Vozač Ferarija istakao važnost podrške tifoza, uticaj oca i Žila Bjankija, kao i ključne trenutke karijere

Šarl Leklerk, vozač Ferarija, podelio je emotivne detalje iz svog ličnog i profesionalnog života, govoreći o uticaju porodice, prijatelja i podrške navijača na svoju karijeru u Formuli 1. U razgovoru za podkast BSMT, Leklerk je istakao koliko mu je značajna veza sa tifozima Ferarija, naglašavajući autentičnost italijanske publike i posebnu vezu koja je stvorena sa navijačima ovog tima. Leklerk je otkrio da je 2017. godine, kada je njegov otac Erve bio teško bolestan, izrekao “belu laž” rekavši mu da je potpisao ugovor sa Ferarijem, iako se to dogodilo tek dve godine kasnije. “Znao sam da su mu to poslednji dani. Rekao sam mu da sam već potpisao za Ferari. Nije bilo istina, ali je njemu to mnogo značilo”, istakao je Leklerk, prisećajući se trenutaka sa ocem koji ga je uveo u karting. Posebno emotivan deo razgovora odnosio se na prijateljstvo sa Žilom Bjankijem, koji je preminuo nakon nesreće u Suzuki 2015. godine. Leklerk je naveo da mu je gubitak bliskog prijatelja bio izuzetno težak, ali da nikada nije razmišljao o odustajanju: “Njegov odlazak bio je težak trenutak za mene, ali nikada nisam pomišljao da odustanem. Ovo je ono što me čini živim na svetu.” Govoreći o najvažnijim trenucima karijere, Leklerk je izdvojio tri magična momenta: prvu pobedu u Formuli 1 na Velikoj nagradi Italije 2019. godine, pobedu na domaćoj trci u Monaku 2024. i sopstveno venčanje. O pobedi u Monci rekao je: “Bilo je teško zadržati koncentraciju. Nedelja u Monci je uvek posebna zbog podrške cele Italije Ferariju. Pobeda pod tolikim pritiskom čini trenutak još većim.” O trijumfu u Monaku dodao je: “Pobedio sam na ulici gde sam kao dete čekao autobus za školu. Sa ocem sam o tome sanjao. Siguran sam da on i Žil sve to gledaju odozgo. Želim da ih nastavim činiti ponosnim.” Kao treći magični trenutak naveo je svoje nedavno venčanje: “Moj dan venčanja bio je poseban. Imao sam više treme tada nego pred kvalifikacije. Možete voziti brzi krug, ali ne i svoje venčanje…” Leklerk je naglasio da strah ne bi trebalo da postoji u kabini bolida: “Kada vozim, strah ne treba da bude deo mojih emocija. Vozim srcem, sa željom da napravim nešto posebno, sa adrenalinom. Ako osetim strah, zaustavim se, jer ne mogu da imam taj osećaj u kokpitu.” Posebnu pažnju posvetio je i psihološkoj pripremi, ističući da je još sa 11 godina ušao u program Formula Medicine u Viaređu, gde je učio kako da bolje kontroliše emocije. “Kada gledamo 22 vozača na njihov najjači dan, nema razlike u talentu. Psihološki aspekt pravi razliku. Počeo sam rano da radim na tome i to mi je mnogo pomoglo u karijeri”, zaključio je Leklerk.

Reding ističe uticaj nacionalnosti na izbor vozača, dok Yamaha nastavlja niz loših plasmana sa Rinsom i Quartararom

Skot Reding, bivši MotoGP vozač i aktuelni takmičar Britanskog superbajk šampionata, javno je izneo kritike na račun Aleksa Rinsa i trenutne postave Yamahe u MotoGP šampionatu. Reding je u svom gostovanju na podcastu Full Chat govorio o svojoj karijeri, pritisku kroz koji je prolazio i svojim pogledima na trenutnu situaciju u elitnom motociklističkom takmičenju.

Reding je podsetio da je bio jedan od retkih britanskih vozača koji su stigli do MotoGP, zabeležili podijume i borili se za titulu u Moto2, ali je naglasio koliko je mentalni pritisak veliki. “Bio sam jedan od pet Britanaca koji su stigli do MotoGP, stajali na podijumu i borili se za titulu u Moto2, ali ljudi ne razumeju koji je to pritisak. Živeo sam pod tim pritiskom deset godina i ponosan sam na ono što sam postigao”, rekao je Reding.

