Connect with us

Domaće

Cene đubriva u EU porasle za 8 odsto, najviši rast od 16,8% u Rumuniji

U četvrtom kvartalu 2025. cene đubriva u Rumuniji skočile 16,8 odsto, dok je pad zabeležen samo u Bugarskoj, Hrvatskoj i Litvaniji.

Published

3 hours ago

on

gc46d8b716643370981ac6251ceb24a40f65cbac9ceac9f4f23c84ca6b44aaeb4d90e7a16bac16702da0b86aa27a20ac7ca43e5f7e94b0e251f290f6441d801d5_1280

U četvrtom kvartalu 2025. cene đubriva u Rumuniji skočile 16,8 odsto, dok je pad zabeležen samo u Bugarskoj, Hrvatskoj i Litvaniji.

Prosečne cene đubriva i sredstava za poboljšanje zemljišta u Evropskoj uniji porasle su za 8 odsto u četvrtom kvartalu 2025. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci Evrostata. Nakon snažnog rasta tokom 2021. i 2022. godine i smanjenja u naredne dve godine, tokom 2025. cene su ponovo beležile uzlazni trend.

Rast cena zabeležen je u 24 od ukupno 27 zemalja članica EU. Najveće povećanje registrovano je u Rumuniji, gde su cene skočile za 16,8 odsto, zatim u Irskoj za 15,3 odsto i Holandiji za 12,1 odsto. S druge strane, pad cena zabeležen je samo u Bugarskoj, gde su cene pale za 6,1 odsto, dok su Hrvatska i Litvanija imale blago smanjenje od po 0,2 odsto.

Prema analizama, ovakav rast cena dolazi nakon perioda stabilizacije i pada koji je usledio posle velikih skokova tokom 2021. i 2022. godine. Evropska kancelarija za statistiku ističe da su promene rezultat različitih ekonomskih okolnosti na tržištu đubriva u državama članicama.

U izveštaju se ne navode dodatni komentari zvaničnika ili planovi za dalje mere na tržištu đubriva.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Holandija, Island i Danska obezbeđuju penzije do 96 odsto prosečne plate

Holandski sistem omogućava penzije od 90 do 96 odsto zarade, dok Island i Danska nude od 75 do 90 odsto

Published

24 seconds ago

on

May 20, 2026

By

Holandski sistem omogućava penzije od 90 do 96 odsto zarade, dok Island i Danska nude od 75 do 90 odsto

Prema rangiranju konsultantske kuće Mercer za prethodnu godinu, Holandija, Island i Danska imaju najstabilnije penzione sisteme na svetu. Holandski model oslanja se na tri stuba – državu, poslodavca i privatnu štednju, što omogućava penzije između 90 i 96 odsto prosečne zarade prema podacima OECD-a.

Za razliku od penzionog sistema Srbije, gde je prošle godine petina ukupnih sredstava za penzije došla iz budžeta zbog nedovoljnih doprinosa zaposlenih, pomenute zemlje finansiraju penzije iz različitih izvora. U Holandiji, svaki stanovnik ili zaposleni automatski stiče pravo na državnu penziju koja se isplaćuje iz doprinosa zaposlenih, dok drugi stub čine obavezni ili kolektivni penzioni fondovi preko poslodavaca. Treći stub predstavlja privatnu štednju, posebno značajnu za samozaposlene i one sa nedostatkom radnog staža. Holandski penzioni fondovi upravljaju stotinama milijardi evra.

Islandski penzioni sistem takođe ima tri stuba, ali državna penzija ima socijalni karakter i manji je deo ukupne penzije. Uplaćivanje u penzione fondove je obavezno, pri čemu je ukupni doprinos 15,5 odsto plate – radnik izdvaja oko 4 odsto, a poslodavac 11,5 odsto. Fondovi investiraju prikupljena sredstva uz obaveznu diversifikaciju, dok dobrovoljna privatna štednja donosi poreske olakšice. Prema OECD-u, penzije na Islandu iznose između 75 i 90 odsto prethodne zarade.

Danska primenjuje sličan model sa više stubova – osnovna državna penzija uz obavezne doprinose u državni fond, kao i korporativna penzija koju uplaćuje oko dve trećine zaposlenih. Doprinosi za drugi stub kreću se od 12 do 18 odsto zarade i dele se između poslodavca i radnika. Ovaj sistem razvijen je tokom 1980-ih, kao odgovor na ekonomsku krizu i inflaciju. Visina penzije u Danskoj iznosi 75 do 85 odsto prethodne neto plate.

