Bokserska zajednica oprostila se od čuvenog Meksikanca koji je obeležio muva kategoriju i ostavio neizbrisiv trag u istoriji sporta

Bokserski svet je zavijen u tugu nakon vesti da je u 78. godini preminuo Migel Kanto, jedan od najpoznatijih meksičkih boksera i član Međunarodne kuće slavnih. Odlazak ovog izuzetnog sportiste označava kraj jedne od najblistavijih era u istoriji muva kategorije, a njegova karijera i stil borbe ostaju za primer generacijama koje dolaze.

Migel Kanto, poznat kao “El Maestro”, važio je za jednog od najtehnički potkovanijih boraca svog vremena. Iako nije bio poznat po velikom broju nokauta – tokom karijere ih je ostvario ukupno 15 – njegovo kretanje, izuzetna preciznost i taktička inteligencija izdvojili su ga među najboljima. U svetu boksa često su ga poređivali sa najvećim defanzivnim majstorima, što je samo potvrda njegovog statusa u sportu.

Rođen u Meridi u Meksiku, Canto je svoj profesionalni put započeo 1969. godine. Vrhunac karijere dostigao je u drugoj polovini sedamdesetih, kada je 1975. godine osvojio titulu svetskog šampiona u WBC verziji pobedom nad Šojijem Ogumom. Ova pobeda označila je početak njegove dominacije u muva kategoriji, koja je ostala zabeležena u analima boksa.

U periodu vladavine na tronu, Canto je čak 14 puta uspešno odbranio svetski pojas, ostvarivši pobede protiv brojnih poznatih rivala, među kojima se izdvaja Betulij Gonzales. Njegova era smatra se jednom od najuspešnijih i najdominantnijih, a titulu je izgubio 1979. godine, posle tesne odluke sudija u borbi sa Čan Hii Parkom. Nakon toga, karijera mu je postepeno krenula silaznom putanjom, da bi se 1982. godine povukao iz profesionalnog boksa.

Sa impresivnim skorom od 61 pobede, devet poraza i četiri nerešena meča, Migel Kanto je 1998. godine primljen u Međunarodnu boksersku kuću slavnih, a već sledeće godine ga je agencija Associated Press svrstala među najbolje muva kategorije 20. veka. Njegova dostignuća i stil borbe uticali su na brojne mlade borce koji su u njemu pronalazili inspiraciju i uzor.

Iz Svetskog bokserskog saveta stigla je emotivna poruka povodom njegove smrti: “Izgubili smo istinskog velikana. Migel Kanto je nezamenjiv. Zauvek će činiti Meksiko i svet boksa veoma ponosnima. Pokazao nam je put. Kakav stil, kakva inteligencija, kakva veština, kakva hrabrost, kakva odlučnost, kakav profesionalizam!”

Odlazak Migela Kanta ostavio je dubok trag u srcima ljubitelja boksa širom sveta. Njegova posvećenost, tehnika i sportski duh ostaju neizbrisivi, a bokserska zajednica pamtiće ga kao jednog od najvažnijih predstavnika plemenite veštine.

Španac ističe motivisanost tima pred trku u Heresu i smatra da će njegov brat Marc ostati još nekoliko sezona u MotoGP-u

Álex Márquez, vozač MotoGP-a, sledeće nedelje će proslaviti 30. rođendan, što se poklapa sa Velikom nagradom Španije u Heresu, mestu gde je 2020. godine zabeležio svoju prvu pobedu u nedeljnoj trci. Ove sezone situacija na stazi se značajno promenila, pre svega zahvaljujući snažnom nastupu Aprilije. Ipak, Márquez zadržava čvrstu veru u mogućnosti Ducatija i tehničkog direktora Gigi Dall’Igne da ostanu u vrhu i naprave uspešnu sezonu.

Govoreći o rivalstvu sa Aprilijom i očekivanjima od Ducatija, Márquez navodi: „Ducati dominira poslednjih sedam ili osam godina, još od 2018. godine, kada su već tada imali konkurentnu mašinu sa Doviziosom i Iannonem. Tokom svih ovih sezona, uvek su uspevali da dodatno unaprede motocikl, čak i kada su svi mislili da više nema prostora za napredak. Zato verujem u ovu ekipu i u način na koji rade – imaju glad za pobedama i uverenje da mogu ponovo da dominiraju.”

Na pitanje o inovacijama Aprilije, poput „F kanala” i novih otvora na motociklu, Márquez objašnjava da nije dovoljno blizak fabričkom timu da bi znao da li su u Ducatiju iznenađeni novitetima rivala. „Normalno je da svako pokušava nešto novo. Ducati je dugo bio lider, ali ponekad neko pogodi rešenje koje funkcioniše. Međutim, ti vidljivi dodaci nisu jedino što pravi razliku – većina važnih stvari ostaje nevidljiva oku,” dodaje Márquez.

Kada je reč o ambicijama unutar Ducatija, Márquez ističe da Gigi Dall’Igna, tehnički direktor, pokazuje snažnu želju za pobedama. „Gigi je prvi koji se uzruja kada motocikli nisu u vrhu. Cilj tima je da svih šest Ducatijevih vozača budu među prvom šestoricom, a Dall’Igna tu energiju prenosi na celu fabriku i sve timove, uključujući Gresini. Zato verujem da imaju potrebnu motivaciju i uverenje da preokrenu trenutnu situaciju.”