Osvrćući se na trenutnu situaciju u MotoGP, Reding je komentarisao izbor vozača u Yamahe. “Ima tu nekoliko dobrih vozača, ne umanjujem njihove sposobnosti, ali imate, recimo, Aleksa Rinsa koji vozi fabričku Yamahu već par godina. Zašto? On jeste dobar vozač, ali imao je mnogo povreda i nije konstantan”, izjavio je Reding. Na pitanje da li Rins zaslužuje mesto, Reding je sugerisao da na odluku utiče i nacionalnost: “Ne bi trebalo da bude tako, ali on je Španac”, dodao je.

Reding je ukazao i na to da nije dovoljno biti samo dobar vozač, već da postoje i drugi faktori koji utiču na angažovanje. “Možda postoji neka veza koja pomaže, ali biti Britanac sigurno ne olakšava. Neverovatno je da danas nema nijednog britanskog vozača u MotoGP”, zaključio je Reding.

Aleks Rins, koji sada ima 30 godina, tokom karijere osvojio je titulu u CEV 125cc 2011. godine, bio peti, drugi i treći u ukupnom plasmanu Moto3, drugi i treći u Moto2, dok u MotoGP ima šest pobeda i treće mesto u generalnom plasmanu 2020. sa Suzukijem. Trenutno se nalazi u Yamahi, gde radi na razvoju V4 motora, ali tim beleži loše rezultate. Na trci u Tajlandu 2026. godine, Fabio Quartararo bio je 14, Rins 15, Toprak Razgatlioglu 17, a Džek Miler 18. U Brazilu je Rins završio 14, Quartararo 16, Razgatlioglu 17, dok Miler nije završio trku. U Sjedinjenim Državama Razgatlioglu je bio 15, Miler 16, Quartararo 17, a Rins 18.

Reding, koji je 2019. postao šampion Britanskog superbajk šampionata, podvukao je da sada vozi iz zadovoljstva i da mu plasman više nije prioritet. “Sada se zabavljam i nije mi važno hoću li završiti prvi ili peti. Vozio sam protiv najboljih u MotoGP i nemam šta više da dokazujem, vozim zbog sebe”, zaključio je Reding.

Otac vozača Formule 1 Sergija Checa Péreza, Antonio Pérez Garibay, otkrio svoje političke ambicije i put od biznisa do politike

Antonio Pérez Garibay, otac poznatog vozača Formule 1 Sergija Checa Péreza, najavio je da ima ambiciju da postane predsednik Meksika. Pérez Garibay je tokom godina bio ključna figura u razvoju karijere svog sina, koji je u Formuli 1 nastupao za timove kao što su Red Bull, Force India, a trenutno vozi za Cadillac. Osim što je bio podrška Sergiju na putu do najvišeg ranga automobilizma, Antonio Pérez Garibay je uspešan preduzetnik sa brojnim poslovima u sektoru automobilske industrije i vlasnik radionica za popravku vozila.

Njegova poslovna aktivnost ga je postepeno uvodila i u politiku, paralelno sa razvojem sinovljeve karijere u Formuli 1. Godine 2015. pokušao je da postane gradonačelnik rodnog grada svog sina, Gvadalahare, kandidujući se ispred partije Nueva Alianza, ali nije uspeo da pobedi na izborima. Tri godine kasnije, 2018, kandidovao se za senatora države Halisko, ovaj put kao predstavnik partije Movimiento de Regeneración Nacional (Morena), u kojoj su bili i bivši predsednik Meksika Andres Manuel López Obrador, kao i sadašnja predsednica Klaudija Sheinbaum. Ni tada nije ostvario pobedu, ali nije odustao od političkih ambicija.

U periodu od 2021. do 2024. godine obavljao je funkciju vladinog delegata u Halisku. Sada, u trenutku kada se njegov sin Sergio Pérez ponovo takmiči u Formuli 1 za volanom Cadillaca, Antonio Pérez Garibay je odlučio da ode korak dalje i javno istakao svoje predsedničke ambicije. “Nikada ne treba reći ne, ali to je moj san. San mi je da jednog dana budem predsednik Meksika, kao što mi je nekada bio san da moj sin postane vozač Formule 1”, izjavio je Pérez Garibay u razgovoru za medije.

Šezdesetšestogodišnji preduzetnik objasnio je i šta ga motiviše: “Kada kažem da želim da budem predsednik Meksika, ljudi mi kažu da sam lud. Meni se sviđa da budem lud, volim da radim stvari koje drugi ne rade. Ja sam od onih ljudi koji rade ono što se drugi ne usuđuju.”

Pérez Garibay je tako još jednom potvrdio da ga vodi upornost i želja da pomera granice, bez obzira na ishod prethodnih izbora. Njegove političke ambicije sada dobijaju novi zamah, dok njegov sin Sergio Pérez nastavlja da niže uspehe na svetskoj automobilskoj sceni.