Vozač Ferarija istakao važnost podrške tifoza, uticaj oca i Žila Bjankija, kao i ključne trenutke karijere
Šarl Leklerk, vozač Ferarija, podelio je emotivne detalje iz svog ličnog i profesionalnog života, govoreći o uticaju porodice, prijatelja i podrške navijača na svoju karijeru u Formuli 1. U razgovoru za podkast BSMT, Leklerk je istakao koliko mu je značajna veza sa tifozima Ferarija, naglašavajući autentičnost italijanske publike i posebnu vezu koja je stvorena sa navijačima ovog tima. Leklerk je otkrio da je 2017. godine, kada je njegov otac Erve bio teško bolestan, izrekao “belu laž” rekavši mu da je potpisao ugovor sa Ferarijem, iako se to dogodilo tek dve godine kasnije. “Znao sam da su mu to poslednji dani. Rekao sam mu da sam već potpisao za Ferari. Nije bilo istina, ali je njemu to mnogo značilo”, istakao je Leklerk, prisećajući se trenutaka sa ocem koji ga je uveo u karting. Posebno emotivan deo razgovora odnosio se na prijateljstvo sa Žilom Bjankijem, koji je preminuo nakon nesreće u Suzuki 2015. godine. Leklerk je naveo da mu je gubitak bliskog prijatelja bio izuzetno težak, ali da nikada nije razmišljao o odustajanju: “Njegov odlazak bio je težak trenutak za mene, ali nikada nisam pomišljao da odustanem. Ovo je ono što me čini živim na svetu.” Govoreći o najvažnijim trenucima karijere, Leklerk je izdvojio tri magična momenta: prvu pobedu u Formuli 1 na Velikoj nagradi Italije 2019. godine, pobedu na domaćoj trci u Monaku 2024. i sopstveno venčanje. O pobedi u Monci rekao je: “Bilo je teško zadržati koncentraciju. Nedelja u Monci je uvek posebna zbog podrške cele Italije Ferariju. Pobeda pod tolikim pritiskom čini trenutak još većim.” O trijumfu u Monaku dodao je: “Pobedio sam na ulici gde sam kao dete čekao autobus za školu. Sa ocem sam o tome sanjao. Siguran sam da on i Žil sve to gledaju odozgo. Želim da ih nastavim činiti ponosnim.” Kao treći magični trenutak naveo je svoje nedavno venčanje: “Moj dan venčanja bio je poseban. Imao sam više treme tada nego pred kvalifikacije. Možete voziti brzi krug, ali ne i svoje venčanje…” Leklerk je naglasio da strah ne bi trebalo da postoji u kabini bolida: “Kada vozim, strah ne treba da bude deo mojih emocija. Vozim srcem, sa željom da napravim nešto posebno, sa adrenalinom. Ako osetim strah, zaustavim se, jer ne mogu da imam taj osećaj u kokpitu.” Posebnu pažnju posvetio je i psihološkoj pripremi, ističući da je još sa 11 godina ušao u program Formula Medicine u Viaređu, gde je učio kako da bolje kontroliše emocije. “Kada gledamo 22 vozača na njihov najjači dan, nema razlike u talentu. Psihološki aspekt pravi razliku. Počeo sam rano da radim na tome i to mi je mnogo pomoglo u karijeri”, zaključio je Leklerk.
