Američki zvaničnici potvrdili da je zakon donet nakon sudara putničkog aviona i vojnog helikoptera u blizini Vašingtona, u cilju unapređenja mera bezbednosti u vazdušnom saobraćaju

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 14. aprila 2026. godine zakon o unapređenju bezbednosti u avijaciji, nekoliko meseci nakon što je odbio prethodnu verziju koju je Senat jednoglasno podržao. Ova odluka usledila je nakon sudara putničkog aviona kompanije American Airlines i vojnog helikoptera u blizini aerodroma Ronald Reagan u Vašingtonu, u januaru 2025. godine, kada je poginulo svih 67 osoba iz oba vazduhoplova, prema navodima američkih zvaničnika.

Zakon, poznat kao ALERT Act, usvojen je sa 396 glasova za i 10 protiv. Prema usvojenom tekstu, sve letelice, uključujući i vojne avione, koje lete u blizini prometnih aerodroma, biće u obavezi da imaju ugrađene uređaje za primanje podataka o položaju drugih letelica u okruženju. Većina aviona već poseduje sistem za emitovanje svog položaja (ADS-B Out), ali mnogi nemaju tehnologiju za prijem informacija o drugim letelicama (ADS-B In), što je navedeno kao ključni faktor u nastanku nesreće.

Prema navodima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja SAD i porodica poginulih, postojanje ADS-B In sistema u putničkom avionu American Airlines 5342 moglo je da spreči sudar. Zakon je predviđen kao dvopartijska inicijativa sa ciljem da se smanji rizik od sličnih nesreća u budućnosti.

ALERT Act takođe nalaže vojnim avionima koji ulaze u civilni vazdušni prostor u blizini velikih aerodroma da koriste standardizovane instrumente za izbegavanje sudara. Dodatno, predviđena je nadogradnja kontrolnih sistema na aerodromima radi poboljšanja koordinacije između civilnih i vojnih letelica.

Usvajanju zakona prethodila je javna debata i pritisak porodica žrtava koje su tražile poboljšanja u bezbednosnim procedurama. Prethodni predlog iz Senata naišao je na protivljenje u Predstavničkom domu, ali je konačna verzija usvojena uz široku podršku obe političke partije.

Očekuje se da će zakon doprineti smanjenju rizika od sudara u vazdušnom prostoru sa velikim brojem letova, posebno u blizini većih urbanih centara kao što je Vašington. Dalje procedure predviđaju usklađivanje verzija zakona iz oba doma Kongresa pre nego što stupi na snagu.

Izvršni direktor kompanije Chevron izjavio da bi građani SAD mogli uštedeti energiju, dok su poremećaji u snabdevanju naftom posledica aktuelnog rata

Chevronov izvršni direktor Endi Valc izjavio je da bi građani Sjedinjenih Američkih Država mogli smanjiti troškove goriva ukoliko voze manje i štede energiju, u trenutku kada cene goriva na svetskom tržištu rastu usled sukoba sa Iranom. Izjava je data tokom intervjua povodom aktuelnih kretanja na globalnom tržištu nafte, potvrđuju međunarodni izveštaji.

Valc je naveo da je „energija ključna za svakodnevni život, ali bi trebalo da je štedimo“. Dodao je da bi mere štednje trebalo primenjivati kontinuirano, bez obzira na trenutne okolnosti na tržištu energenata.

Od početka oružanih sukoba krajem februara, promet brodova u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi otprilike petina svetskih isporuka nafte i gasa, značajno je smanjen. Ova situacija dovela je do porasta međunarodne referentne cene nafte Brent, koja se u poslednjim nedeljama kreće oko 100 dolara po barelu.

Valc, predsednik sektora za preradu, transport i hemikalije u Chevronu, izjavio je da ne postoji jednostavno rešenje koje bi dugoročno smanjilo cene goriva u Americi dok su cene sirove nafte visoke na svetskom nivou. „To je globalno tržište. Imamo sirovu naftu ovde, bližu nama, koju prerađujemo i koristimo, i to pomaže da se cene za Amerikance ublaže. Ipak, ako se ovakva situacija nastavi duže, može postati još teža“, rekao je Valc.

On je takođe upozorio na potencijalne probleme u lancu snabdevanja ukoliko se kriza produži. Prema njegovim rečima, dok je SAD više oslonjena na sopstvenu proizvodnju, zemlje u Aziji i drugim delovima sveta u velikoj meri zavise od sirove nafte sa Bliskog istoka. „One više ne mogu da dobiju naftu, da je prerađuju i prave proizvode koji su ljudima potrebni, i počinju da ostaju bez zaliha“, naveo je Valc, ističući da je to ozbiljan problem za te države. Takođe je dodao da je dok je u SAD-u fokus na cenama, u drugim zemljama može doći do nestašica proizvoda.

Tržište energenata ostaje nestabilno zbog nastavka sukoba i ograničenog izvoza nafte iz regiona Persijskog zaliva. Analitičari ističu da će dalji tok događaja zavisiti od razvoja situacije na terenu i mogućih diplomatskih rešenja.

Zvaničnici potvrdili da je lekar optužen za nesavestan rad nakon operacije u kojoj je došlo do fatalne zamene organa

Lekar iz Floride, dr Tomas Šaknovski, suočava se sa optužbom za ubistvo iz nehata nakon što je tokom operacije uklonio jetru pacijenta umesto slezine, što je rezultiralo smrtnim ishodom, navode lokalne vlasti. Prema podacima šerifove kancelarije okruga Volton, dr Šaknovski je uhapšen posle dvogodišnje istrage koja je sprovedena povodom smrti sedamdesetogodišnjeg muškarca iz Alabame u avgustu 2024. godine.

Prema saopštenju nadležnih, istraga je sprovedena u saradnji sa medicinskim organima i državnim vlastima Floride. Dr Šaknovski, koji ima dozvolu za rad u Floridi, Alabami i Njujorku, nalazi se u pritvoru uz kauciju od 75.000 dolara nakon što je velika porota podigla optužnicu. Njegove licence su prethodno suspendovane ili vraćene nadležnim organima pre hapšenja.

Šerif Majkl Adkinson iz okruga Volton izjavio je da su organi vlasti u obavezi da sprovedu pravni postupak prema iznetim optužbama. “Velika porota je donela odluku i naša odgovornost je da osiguramo sprovođenje zakonskog procesa”, navodi se u zvaničnom saopštenju šerifa.

Prema dokumentaciji zdravstvenih vlasti Floride, pacijent je 18. avgusta 2024. primljen u bolnicu Ascension Sacred Heart Emerald Coast u Miramar Biču sa bolovima u stomaku. Dr Šaknovski je preporučio operaciju, ali je pacijent u početku odbio zahvat i izrazio želju da se vrati kući. Kasnije je, prema navodima zdravstvenih zvaničnika, pristao na operaciju pod pritiskom lekara, a planirana je laparoskopska splenektomija, odnosno uklanjanje slezine.

Operacija je zakazana za večernje časove 21. avgusta 2024. godine. Dalji detalji o toku same operacije i ishodu nisu objavljeni u ovom izveštaju.

Zvaničnici nisu izneli dodatne informacije o samom incidentu niti su komentarisali dalje korake u postupku. Nije saopšteno da li su pokrenute dodatne mere protiv drugih članova medicinskog osoblja.

Ovaj slučaj ostaje u fokusu lokalnih i državnih zdravstvenih organa, dok se očekuje nastavak sudskog procesa prema navodima iz optužnice. Nezavisni izvori nisu bili u mogućnosti da potvrde dodatne okolnosti vezane za samu operaciju ili izjave drugih uključenih strana.