Srpska bokserka nastavila dominaciju u Foz do Iguasu, revanširala se Irkinji Lehejn i čeka polufinalni duel sa poznatom rivalkom

Najuspešnija srpska bokserka, dvadesetjednogodišnja Sara Ćirković, nastavila je svoj izvanredan niz na Svetskom kupu u organizaciji World Boxing-a, koji se ove godine održava u brazilskom gradu Foz do Iguasu. Nakon što je ostvarila treću pobedu tokom četiri dana takmičenja, Ćirkovićeva je uspela da izbori plasman u polufinale ovog prestižnog takmičenja.

U četvrtfinalnom meču, Sara je pružila još jednu dominantnu partiju. Ovog puta, pred njenim snažnim udarcima pala je Irkinja Dženifer Lehejn. Meč je završen ubedljivom pobedom srpske takmičarke, koja je slavila rezultatom 5:0 i tako se revanširala Lehejn za prethodni poraz na Evropskim igrama. Ova pobeda ne samo da je značajna zbog plasmana u polufinale, već ima i poseban emotivni naboj za Saru, jer je pokazala koliko je napredovala u odnosu na poslednji susret sa ovom protivnicom.

Na putu ka finalu i borbi za zlatnu medalju, Sara Ćirković će u polufinalu ukrstiti rukavice sa još jednom poznatom rivalkom. Ovoga puta, protivnica će joj biti Marokanka Vidad Bertal, bokserka sa kojom se već susretala na velikim takmičenjima. Bertal je ranije savladala Saru u polufinalu IBA Svetskog prvenstva u Nišu 2025. godine, pa će ovo biti prilika da se srpska šampionka revanšira i za taj poraz.

Ćirkovićeva nastupa u kategoriji do 54 kilograma i već je poznata po svojim izuzetnim rezultatima na međunarodnoj sceni. Ovim trijumfom nastavila je svoj zlatni niz i još jednom potvrdila zašto je jedna od najperspektivnijih i najtrofejnijih bokserki Srbije.

Svetski kup u Brazilu okuplja najbolje takmičarke iz čitavog sveta, a Sara je još jednom pokazala da može da se nosi sa najvećim izazovima. Srpska bokserka nastavlja da niže pobede i postavlja sebi visoke ciljeve, a navijači u Srbiji sa nestrpljenjem očekuju njen sledeći meč i eventualni plasman u finale.

Uz ovako impresivne nastupe, Sara Ćirković na najbolji način predstavlja srpski boks na svetskoj sceni i nastavlja da ispisuje nove stranice sportske istorije.

Di Đanantonio sa novim gumama ostvario najbolje vreme, Ducati popravio formu, Beceki siguran u srednje komponente

Fabio Di Đanantonio zabeležio je najbrže vreme tokom prvog slobodnog treninga za MotoGP na Velikoj nagradi Španije u Heresu. Italijanski vozač Ducati tima do vrha tabele stigao je zahvaljujući uvođenju novih srednjih guma, dok su oba motocikla VR46 završila na vodećim pozicijama posle prve sesije.

Tok treninga obeležili su i istupi braće Markes, Aleksa i Marka, koji su se takođe našli u samom vrhu plasiranja. Aleks Markes, pobednik trke u Heresu 2025. godine, u uvodnim minutima držao je najbolje vreme, ali je konkurencija ubrzo smanjila njegovu prednost. Mark Markes bio je na svega desetinku zaostatka za bratom, dok su Ducati motocikli pokazali značajan napredak u odnosu na prethodne trke.

Vremenski uslovi bili su povoljni za vozače, sa oblačnim nebom, temperaturom od 17 stepeni u vazduhu i 20 na stazi. Među gostujućim vozačima, Augusto Fernandez (Yamaha) i Lorenzo Savadori (Aprilia) priključili su se gridu, dok je Maverik Vinjales bio odsutan iz Tech3 KTM ekipe.

Većina takmičara startovala je sa mekim prednjim i srednjim zadnjim gumama, dok je aktuelni šampion Pecco Banjaja vozio sa oba srednja pneumatika i nastavio da se suočava sa problemima pri kočenju na GP26, što je uočeno i na prethodnim trkama. Ipak, uspeo je da se popne na tabeli, iako je u jednom trenutku sleteo u šljunak u prvom uglu, ali je uspešno izbegao veće posledice.

Toprak Razgatlioglu doživeo je tehnički kvar na Yamaha motociklu i bio prinuđen da pređe na rezervni motor. Vođa šampionata Marko Beceki nije forsirao najbrže vreme, već je na setu srednjih guma, koje će koristiti u nedeljnoj trci, ostvario veoma konkurentnu vožnju. Beceki je do sada pobedio na sve tri trke u sezoni 2026. na ovim gumama.

Davide Tardoci, šef fabričkog Ducati tima, otkrio je da su njihovi vozači uveli poboljšanja u elektronici i podešavanju motocikala, a najavio je i značajne novine za testiranje u ponedeljak. Ipak, kako je naveo, problemi pri kočenju još uvek nisu potpuno rešeni.

