Luksemburg ima 2,5 puta više potrošačke cene od Rumunije, dok razlika između Islanda i Severne Makedonije iznosi 3,7 puta

Prema najnovijim podacima Eurostata, potrošačke cene značajno variraju širom Evrope, sa razlikama koje dostižu gotovo četiri puta između pojedinih država. Analiza uključuje više od 2.000 proizvoda i usluga na godišnjem nivou, dajući detaljan uvid u troškove života na kontinentu.

U okviru Evropske unije, Luksemburg se izdvaja kao zemlja sa najvišim potrošačkim cenama koje su 2,5 puta veće nego u Rumuniji, zemlji sa najnižim cenama među članicama EU. Kada se u analizu uključe i zemlje kandidati za članstvo, kao i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), Island zauzima poziciju najskuplje zemlje, dok je Severna Makedonija najslabija po cenama, čime se razlika povećava na 3,7 puta.

Island je 83,7 odsto skuplji od proseka Evropske unije, dok je Švajcarska zabeležila cene više za 81 odsto u odnosu na evropski prosek. Zapadna i severna Evropa generalno imaju više nivoe cena, dok su centralne i istočne evropske zemlje i dalje povoljnije za potrošače.

Profesor Robert Inklar sa Univerziteta u Groningenu istakao je da je za razumevanje životnog standarda ključno posmatrati podatke o cenama zajedno sa zaradama građana. “Za životni standard nije presudno da li su cene visoke, već koliko lokalna plata može da kupi na lokalnom tržištu – kupovna moć, a ne samo visina cena”, naveo je Inklar.

Ova analiza pokazuje da same cene ne odražavaju u potpunosti kvalitet i dostupnost života, već je neophodno uzeti u obzir i zarade kako bi se dobila potpuna slika ekonomskih mogućnosti stanovništva različitih evropskih zemalja.

Banka Amerike procenila prosečnu cenu zlata na 3.354 dolara po unci, što predstavlja popust od 19% u odnosu na spot cenu

Cene zlata su prošle godine beležile rast od 65 procenata, ali tokom 2026. godine investitori su svedoci obrnutog trenda – zlato je trenutno skoro 5 odsto niže nego na početku godine, uprkos rastu geopolitičkog rizika i visokoj inflaciji, pokazuje najnovija analiza. Banka Amerike je priznala da je njena ciljana cena zlata od 6.000 dolara po unci sada malo verovatna, pogotovo jer američka centralna banka može povećati kamatne stope već u septembru.

U izveštaju od 22. juna, Banka Amerike navodi da je rasprodaja otvorila priliku, ali ne nužno u zlatu. Prema pisanju TheStreet-a, šokantni rast cena nafte izazvan ratom u Iranu podstakao je pad cene zlata upravo u trenutku kada je geopolitički rizik bio na vrhuncu.

Akcije u rudarskom sektoru pale su više nego što to fundamentalni pokazatelji nalažu, ističu analitičari Banke Amerike, zbog čega su akcije kompanija koje trguju zlatom ostale znatno ispod realnih vrednosti. Korišćenjem pristupa cene prema neto vrednosti imovine, Banka Amerike je utvrdila da kompanije iz njenog univerzuma procenjuju cenu zlata na prosečnih 3.354 dolara po unci, što je popust od 19% u odnosu na spot cenu, objavio je Investing.com.

Na osnovu EV/EBITDA, prosečna implicitna cena iznosi 4.016 dolara po unci, što je manji popust od 3%. Razlike među kompanijama su značajne: Wheaton Precious Metals procenjuje najvišu cenu zlata u okviru pokrivenosti Banke Amerike – 4.395 dolara po unci, dok Franco-Nevada procenjuje najnižu, 2.416 dolara, zbog izloženosti nafti i gasu i tržišnog popusta vezanog za doprinose Cobra Panama.

Analitičari navode da su ovi pokazatelji rezultat trenutne tržišne situacije i da investitori treba da obrate pažnju na razlike u procenama između kompanija u sektoru zlata.

Prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 121.805 dinara, dok su najniže plate zabeležene u ugostiteljstvu sa 71.500 dinara

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila je 121.805 dinara (oko 1.040 evra), što je za 150 dinara više nego u martu. Najvišu prosečnu zaradu i dalje ostvaruju zaposleni u IT sektoru, gde je prosečna neto plata u oblasti računarskog programiranja dostigla skoro 300.000 dinara.

Odmah iza IT sektora, zaposleni u vazdušnom saobraćaju primili su nešto više od 268.000 dinara, dok su radnici u telekomunikacijama imali prosečnu neto platu od 259.500 dinara. U oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte zabeležena je prosečna plata od 231.700 dinara, a u naučnoistraživačkom radu i razvoju 227.300 dinara. Proizvodnja duvanskih proizvoda donela je prosečnu neto zaradu od 223.500 dinara, dok su zaposleni u bankama imali 210.116 dinara. Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa beleži prosečnu zaradu od 209.100 dinara.

Na drugoj strani, najniže prosečne neto plate isplaćene su u sektoru pripremanja i posluživanja hrane i pića, gde je iznosila 71.500 dinara. Zaposleni u preradi drveta imali su platu od 75.200 dinara, a u proizvodnji odevnih predmeta 79.900 dinara. U poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu prosečna plata iznosila je 95.600 dinara, dok je u građevinarstvu bila 103.000 dinara. Prosvetni radnici primili su prosečno 116.600 dinara.

Kada se posmatraju regionalne razlike, Bor je grad sa najvišom prosečnom neto platom u aprilu – 150.800 dinara. U Beogradu je prosečna plata bila 150.300 dinara, dok je u opštini Stari grad iznosila 195.200 dinara, a na Vračaru 193.800 dinara. Novi Beograd beleži platu za oko 400 dinara nižu od Vračara. U Novom Sadu prosečna plata bila je 138.900 dinara, a u Nišu 118.700 dinara.

Najniža prosečna neto plata u aprilu zabeležena je u Bojniku i iznosila je 84.400 dinara. Među opštinama sa najnižim platama su i Crna Trava (87.000 dinara), Vlasotince (87.300 dinara), Trgovište (87.400 dinara) i Lebane (87.700 dinara).

Zaposleni u javnom sektoru i dalje su bolje plaćeni od onih van javnog sektora. Njihova prosečna neto zarada u aprilu iznosila je 127.884 dinara, što je za 8.548 dinara više od proseka zaposlenih van javnog sektora. U državnim javnim preduzećima plata je bila 153.500 dinara, dok je u lokalnim javnim preduzećima iznosila 118.100 dinara.