Nedovoljno vode i stres povećavaju rizik od bubrežnih kamenaca, posebno kod žena iznad 30 godina

Formiranje kamena u bubregu, poznato i kao nefrolitijaza, sve je češće među ženama, naročito kod onih koje su prešle tridesetu godinu. Ključni uzrok ovog problema je nedovoljan unos vode, dok se često konzumiranje kafe i gaziranih napitaka smatra dodatnim faktorom rizika. Dehidratacija uzrokuje da urin postane koncentrisan, pa se minerali i soli lakše udružuju i formiraju čvrste naslage u bubrezima.

Veličina kamenčića varira – mogu biti mikroskopske veličine, ali i veće formacije koje izazivaju intenzivan bol, krv u mokraći i povećanu učestalost mokrenja. Najčešći su kalcijum-oksalatni kamenci, dok ostale vrste uključuju kamence mokraćne kiseline, struvitne povezane sa infekcijama i cistinske koji nastaju usled genetskih poremećaja.

Specijalista za bolesti bubrega, dr Sangeetha Murugapandian, ističe: “Kada telo ne dobija dovoljno vode, urin postaje koncentrisan i minerali se lakše talože. Redovno unošenje dovoljno tečnosti pomaže da se ove supstance razblaže i izbacuju iz organizma bez zadržavanja.” Zbog toga je važno da žene, koje su svakodnevno izložene brojnim obavezama i stresu, povedu računa o dovoljnom unosu vode tokom dana.

Stres dodatno utiče na zdravlje bubrega, jer povećani hormoni stresa poput kortizola mogu poremetiti ravnotežu tečnosti i izazvati pojačano izlučivanje kalcijuma putem urina. Žene koje su pod stalnim stresom obično piju manje vode, a češće posežu za kafom ili gaziranim napicima, što dodatno povećava dehidrataciju. Takođe, stres negativno utiče na ishranu i san, što dodatno povećava mogućnost nastanka bubrežnih kamenaca.

Kako bi smanjile rizik, ženama se savetuje da unose najmanje osam čaša vode dnevno, a unos treba povećati tokom toplih meseci ili fizičke aktivnosti. Pomaže i konzumacija namirnica bogatih vodom, poput krastavaca i lubenice. Izbegavanje prekomernog unosa kafe, gaziranih pića i alkohola može značajno doprineti prevenciji.

Dr Murugapandian naglašava: “Najbolja prevencija je redovno unošenje vode i izbegavanje navika koje mogu dovesti do dehidratacije. Ako se jave simptomi poput bolova u leđima, krvi u urinu ili učestalog mokrenja, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.”

Za postavljanje tačne dijagnoze i savet, uvek se obratite lekaru.

Otpornost superbakterija sve češće pogađa žene i najmlađe, a razvoj lekova usporava

Suočavamo se sa ozbiljnim problemom kada su u pitanju superbakterije – bakterije otporne na postojeće antibiotike – jer je razvoj novih lekova znatno usporen. Stručnjaci upozoravaju da je u poslednjih pet godina broj novih antimikrobnih projekata kod vodećih proizvođača lekova smanjen za 35%, sa 92 na svega 60 lekova u fazi razvoja. Posebno zabrinjava što je samo pet novih lekova namenjeno deci mlađoj od pet godina, koja su u posebnom riziku od težih bakterijskih infekcija.

Antimikrobna rezistencija je globalni izazov i pogađa sve uzraste, ali posebno ranjive grupe su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom. Svake godine više od milion ljudi širom planete premine zbog infekcija na koje aktuelne terapije više ne deluju, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Prognoze su da bi se ovaj broj mogao udvostručiti do 2050. godine, što ovaj problem čini izuzetno aktuelnim za svaku porodicu.

Infektolog dr Jelena Petrović naglašava: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”

Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije razviju mehanizme kojima se štite od dejstva lekova koji su ih ranije uspešno lečili. To može dovesti do toga da uobičajene infekcije, poput urinarnih, upala pluća ili onih nakon operacija, postanu teško izlečive, pa čak i smrtonosne. Žene su posebno izložene ovom riziku zbog čestih upala mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.

Da bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste isključivo prema uputstvu lekara i nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Pravilna higijena, redovno pranje ruku i vakcinacija su ključni u prevenciji širenja infekcija. Takođe, savetuje se da se izbegava samostalno uzimanje antibiotika i deljenje ili čuvanje neiskorišćenih lekova za kasnije.

Ako primetite simptome infekcije kao što su povišena temperatura, bol, peckanje pri mokrenju ili uporni kašalj, obavezno se javite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Dobro vođena i pravovremena terapija antibioticima može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom izabranom lekaru.

Genetika često utiče na pojavu dijabetesa, astme i akni kod žena – evo kada treba reagovati preventivno

Nasleđe može imati presudan uticaj na razvoj određenih bolesti, a žene su često osetljivije na pojedine nasledne dijagnoze. Iako zdrav način života pomaže u prevenciji, genetski faktori znatno mogu povećati rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, astme i akni. Prepoznavanje ranih znakova i redovne kontrole su ključne, posebno za one sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Dijabetes tipa 2, koji nastaje kada telo ne koristi insulin kako treba, ubraja se među najčešće nasledne bolesti. Žene čiji roditelji ili bake i deke imaju ovu dijagnozu moraju biti posebno pažljive. Doktorka Kler Grejndžer naglašava: „Genetika može značajno povećati sklonost ka dijabetesu tipa 2. To ne znači da će svaka osoba sa porodičnom istorijom razviti bolest, ali je rizik veći.“ Simptomi poput pojačane žeđi, hroničnog umora i učestalog mokrenja mogu ukazivati na ovu bolest. Prevencija podrazumeva održavanje zdrave težine, izbalansiranu ishranu i redovno vežbanje.

Astma je još jedno stanje koje se često prenosi kroz generacije. Mnoge žene, naročito mlađe i srednje dobi, primećuju simptome kao što su kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. „Ako jedan ili oba roditelja imaju astmu, rizik za decu značajno raste“, navodi dr Grejndžer. Povezanost postoji i sa sklonošću alergijama i ekcemu. Tačna dijagnoza i odgovarajuće lečenje značajno poboljšavaju svakodnevni kvalitet života.

Treća česta nasledna bolest su akne. Iako su karakteristične za mladalačko doba, mnoge žene se sa njima suočavaju i kasnije u životu. „Genetika može uticati na to koliko će akne biti izražene i koliko dugo će trajati“, objašnjava dr Grejndžer. Ako su roditelji imali problema sa aknama, postoji veća šansa da će i njihova deca, posebno ćerke, imati slične tegobe. Genetski faktori određuju i koliko sebuma koža proizvodi, kao i kako ona reaguje na upale.

Važno je da žene koje imaju porodičnu istoriju ovih bolesti redovno odlaze na preventivne preglede i obraćaju pažnju na prve simptome. Zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost i brza reakcija na promene u organizmu su najvažnije mere očuvanja zdravlja. Ako primetite simptome ili imate dodatna pitanja o riziku, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom radi precizne dijagnoze i preporuka.