AikGroup stiče približno 91,75% kapitala Podravske banke, ukupna aktiva grupacije prelazi 10 milijardi evra

AikGroup, finansijska grupacija u vlasništvu Aleksandra Kostića, potpisala je ugovor o kupovini 613.567 akcija Podravske banke d.d, što čini oko 91,75% osnovnog kapitala ove banke. Dogovorena cena po akciji iznosi 68,7851 evro. Proces preuzimanja zavisi od dobijanja regulatornih odobrenja Hrvatske narodne banke, Evropske centralne banke i nadležnih tela za konkurenciju u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Po završetku transakcije, AikGroup će biti u obavezi da objavi ponudu za preuzimanje preostalih akcija Podravske banke, u skladu sa hrvatskim Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Ova akvizicija predstavlja prvu investiciju AikGroup u Hrvatskoj, čime kompanija širi svoje prisustvo na ukupno četiri tržišta, uključujući drugo u Evropskoj uniji.

„Ovo je druga uzastopna godina u kojoj AikGroup širi svoje geografsko prisustvo, što predstavlja značajnu prekretnicu u sprovođenju strategije naše grupe. Naš cilj je da izgradimo značajno prisustvo širom jugoistočne Evrope, a tu ambiciju nastavljamo da ostvarujemo akvizicijom Podravske banke. To će za AikGroup biti ukupno četvrto tržište na kome poslujemo, a drugo na tržištu Evropske unije. Uvereni smo da ćemo svim segmentima klijenata u Hrvatskoj moći da ponudimo vrhunske finansijske usluge i, što je podjednako važno, da ćemo biti pouzdan partner lokalnom tržištu u ostvarivanju održivog rasta“, izjavio je Razvan Munteanu, predsednik Izvršnog odbora AikGroup.

AikGroup okuplja AikBank, AikLeasing i MV Investment u Srbiji, Gorenjsku banku i GB Leasing u Sloveniji, kao i Hipotekarnu banku u Crnoj Gori. Grupacija ima više od 3.200 zaposlenih, a na dan 31. decembra 2025. ukupna aktiva iznosila je preko 10 milijardi evra, uz kapitalnu bazu od 1,4 milijarde evra. Podravska banka, osnovana pre više od 150 godina, poznata je po regionalnom fokusu i podršci SBB sektoru, te se smatra pouzdanim partnerom lokalne zajednice.

Kombinacija nacionalnog i međunarodnog domena jača poverenje i sprečava zloupotrebu brenda

Kompanije u Srbiji sve češće registruju i .rs i .com domene kako bi pojačale kredibilitet i zaštitile svoj brend, zaključeno je na panelu „Dvoboj .com protiv .rs” održanom u maju 2026. godine. Prema savetima stručnjaka sa konferencije DIDS, ovakav pristup omogućava domaćim preduzećima da povećaju vidljivost na internetu i spreče potencijalnu zloupotrebu imena od strane trećih lica.

Već na početku panela, Miroslav Žeravčić iz RNIDS-a istakao je da registracija oba domena omogućava kompanijama da dopru do domaće i strane publike, ali i da spreče druge da koriste njihovo ime na internetu. Za mikro preduzeća sa ograničenim sredstvima, preporuka je da izaberu domen u skladu sa svojim mogućnostima. Ako posluju isključivo na srpskom tržištu, .rs domen je najpogodniji jer obezbeđuje bolju poziciju u Google pretragama na teritoriji Srbije.

Mladen Savić iz kompanije True-False Hosting naglasio je da istraživanja pokazuju veće poverenje korisnika u sajtove na .rs domenu, jer omogućavaju lakšu proveru podataka o kompaniji putem WhoIs alata i Agencije za privredne registre. “Logika nalaže da će kupac pre izabrati firmu sa .rs domenom kada naručuje robu iz Srbije, nego onu sa stranim domenom, jer očekuje bržu isporuku i veću sigurnost”, kaže Savić.

Dodatna prednost .rs domena je i dostupnost podrške na srpskom jeziku, dok se kod međunarodnih domena podrška može razlikovati u zavisnosti od registra. Zoran Buhavac iz GAMA Electronics preporučuje firmama koje planiraju izlazak na međunarodno tržište da registruju i .com domen, jer on uliva poverenje inostranim kupcima, dok .rs jača reputaciju kod domaćih korisnika.

Zaključak panela je da firme koje imaju mogućnosti treba da registruju oba domena, dok je za lokalne privrednike dovoljno da izaberu .rs, osim ako nemaju ambiciju širenja na strana tržišta.

Beograd prednjači sa 53 odsto prometa stanova, najskuplji kvadrat prodat za 15.298 evra

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u 2025. godini iznosila je rekordnih 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Najveći deo ukupne vrednosti prometa ostvaren je na tržištu stanova, sa iznosom od 4,8 milijardi evra, odnosno 60 odsto ukupne vrednosti, dok je Beograd imao udeo od 53 odsto u ukupnom prometu stanova na nivou Republike Srbije.

U istom periodu, broj kupoprodaja stanova porastao je za 5,5%, dok je njihova vrednost uvećana za 17,4%. Kod garažnih prostora zabeležen je rast vrednosti, ali je broj transakcija opao za 4,8%. Vrednost kuća povećana je za 8,8%, uz pad broja prodaja od 1,4%. Građevinsko zemljište i poslovni prostori zabeležili su istovremen rast prometa i vrednosti, dok je kod poljoprivrednog zemljišta došlo do smanjenja broja ugovora za 10,8% i vrednosti tržišta za 14,1%.

Prema objavljenim podacima, najskuplji kvadrat stana u Srbiji tokom 2025. godine prodat je za 15.298 evra na opštini Savski venac u Beogradu, dok je najviša pojedinačna suma za stan izdvojena za nekretninu u „Beogradu na vodi“ i iznosila je 1,8 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je takođe na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a najskuplje garažno mesto koštalo je 66.000 evra na istoj opštini. Kada je reč o poslovnim prostorima, najskuplji kvadrat zabeležen je na opštini Stari grad po ceni od 8.974 evra, dok je najviša ukupna cena poslovnog prostora iznosila 2,8 miliona evra.