Kontrola kvaliteta uključuje vizuelni pregled zrna, bodovanje i specifičan proces degustacije pre proizvodnje

Kompanija Atlantic Grand sprovodi strogo kontrolisan proces industrijskog cuppinga kako bi svaka šoljica Grand kafe zadržala prepoznatljiv kvalitet, saopšteno je 4. maja 2026. godine. Ova specijalizovana metoda degustacije kafe obuhvata vizuelni pregled, bodovanje i profesionalnu analizu ukusa, omogućavajući da do potrošača stignu samo najkvalitetnija zrna.

Prema rečima Ilije Đurića, specijaliste za kafu iz kompanije Atlantic Grand, cupping je ključan korak u proverenju kvaliteta zrna pre proizvodnje. Stručnjaci najpre vrše vizuelni pregled kojim se određuje botanička vrsta (arabika ili robusta), proverava svežina berbe, kao i eventualno prisustvo nečistoća ili oštećenja. Svaki od ovih parametara ocenjuje se bodovima, a zbir određuje konačnu klasu kafe.

Zrna se potom prosejavaju radi utvrđivanja veličine, što je važno za ujednačeno prženje. Sledeće, uzorci se prže na nešto svetlijoj temperaturi nego u standardnoj proizvodnji kako bi se što preciznije prepoznale arome. Kafa se zatim krupnije melje radi optimalne ekstrakcije tokom degustacije.

Proces cuppinga obuhvata nekoliko faza procene: najpre se analizira miris sveže samlevene kafe bez vode, a zatim se kafa preliva vrelom vodom radi oslobađanja aroma. Prilikom razbijanja pene na površini dolazi do najintenzivnijeg oslobađanja mirisnih nota. Sam čin degustacije vrši se snažnim srkom, čime se omogućava ravnomerno raspršivanje kafe po nepcu i aktivacija svih receptora ukusa.

Ocena se bazira na kiselosti, gorčini, slatkoći, slanoći, punoći i oporosti, kao i njihovoj međusobnoj ravnoteži. Neželjena oporost dovodi do isključivanja uzorka iz daljeg procesa. Kada kafa uspešno prođe sve ove faze, smatra se spremnom za proizvodnju.

Zahvaljujući ovom pristupu, Grand kafa potrošačima kontinuirano nudi bogatstvo ukusa i stabilan kvalitet.

Kombinacija nacionalnog i međunarodnog domena jača poverenje i sprečava zloupotrebu brenda

Kompanije u Srbiji sve češće registruju i .rs i .com domene kako bi pojačale kredibilitet i zaštitile svoj brend, zaključeno je na panelu „Dvoboj .com protiv .rs” održanom u maju 2026. godine. Prema savetima stručnjaka sa konferencije DIDS, ovakav pristup omogućava domaćim preduzećima da povećaju vidljivost na internetu i spreče potencijalnu zloupotrebu imena od strane trećih lica.

Već na početku panela, Miroslav Žeravčić iz RNIDS-a istakao je da registracija oba domena omogućava kompanijama da dopru do domaće i strane publike, ali i da spreče druge da koriste njihovo ime na internetu. Za mikro preduzeća sa ograničenim sredstvima, preporuka je da izaberu domen u skladu sa svojim mogućnostima. Ako posluju isključivo na srpskom tržištu, .rs domen je najpogodniji jer obezbeđuje bolju poziciju u Google pretragama na teritoriji Srbije.

Mladen Savić iz kompanije True-False Hosting naglasio je da istraživanja pokazuju veće poverenje korisnika u sajtove na .rs domenu, jer omogućavaju lakšu proveru podataka o kompaniji putem WhoIs alata i Agencije za privredne registre. “Logika nalaže da će kupac pre izabrati firmu sa .rs domenom kada naručuje robu iz Srbije, nego onu sa stranim domenom, jer očekuje bržu isporuku i veću sigurnost”, kaže Savić.

Dodatna prednost .rs domena je i dostupnost podrške na srpskom jeziku, dok se kod međunarodnih domena podrška može razlikovati u zavisnosti od registra. Zoran Buhavac iz GAMA Electronics preporučuje firmama koje planiraju izlazak na međunarodno tržište da registruju i .com domen, jer on uliva poverenje inostranim kupcima, dok .rs jača reputaciju kod domaćih korisnika.

Zaključak panela je da firme koje imaju mogućnosti treba da registruju oba domena, dok je za lokalne privrednike dovoljno da izaberu .rs, osim ako nemaju ambiciju širenja na strana tržišta.

Beograd prednjači sa 53 odsto prometa stanova, najskuplji kvadrat prodat za 15.298 evra

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u 2025. godini iznosila je rekordnih 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Najveći deo ukupne vrednosti prometa ostvaren je na tržištu stanova, sa iznosom od 4,8 milijardi evra, odnosno 60 odsto ukupne vrednosti, dok je Beograd imao udeo od 53 odsto u ukupnom prometu stanova na nivou Republike Srbije.

U istom periodu, broj kupoprodaja stanova porastao je za 5,5%, dok je njihova vrednost uvećana za 17,4%. Kod garažnih prostora zabeležen je rast vrednosti, ali je broj transakcija opao za 4,8%. Vrednost kuća povećana je za 8,8%, uz pad broja prodaja od 1,4%. Građevinsko zemljište i poslovni prostori zabeležili su istovremen rast prometa i vrednosti, dok je kod poljoprivrednog zemljišta došlo do smanjenja broja ugovora za 10,8% i vrednosti tržišta za 14,1%.

Prema objavljenim podacima, najskuplji kvadrat stana u Srbiji tokom 2025. godine prodat je za 15.298 evra na opštini Savski venac u Beogradu, dok je najviša pojedinačna suma za stan izdvojena za nekretninu u „Beogradu na vodi“ i iznosila je 1,8 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je takođe na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a najskuplje garažno mesto koštalo je 66.000 evra na istoj opštini. Kada je reč o poslovnim prostorima, najskuplji kvadrat zabeležen je na opštini Stari grad po ceni od 8.974 evra, dok je najviša ukupna cena poslovnog prostora iznosila 2,8 miliona evra.