Kompanija Starlink već registrovana u Srbiji od 2021. godine, a korisnici očekuju brzine od 100 do 300 Mbps

Američka tehnološka kompanija Starlink, deo korporacije SpaceX u vlasništvu Ilona Maska, nastavlja širenje u regionu nakon što je u Hrvatskoj prisutna od 2021. godine, a u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Makedoniji od 2022. i Albaniji od 2024. godine. U Crnoj Gori je kompanija registrovana kao Starlink Montenegro krajem aprila, dok je procedura za telekomunikacionu dozvolu započeta još krajem februara. Prema najavama, korisnici u Crnoj Gori mogli bi da koriste Starlink usluge već od druge polovine ove godine, dok je Srbija na Starlinkovoj mapi čekanja sa rokovima za kraj 2026. godine.

Starlink Montenegro je u stopostotnom vlasništvu evropske holding kompanije Starlink Holdings Netlands B.V. i čeka završetak procedure kod crnogorskog operatora Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (EKIP) do kraja drugog kvartala 2026. godine. U Srbiji je Starlink doo Beograd registrovan još 2021. godine, ali proces dobijanja licence traje zbog administrativno-tehničkih pregovora sa RATEL-om (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge).

Za početak rada u Srbiji, Starlink mora da bude upisan u Evidenciju operatora elektronskih komunikacija RATEL-a i da podnese kompletnu dokumentaciju u skladu sa Pravilnikom o opštim uslovima. Kompanija Starlink d.o.o. (SpaceX) je tokom javnih konsultacija povodom Nacrta pravilnika o radiofrekvencijskom spektru zatražila lakši i brži sistem licenciranja u Ka-bandu (17–40 GHz), E-bandu (71–76 GHz / 81–86 GHz) i V-bandu, kao i niske i fiksne takse. Takođe, Starlink zahteva harmonizaciju propisa Srbije sa evropskim standardima (ECC/CEPT), radi omogućavanja rada krajnjih korisnika bez pojedinačnih dozvola za svaku antenu.

Tehnički, Starlink može da pokrije Srbiju u svakom trenutku, ali kompanija ne želi da pusti komercijalni signal dok ne postigne dogovor sa RATEL-om oko spektra i taksi. Prema zvaničnoj komunikaciji RATEL-a, proces dostavljanja dokumentacije je u toku i insistira se na potpunom ispunjenju svih zakonskih preduslova Srbije. Jedan od razloga za spor je pitanje radiofrekvencijskog spektra, dok lokalni operateri, naročito Telekom Srbija, nisu zainteresovani za dolazak globalne konkurencije zbog mogućeg uticaja na cene.

Zbog administrativnih procedura, zvaničan rok za dolazak Starlinka u Srbiju pomeren je na kraj 2026. godine. Ipak, deo korisnika već sada nelegalno koristi Starlink opremu nabavljenu iz Hrvatske i Mađarske, uz brzine od 100 do preko 300 Mbps (češće 150–250 Mbps), upload od 10–30 Mbps i latenciju od 20–60 ms. Cena mesečne pretplate bi bila slična regionu – 30 do 50 evra, dok je jednokratni trošak za opremu 350 do 450 evra. Postoje i prenosivi paketi (Starlink Mini / Roam) sa opremom od 200 evra i mesečnim troškovima od 40 do 90 evra, u zavisnosti od paketa.

Prednost Starlinka posebno se odnosi na pružanje interneta u ruralnim područjima gde standardni operateri ne mogu da ponude stabilnu vezu. Iako postojeći korisnici hvale stabilnost Starlinka, kompanija ograničava sivu upotrebu i čeka zvaničnu dozvolu za rad na srpskom tržištu.

Prosečna neto zarada u Srbiji 121.800 dinara, medijalna 94.600 dinara, potrošnja domaćinstava usmerena na osnovne potrebe

Prema najnovijim podacima Eurostata, nivo potrošačkih cena u Srbiji tokom 2026. godine iznosi 62,5 odsto proseka Evropske unije, dok je stvarna individualna potrošnja (AIC) na nivou od 52 do 54 odsto evropskog proseka. Ovi pokazatelji svrstavaju Srbiju među najjeftinije evropske države po ukupnom nivou cena i životnom standardu, ali podaci ukazuju i na značajna ograničenja za domaća domaćinstva.

Eurostat koristi pokazatelj stvarne individualne potrošnje (AIC) za poređenje životnog standarda, koji obuhvata sve proizvode i usluge koje građani koriste, uključujući javno finansirane zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge. Ova metodologija omogućava međunarodno poređenje, ali ne odražava uvek koliko građani izdvajaju iz sopstvenog budžeta, niti meri kvalitet i dostupnost javnih usluga.

