Blokada Ormuskog moreuza zaustavlja petinu svetskih isporuka nafte i gasa, 20.000 pomoraca bez mogućnosti prolaza

Cena nafte brent dostigla je 112 dolara po barelu, dok je OPEC plus najavio povećanje proizvodnje za 188.000 barela dnevno, navodi se u najnovijim ekonomskim analizama. Prema podacima, blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetskih isporuka nafte i gasa, ozbiljno ugrožava globalne lance snabdevanja, a stotine komercijalnih brodova i do 20.000 pomoraca trenutno su zaustavljeni bez mogućnosti prolaska.

Analitičari agencije Moody’s upozoravaju da bi ukoliko cene ostanu oko 125 dolara po barelu u dužem periodu, globalna ekonomija mogla da uđe u recesiju. Iako je OPEC plus najavio povećanje dnevne proizvodnje za 188.000 barela, stručnjaci smatraju da je taj rast nedovoljan za prevazilaženje gubitaka izazvanih trenutnim sukobom u regionu.

Sjedinjene Američke Države su pokrenule operaciju „Projekat Sloboda” sa ciljem da obezbede bezbedan prolaz civilnim brodovima, a Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da su preduzete mere za obnavljanje pomorskog saobraćaja. Međutim, prema podacima servisa MarineTraffic, tog ponedeljka je u Omanski zaliv ušao samo jedan sankcionisani brod za prevoz tečnog naftnog gasa i nekoliko teretnih brodova, dok je većina plovidbe i dalje obustavljena.

Nemačka brodarska kompanija Hapag-Lloyd objavila je da tranzit za njihove brodove ostaje nemoguć zbog nejasnih procedura bezbednog prolaza, a brodarsko udruženje BIMCO navodi da brodarska industrija nije dobila konkretne smernice u vezi sa američkom operacijom. „Bez saglasnosti Irana da se komercijalnim brodovima dozvoli bezbedan prolaz, trenutno nije jasno da li se iranska pretnja brodovima može ublažiti ili suzbiti”, izjavio je Jakob Larsen, glavni bezbednosni službenik BIMCO-a.

Zajednički pomorski informacioni centar pod vođstvom SAD procenjuje da je nivo pomorske bezbednosti u Ormuskom moreuzu i dalje „kritičan” i savetuje posadama da razmotre alternativne rute kroz omanske teritorijalne vode.

Napadi dronovima na prazni tanker za naftu „Baraka”, koji je u vlasništvu državne naftne kompanije Abu Dabija ADNOC, dodatno komplikuju situaciju. Prema izveštaju britanske Agencije za pomorske trgovinske operacije, tanker je pogođen neidentifikovanim projektilima 78 nautičkih milja severno od Fudžejre, a UAE pozivaju Iran da zaustavi napade i bezuslovno otvori moreuz.

Iran je blokirao većinu brodova nakon što su SAD i Izrael započeli napade, preteći napadima na svaki neovlašćeni brod. Dok se čeka rešenje diplomatske i vojne krize, svetska ekonomija ostaje pod pritiskom zbog zastoja na jednom od najvažnijih plovnih puteva.

Kompanija proširuje program na sedam lokacija, očekuje učešće više od 100 mladih talenata iz regiona

Nestlé Srbija otvara prijave za sedmu generaciju Summer’s Cool programa, namenjenog diplomcima i studentima, koji predstavlja plaćenu praksu u korporativnom sektoru. Prijave su otvorene do 8. juna, a program će se realizovati od 6. do 24. jula 2026. godine. Kompanija će u Srbiji izabrati 20 polaznika, koji će tokom trajanja programa imati priliku da steknu praktično iskustvo kroz rad na realnim poslovnim projektima i intenzivne radionice.

Summer’s Cool program je fokusiran na sticanje znanja iz oblasti marketinga, trade marketinga, prodaje, finansija, ljudskih resursa i održivog razvoja. Do sada je blizu 80 studenata i diplomaca iz Srbije prošlo kroz ovaj program, a deo njih je nastavio karijeru u okviru kompanije Nestlé.

