina. Ovo je važan strateški korak za dalje evropsko širenje OMR Grupe i razvoj naših finansijskih i osiguravajućih poslova na međunarodnom tržištu”, izjavio je Ostoja Mijailović, predsednik OMR Group. On je naglasio da je posebno ponosan što je OMR Group među retkim kompanijama iz jugoistočne Evrope koje su dobile ovakvu vrstu regulatornog odobrenja u Švajcarskoj.

Mijailović je istakao da je sve što danas gradi OMR Group zasnovano na radu, disciplini, dugoročnom razmišljanju i ljudima koji su verovali u viziju kompanije više od dve decenije. Ova akvizicija predstavlja značajan iskorak za OMR Group na evropskom i međunarodnom finansijskom tržištu, potvrđujući stabilnost i kredibilitet kompanije.

Kristin Lagard upozorila na zaostajanje EU za SAD i Kinom, pozivajući lidere da hitno reaguju

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je 14. maja 2026. godine političke lidere Evropske unije da preduzmu hitne korake radi povećanja konkurentnosti evropske ekonomije. U svom obraćanju, Lagard je naglasila da evropski blok sve više zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, a kao ključni razlog navela je nepreduzimanje strukturnih reformi.

Lagard je istakla da su slabosti evropske privrede poznate već duže vreme, navodeći nedovršenost jedinstvenog tržišnog okvira, fragmentisana energetska tržišta, podeljena tržišta kapitala i razjedinjenu odbrambenu industriju kao glavne prepreke za globalnu konkurentnost EU. Posebnu pažnju posvetila je analizi Marija Dragija, bivšeg predsednika ECB i bivšeg italijanskog premijera, čiji izveštaj iz 2024. godine sadrži više od 380 reformskih predloga za osnaživanje evropske ekonomije.

U govoru objavljenom na sajtu ECB, Lagard je upozorila da su Sjedinjene Američke Države i Kina već zakoračile u novu fazu geopolitičke i industrijske konkurencije, naročito u sektorima tehnologije i strateških resursa. Istovremeno, Evropa se suočava sa energetskim izazovima i sporom implementacijom neophodnih reformi.

Prema rečima Lagard, odgovornost za promene leži isključivo na političkim liderima Evropske unije, koji treba da sprovedu preporuke iz Dragijevog izveštaja iz 2024. godine. “Evropa mora da ubrza integraciju i smanji birokratske prepreke kako bi mogla da se ravnopravno takmiči sa globalnim ekonomskim silama”, ponovila je i uputila na ranije upozorenje Marija Dragija, autora izveštaja i ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Karlo Veliki”.

Nagrada “Karlo Veliki”, ustanovljena 1949. godine, dodeljuje se pojedincima i institucijama za doprinos evropskom jedinstvu. Među ranijim dobitnicima nalaze se francuski predsednik Emanuel Makron, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i papa Franja.

Više od 55% vrednosti tržišta činiće AI i HPC sektor, a rast kapaciteta za napredne čipove iznosiće 70% godišnje

Tajvanska kompanija TSMC, najveći svetski ugovorni proizvođač čipova, objavila je da očekuje da će globalno tržište poluprovodnika premašiti 1.500 milijardi dolara do 2030. godine, što je povećanje u odnosu na prethodnu procenu od 1.000 milijardi dolara. Ova prognoza predstavljena je u materijalima za tehnološki simpozijum koji kompanija organizuje.

Sektor veštačke inteligencije i računarstva visokih performansi činiće 55 procenata ukupne vrednosti tržišta od 1.500 milijardi dolara, dok će pametni telefoni imati udeo od 20 procenata, a automobilska industrija 10 procenata, navodi se u prognozi TSMC-a.

Kompanija je saopštila da je kapacitete u 2025. i 2026. godini širila ubrzanim tempom, a tokom ove godine planira izgradnju devet faza fabrika poluprovodničkih pločica i postrojenja za napredno sklapanje čipova. TSMC predviđa značajan rast kapaciteta za proizvodnju najnaprednijih 2-nanometarskih čipova i A16 čipova nove generacije, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 70 procenata u periodu od 2026. do 2028. godine.

Prosečna godišnja stopa rasta kapaciteta za napredno sklapanje čipova CoWoS biće viša od 80 procenata u periodu od 2022. do 2027. godine, prema procenama kompanije. Tehnologija CoWoS je ključna za čipove koji se koriste u veštačkoj inteligenciji, uključujući i proizvode koje je dizajnirala Nvidia.

Prema predviđanjima, potražnja za procesorima za veštačku inteligenciju veličine pločice porašće 11 puta u periodu od 2022. do 2026. godine. TSMC, osim pogona na Tajvanu, ima fabrike i širom sveta: dve fabrike u saveznoj državi Arizona (SAD), jednu u Japanu za čipove od 22 i 28 nanometara, a gradi i drugu fabriku za napredne 3-nanometarske čipove. U Nemačkoj je u toku izgradnja fabrike koja će proizvoditi čipove od 22, 28, 16 i 11 nanometara.

“Snažna globalna potražnja za naprednim čipovima podstiče ubrzano širenje naših kapaciteta i tehnoloških inovacija”, navodi se u prezentaciji kompanije.