Iako je ukupni nivo cena u Srbiji niži od proseka EU, određene kategorije robe, poput potrošačke elektronike, bele tehnike i računarske opreme, skuplje su i do 30 odsto u poređenju sa razvijenim evropskim tržištima. Novi automobili, prema cenovnicima proizvođača, u Nemačkoj se prodaju za oko 18.000 evra, dok u Srbiji slični modeli koštaju oko 20.000 evra, a kod skupljih vozila razlike dostižu i nekoliko hiljada evra. Uzrok su manja veličina tržišta, viši logistički troškovi, slabija konkurencija i poresko opterećenje.

Kada se analiziraju prihodi, prosečna neto zarada u Srbiji iznosi 121.800 dinara (oko 1.040 evra), dok medijalna zarada, koja bolje odražava tipična primanja, iznosi 94.600 dinara (oko 808 evra). U mnogim državama EU medijalna zarada je između 1.800 i 2.000 evra, dok u Nemačkoj prelazi 2.500 evra. Ove razlike znače da niže cene u Srbiji ne garantuju i veću kupovnu moć, budući da je dostupnost robe i usluga ograničena visinom prihoda.

Prema anketi o potrošnji domaćinstava, građani Srbije na hranu i bezalkoholna pića izdvajaju 36,6 odsto ukupne potrošnje, a na stanovanje, vodu, električnu energiju i gas još 16,3 odsto. Prosečni rashodi domaćinstava gotovo da izjednačavaju prihode, što ostavlja vrlo malo prostora za štednju ili veću potrošnju.

Iako je Srbija, prema Eurostatovoj metodologiji, među najjeftinijim evropskim državama po ukupnom nivou potrošačkih cena i stvarnoj individualnoj potrošnji, ovo ne znači da svi proizvodi jesu jeftini niti da većina građana ima visok životni standard. Znatno niže zarade i skuplje pojedine robe ograničavaju kupovnu moć i ukazuju da podatak o niskim cenama treba posmatrati u kontekstu međunarodnog statističkog poređenja.

Vozačima potrebno 130 dana u Šengenu u 180 dana, sadašnje pravilo dopušta 90 dana – udruženja najavljuju nove mere

Udruženje prevoznika iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i BiH uputilo je Evropskoj komisiji zajednički zahtev da do 10. avgusta bude pronađeno prelazno rešenje za ograničenje boravka profesionalnih vozača kamiona iz trećih zemalja u šengenskom prostoru. Predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić najavio je na konferenciji za novinare da su udruženja odlučila da ne preduzimaju dodatne aktivnosti do isteka roka, ali da će, ukoliko odgovora ne bude, najaviti nove konkretne mere.

Mandić je istakao da je analizom transportnih udruženja utvrđeno da je vozačima za nesmetano obavljanje međunarodnog transporta potrebno oko 130 dana rada u šengenskom prostoru u periodu od 180 dana, dok važeće pravilo dopušta najviše 90 dana boravka. “Profesionalni vozači su najveći deo vremena u kamionu ili na obaveznim odmorima na parkingu. Oni ne borave u zemljama Šengena kao turisti, već obavljaju svoj posao. Zbog toga smatramo da sadašnji način računanja dana nije opravdan i ozbiljno ugrožava poslovanje transportnih kompanija”, rekao je Mandić.

Udruženja su u prethodne tri godine više puta slala pisma Evropskoj komisiji, a poslednji zajednički sastanak potvrđuje nastavak koordinisanih aktivnosti. Mandić je naglasio da je sadašnji režim postao još restriktivniji nakon što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska ušle u šengenski prostor, zbog čega su zemlje regiona gotovo u potpunosti okružene državama članicama Šengena. “S obzirom na to da su sada već 33 zemlje u Šengenu, to znači da mi ne možemo ni na koji način prihvatiti da tranzit znači boravak. Danima se brzo potroše dok stignemo i vratimo se natrag, pa praktično ispadne da mi boravimo 90 dana. To je potpuno nekorektno da profesionalac ne može da radi svoj posao”, rekao je Mandić.

Prevoznici su izbegli proteste i blokade granica kako bi zaštitili interese kako prevoznika tako i regionalne i evropske privrede. “Nama ne odgovara da ne vozimo, jer tada ne zarađujemo, ali to šteti i privredi naših zemalja, kao i evropskoj privredi, koja je povezana sa našom. Zato apelujemo na one koji donose odluke, ali i na naše poslovne partnere u Evropi da pomognu u pronalaženju rešenja”, poručio je Mandić. Špediteri iz regiona su na nedavnom kongresu u Bukureštu jednoglasno podržali zahteve prevoznika.

Mandić je podsetio da su posebna rešenja, poput izmena Zakona o strancima u Hrvatskoj, samo privremeno olakšala situaciju, dok je od 10. aprila, primenom EES sistema, resetovan broj dana za boravak u Šengenu. Međutim, već u junu prevoznici su ponovo suočeni sa problemima ograničenja. Udruženja će nastaviti da prate situaciju i očekuju odgovor iz Brisela do 10. avgusta.