Márquez je govorio i o realnim ciljevima za sezonu, ističući da se pravi rezultatski planovi postavljaju nakon šest ili sedam trka, a ne na samom početku godine. „Možete reći da vam je cilj titula, ali realnost se zna tek posle nekoliko trka. Prošle godine sam išao iz trke u trku, tražeći maksimum na svakom nastupu, i to je pristup koji daje rezultate,” kaže Márquez.

Upitan o spekulacijama da bi njegov brat, Marc Márquez, mogao da se povuče na kraju godine, Álex je kategoričan: „Marc će odlučiti sam. On je vlasnik svog života i zna kada je vreme za povlačenje. Uvek je govorio da će ga više fizička sprema nego glava naterati da se povuče. Mislim da Marc ima još nekoliko godina u MotoGP-u, bez brige.”

Pored toga, Márquez je komentarisao i pristup drugih vozača, poput Marca Bezzecchija, koji je lider i pobednik prve tri trke, ali nastupa sa nižim ambicijama. „Možda želi da ide trku po trku, ali na kraju, titula je rezultat doslednosti tokom sezone. U ovom sportu sve se brzo menja i potrebno je imati pravu mentalnu postavku,” zaključio je Márquez.

Devetostruki svetski šampion otkrio najnapetiji trenutak karijere i ulogu porodice u svojoj podršci

Marc Márquez, devetostruki svetski šampion u motociklizmu, govorio je o ključnim trenucima svoje bogate karijere, izazovima i budućnosti tokom gostovanja u prvom izdanju podkasta kompanije za digitalno bankarstvo Imagin. Márquez je tom prilikom detaljno analizirao sopstvenu strast prema takmičenju, odnos sa porodicom i uticaj teških povreda na odluke koje je donosio tokom godina na stazi i van nje.

Márquez je posebno istakao da je najnapetiji trenutak u karijeri doživeo kada je prvi put testirao motocikl Ducati u Valensiji. “Dan kada sam bio najnervozniji bio je kada sam probao Ducati u Valensiji. To je više bilo zbog pritiska, jer ljudi već znaju ko je Marc Márquez. Više od nervoze, to je bila ta pritisak da se vidi da li ću biti brz sa tom motorom ili ne. Pitao sam se da li ću znati da vozim Ducati, a inženjeri su mi govorili da sam lud što uopšte sumnjam u to”, izjavio je Márquez.

Mnogo prostora u razgovoru posvetio je i svojoj ambiciji da nastavi osvajati titule. “Brojevi su dobri, nisu loši – devet svetskih titula, 73 pobede i 126 podijuma u MotoGP. Kada ih čujete, pomislite da je dosta, ali kada imate strast prema nečemu, to postaje kao zavisnost od adrenalina i takmičenja. Ne bih rekao da imam zavisnost od vožnje motora, već od takmičenja i pobede. Samo pobeda donosi osećaj nagrade, jer iza toga stoji veliki trud. Nije samo doći i voziti, postoji priprema iza svega”, rekao je Márquez.

Osvrćući se na period proveden u Hondi, gde je deset godina sarađivao sa istim mehaničarima i ljudima iz tima, Márquez je istakao koliko mu je bilo teško doneti odluku o promeni. “Najviše me je zaustavljalo srce, to što sam proveo deset godina sa istom ekipom. Bez obzira na uspehe, kada probate nešto novo, izlažete se velikom pritisku i javnosti. Nisam želeo da karijera završi posle povrede 2020. godine. Vratio sam se i opet pobeđivao, tako da sam za sebe zatvorio taj krug. Sada sve što dođe, dobrodošlo je, ali ambicija i želja za pobedom ostaju iste”, istakao je Márquez.

Veliku zaslugu za svoju motivaciju pripisuje porodici, posebno bratu Álexu Márquezu i dedi, koji su mu uvek pružali bezuslovnu podršku. “Álex nije samo moj brat, on je i moj najbolji prijatelj i kolega. Putujemo zajedno, takmičimo se zajedno i prošle godine smo imali sezonu koju je nemoguće ponoviti. Oboje smo mnogo naučili jedan od drugog, kako kao sportisti, tako i kao osobe”, naglasio je Márquez.

Govoreći o strahu i rizicima u sportu, Márquez je istakao da je tokom karijere često ignorisao opasnost: “Unutar staze jedno od mojih najvećih prednosti i slabosti bilo je što nisam video strah ni opasnost. Na tome sam morao da radim, da naučim gde ne treba previše da rizikujem. Najviše me je tome naučilo iskustvo sa povredama.”

Na pitanje o budućnosti, devetostruki prvak je poručio da će se takmičiti dokle god mu telo dozvoljava: “Svaki put kažem – dok moje telo izdrži. Znam da ću karijeru završiti pre zbog tela nego zbog mentaliteta i želje za takmičenjem.”

Márquez je takođe istakao da ga tokom karijere nikada nije vodio novac, iako je uvek imao dobre ugovore zahvaljujući rezultatima. “Moja sportska karijera nikada se nije vodila novcem, ali sam uvek bio dobro plaćen, što je normalno kad pobeđujete”, zaključio je Márquez.