Prema ekonomskim analizama, ovakvi modeli sa više izvora finansiranja i visokim stopama zamene doprinose stabilnosti penzionih sistema i sigurnosti korisnika.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent pala na 110 dolara, WTI na 103,7 dolara zbog smanjenja geopolitičkih tenzija

Gas na TTF tržištu 45,4 EUR/MWh, evropski indeksi u padu do 0,3 odsto, zlato na 2.390 dolara po unci

Published

31 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Gas na TTF tržištu 45,4 EUR/MWh, evropski indeksi u padu do 0,3 odsto, zlato na 2.390 dolara po unci

Cena nafte brent iznosi oko 110 dolara za barel, dok je cena sirove nafte (WTI) 103,7 dolara, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodni dan, prema berzanskim podacima od 20. maja 2026. godine. Pad cena nafte povezuje se sa smanjenjem geopolitičke napetosti nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da će rat sa Iranom biti okončan ‘veoma brzo’, iako investitori ostaju oprezni zbog nastavljenih poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka.

Cene gasa na TTF tržištu kreću se oko 45,4 EUR/MWh, što je približno 470 evra za 1.000 kubnih metara i predstavlja pad od 0,5 odsto u odnosu na prethodni dan. Na berzama u Evropi, indeksi su u blagom padu: Euro Stoxx 50 je na oko 5.890 poena (−0,2 odsto), nemački DAX na oko 24.400 poena (−0,2 odsto), francuski CAC 40 na oko 7.980 poena (−0,3 odsto), a italijanski FTSE MIB na oko 48.100 poena (−0,2 odsto).

Na američkom tržištu, indeks S&P 500 pao je za 0,7 odsto i iznosi oko 7.353 poena, dok je Nasdaq u minusu od 0,9 odsto i trenutno je na oko 23.350 poena. Cena zlata kreće se oko 2.390 dolara po unci, dok je kurs evra prema dolaru na nivou od oko 1,08 dolara za jedan evro.

Pšenica se danas prodaje po ceni od 666,26 dolara po bušelu (27,2 kg), što je pad od 0,15 odsto u odnosu na utorak.

Prema ekonomskim analizama, najnovija kretanja na globalnim tržištima reflektuju uticaj geopolitičkih događaja i nastavak volatilnosti u energetskom sektoru.

Pročitaj još

Domaće

Market+ povezuje više od 3.500 kompanija, ponuda od 50.000 proizvoda na B2B platformi

Nacionalna platforma, razvijena uz podršku Privredne komore Srbije, omogućava kompanijama efikasniju nabavku i digitalno poslovanje

Published

2 hours ago

on

May 20, 2026

By

Nacionalna platforma, razvijena uz podršku Privredne komore Srbije, omogućava kompanijama efikasniju nabavku i digitalno poslovanje

Market+, nacionalna B2B platforma namenjena povezivanju domaće privrede, trenutno okuplja više od 3.500 registrovanih kompanija koje nude preko 50.000 proizvoda iz različitih sektora, uključujući proizvodnju, građevinarstvo, IT, logistiku i usluge. Platforma je razvijena uz podršku Privredne komore Srbije i u partnerstvu sa Institutom Mihajlo Pupin, sa ciljem da omogući povezivanje ponude i potražnje u realnom vremenu, bez posrednika i čekanja.

Market+ kompanijama pruža mogućnost pronalaska poslovnih partnera, razmene upita i pregleda konkretne tržišne ponude, čime olakšava svakodnevno poslovanje u Srbiji. Pristup platformi je dostupan putem sajta www.market-plus.com, a pametna pretraga zasnovana na veštačkoj inteligenciji analizira ključne reči, kategorije, opise i tehničke specifikacije kako bi povezala kompanije sa stvarnim poslovnim potrebama korisnika.

Prednosti korišćenja Market+ platforme uključuju bržu i efikasniju nabavku, jednostavnije kreiranje i slanje zahteva za ponudu, kao i lakše poređenje dobavljača. Platforma smanjuje administraciju i operativne troškove, optimizuje procese nabavke i povećava sigurnost poslovanja zahvaljujući većem broju dostupnih i verifikovanih partnera. Kompanije takođe mogu da predstave svoju ponudu na profesionalan način, bez dodatnih ulaganja u digitalne kanale.

Korišćenjem Market+ poslovne prilike više nisu ograničene na postojeće kontakte i preporuke, već je povezivanje organizovano, transparentno i dostupno svim učesnicima tržišta. Platforma je važan strateški projekat digitalnog povezivanja domaće privrede i doprinosi digitalizaciji tradicionalnih poslovnih procesa u Srbiji.

Za Privrednu komoru Srbije Market+ predstavlja značajan infrastrukturni projekat i nastavak digitalizacije servisa za podršku i povezivanje privrede. Omogućava 24/7 podršku kompanijama kako kroz događaje, tako i kroz svakodnevnu digitalnu komunikaciju, čime Komora jača svoju ulogu poslovnog haba i partnera domaće privrede.

Pročitaj još

U Trendu