U nastavku treninga, Di Đanantonio sa novim srednjim gumama na GP26 uspeo je da popravi vreme Aleksa Markesa za gotovo četiri desetinke. Među vozačima koji su napredovali bili su i Franko Morbideli, Raul Fernandez, Džek Miler i Pedro Akosta, svi sa svežim gumama. Sa druge strane, Aleks i Mark Markes, Marko Beceki i Pecco Banjaja ostali su na istim, već potrošenim gumama, pa nisu dodatno napadali vrh.

Zanimljiv incident zabeležio je Đorđe Martin, koji je, nakon što je u Ostinu pao tokom kruga slavlja, u Heresu pao pri izlasku na stazu tokom vežbe starta.

U nižim kategorijama, u Moto3 je dominirao Maksimo Kiles sa više od tri desetinke prednosti ispred Matea Bertelea. Dobar rezultat zabeležili su i Džoel Esteban (četvrti), Karpe (peti), Almansa (šesti na povratku), Brajan Uriarte (deveti), Adrijan Fernandez (deseti), David Munjoz (jedanaesti na povratku), Rios (trinaesti) i Kruses (dvadeseti).

U Moto2, najbrži je bio Bendežamin Baltus, postavivši rekord, a Celesitno Vieti zaostao je svega 30 hiljaditinki. Filip Agius je bio treći, Dani Holgado četvrti, Alonso Lopez šesti, Ivan Ortola sedmi, Manu Gonzalez osmi, Dani Munjoz deveti, a David Alonso deseti, iako je imao pad u kojem je potpuno oštetio motocikl. Dalje su sledili Serhio Garsija Dols (dvanaesti), Aron Kanet (četrnaesti), Džordi Eskrig (petnaesti), Adrian Huertas (sedamnaesti), Izan Guevara (devetnaesti), Mark Ramirez (zamena za Pikerasa, dvadeset treći), Fernando Ferrandez (dvadeset peti), Horhe Navarro (dvadeset šesti) i Hose Rueda (dvadeset osmi).

MSi tim kritikovao je odluku da Fernando Ferrandez bude kažnjen samo startom iz “pit lane” posle incidenta u Ostinu, u kojem je povređen Pikeras.

Krivina 13 na stazi Jerez-Ángel Nieto, nazvana po Jorgeu Lorenzu, postala je simbol tragičnih i slavnih trenutaka u MotoGP istoriji

Krivina 13 na stazi Jerez-Ángel Nieto, smeštena u Andaluziji, nosi ime španskog motociklističkog šampiona Jorgea Lorenza od 2013. godine, kada je povodom njegovog 26. rođendana preimenovana sa dotadašnjeg naziva ‘Ducados’. Ova leva krivina, poznata kao Curva Jorge Lorenzo, postala je epicentar najuzbudljivijih trenutaka svetskog motociklizma, posebno tokom trka za Veliku nagradu Španije.

Jorge Lorenzo je imao čast da krivina ponese njegovo ime, ali ju je iste godine na nezaboravan način i ‘otvorio’, tokom incidenta sa Marcom Márquezom u poslednjim metrima trke. Taj kontakt podsetio je mnoge na sukobe Micka Doohana i Álexa Crivilléa iz 1996. godine, kao i na kontroverzno preticanje Valentina Rossija nad Seteom Gibernauom iz 2005. godine. Lorenzo je izjavljivao: “To je mesto gde se trke dobijaju ili gube. Nema sredine”, a istorija ove krivine potvrđuje njegovu tvrdnju.

Krivina 13 je tehnički zahtevna – spada u kategoriju oštrih, sporih uglova koji zahtevaju asimetrično kočenje posle intenzivnog ubrzanja iz prethodne krivine. Vozači moraju da žrtvuju brzinu ulaska kako bi što bolje izašli na ciljnu ravninu, ali u odlučujućim momentima trke, teorija često pada u vodu i često dolazi do block pass pokušaja ili riskantnih preticanja.

Psihološki, ova krivina predstavlja izazov jer kao poslednja na stazi privlači vozače da pokušaju nemoguće – čak i kada ne postoji realan prostor za preticanje. Atmosfera dodatno dobija na intenzitetu zahvaljujući gledalištima koja okružuju ovaj deo staze, stvarajući gotovo ‘koloseumsku’ buku i pritisak.

Kroz istoriju, Curva Jorge Lorenzo bila je poprište ključnih trenutaka: od kontakta Doohana i Crivilléa 1996. godine, preko kontroverznog manevra Rossija nad Gibernauom 2005, do sudara Márqueza i Lorenza 2013. godine, čime je ova krivina dobila status mitskog mesta na kome se odlučuje pobednik trke ili gubi sve. Danas, svaki dolazak MotoGP karavana u Španiju dodatno podseća koliko je ova krivina važna za istoriju i budućnost motociklizma.