Ove godine, program se širi i na regionalnom nivou, pa će, pored Beograda, Zagreba, Sofije, Bukurešta, Kijeva i Lviva, po prvi put biti uključen i Kišinjev, čime je obuhvaćeno ukupno sedam lokacija. Očekuje se učešće više od 100 mladih talenata iz regiona Južne i Istočne Evrope, koji će imati priliku da sarađuju sa Nestlé stručnjacima iz različitih sektora.

„Ponosni smo što sedmi put zaredom mladima u Srbiji pružamo priliku za profesionalni razvoj i sticanje veština važnih za uspešan početak karijere. Naš fokus nije samo na privlačenju mladih talenata, već i na razumevanju njihovih potreba i odgovaranju na njih. Summer’s Cool je više od edukacije, to je prilika za nova znanja, praktične veštine i vredna poznanstva“, izjavila je Ana Radičević, HR menadžerka ljudskih resursa za tržište Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u kompaniji Nestlé.

Summer’s Cool je deo globalne inicijative Nestlé Needs YOUth, koja više od decenije podržava mlade u prelasku iz akademskog okruženja na tržište rada. Prijavom na ovaj program, učesnici stiču dragoceno iskustvo u realnim tržišnim uslovima u okviru najveće prehrambene kompanije na svetu.

Industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji rast od 8,4%, građevinarstvo može dostići 10% rasta

Brzi oporavak srpske privrede u martu 2026. godine, sa rastom BDP-a od 5%, vratio je godišnju stopu na 3%, što je među najvišim stopama rasta u Evropi za ovaj period, izjavio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić. U prva dva meseca 2026. godine zabeležen je rast od 2%, dok je snažan skok u martu doprineo da prosek za prvo tromesečje iznosi 3%.

Najveći doprinos rastu BDP-a dali su automobilska i građevinska industrija. U prerađivačkom sektoru međugodišnji rast iznosio je 8,4%. Proizvodnja motornih vozila nastavila je snažan rast iz 2025. godine, dok je pokretanje proizvodnje “fijat grande panda” u kragujevačkoj fabrici, uključujući električne i hibridne verzije, dodatno podstaklo rezultate. Nikolić je naveo da proizvodnja raste, radnici rade u tri smene i vikendom, a proizvodnja verzije sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem počela je krajem prošle godine.

Građevinarstvo je, prema rečima Nikolića, zabeležilo visok rast, a očekuje se da bi mogao dostići i 10%. Država nastavlja sa intenzivnim kapitalnim ulaganjima, uključujući završetak EXPO-a i druge projekte, dok i privatni sektor povećava investicije. Takođe, povratak hemijske industrije i dobar rezultat u farmaceutskom sektoru, kao i oporavak prehrambene industrije, pozitivno su uticali na ukupne rezultate.

Industrija kao celina, međutim, i dalje beleži ograničen doprinos rastu zbog uticaja međunarodnih kriza, pre svega situacije na Bliskom istoku i nerešenog statusa Rafinerije. Uprkos tome, i Rafinerija je u martu zabeležila poboljšanja, naročito u proizvodnji koksa i derivata nafte.

Promet u trgovini na malo porastao je do 14%, što je delimično posledica niže baze iz prethodne godine, kada su zabeleženi protesti i bojkot trgovinskih lanaca. Nikolić očekuje da će se rast prometa održati ukoliko cene ostanu stabilne. Poljoprivreda takođe beleži znatno bolje rezultate u odnosu na prethodnu godinu, što bi moglo doprineti stabilnosti cena hrane, najvažnije stavke u potrošačkoj korpi.

Govoreći o međunarodnim projekcijama, Nikolić je istakao da su predviđanja MMF-a u rasponu od 2,7 do 3%. „Rast će biti u tom nekom opsegu, ako pođemo od pretpostavke da se ništa bitnije neće pogoršati. Neizvesnost je visoka, s tim smo i išli u sagledavanje aranžmana jer ova situacija je neuporediva sa krizama od prethodnih godina”, rekao je Nikolić. On je ukazao na rizike od rasta cena energenata koje Srbija uvozi, ali i na spremnost države da reaguje iz rezervi i kroz smanjenje fiskalnih prihoda, ukoliko bude potrebno.

Nikolić je zaključio da je uz stagnaciju industrije, svi ostali sektori u rastu, što daje optimizam za nastavak pozitivnog trenda.